Knjiga o sudijama 16:4-31
Knjiga o sudijama 16:4-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Posle toga, Samson je zavoleo jednu devojku iz doline Sorika, koja se zvala Dalila. Filistejski knezovi odu gore k njoj i reknu joj: „Gledaj da izmamiš od njega gde se krije njegova velika snaga, kako bismo mogli da ga svladamo, svežemo i pokorimo. Svaki od nas će ti, zauzvrat, dati po hiljadu i stotinu srebrnih šekela.“ Dalila reče Samsonu: „Reci mi gde se krije tvoja velika snaga? Čime bi mogao da budeš vezan i svladan?“ Samson joj odgovori: „Da me vežu sa sedam svežih volujskih žila, koje se još nisu osušile, izgubio bih snagu i postao kao svaki drugi čovek.“ Filistejski knezovi su joj doneli sedam svežih volujskih žila, još neosušenih, i ona ga je vezala njima. A kod nje u sobi čekala je zaseda. Ona povika: „Samsone, Filistejci idu na tebe!“ On pokida žile kao što se kudelja prekine kad je dohvati vatra. Tako se nije saznalo gde se krije njegova snaga. Dalila reče Samsonu: „Eto, ti si terao šegu sa mnom i ispričao mi laži. A sad mi reci čime bi mogli da te svežu.“ On joj reče: „Da me vežu novim, još neupotrebljenim konopcima, izgubio bih snagu i postao kao svaki drugi čovek.“ Tada Dalila uze sedam novih konopaca i sveza ga njima. Onda mu viknu: „Samsone, Filistejci idu na tebe!“ Zaseda je, naime, čekala u sobi. Ali on pokida konopce na svojim ramenima kao konce. Dalila reče Samsonu: „Eto, ti sve vreme teraš šegu sa mnom i pričaš mi laži. Reci mi čime mogu da te vežu.“ On joj odgovori: „Da mi upletu sedam pramenova kose na razboj i zaglave ih klinom, postao bih kao svaki drugi čovek.“ Dok je on spavao, ona uplete sedam pramenova njegove kose na razboj i zaglavi ih klinom. Onda mu viknu: „Samsone, Filistejci idu na tebe!“ On se probudi iz sna, i istrgne i klin, i razboj i osnovu. Ona mu reče: „Kako možeš reći da me voliš, kad srcem nisi sa mnom? Triput si već terao šegu sa mnom i nisi mi rekao gde se krije tvoja velika snaga.“ Ali kako mu je ona svakoga dana dodijavala svojim rečima i saletala ga, smučilo mu se do smrti, pa joj je otvorio celo svoje srce. Rekao joj je: „Britva nikada nije prešla preko moje glave, jer sam nazirej Božiji od majčine utrobe. Da se ošišam, snaga bi me napustila; izgubio bih snagu i postao kao svaki drugi čovek.“ Kad je Dalila videla da joj je otvorio celo svoje srce, poručila je filistejskim knezovima: „Dođite sada, jer mi je otvorio celo svoje srce.“ Filistejski knezovi dođu k njoj, noseći srebro u rukama. Ona ga je uspavala na svome krilu i pozvala jednog čoveka, pa mu je odsekla sedam pramenova kose s glave. Prvo ga je ona savladala. Tako ga je napustila snaga. Onda je viknula: „Samsone, Filistejci idu na tebe!“ On se probudio iz sna misleći: „Izvući ću se kao i ranije i oslobodiću se“, jer nije znao da je Gospod odstupio od njega. Tada su ga Filistejci uhvatili i iskopali mu oči. Zatim su ga odveli u Gazu i okovali ga bronzanim okovima. U tamnici je okretao mlin. Međutim, odsečena kosa je počela da raste. A Filistejski knezovi bili su se okupili da prinesu veliku žrtvu svome bogu Dagonu i da se provesele. Rekli su: „Naš bog nam je predao u ruke našeg neprijatelja Samsona.“ Kad je narod video Samsona, slavio je svoga boga i klicao: „Naš bog nam je predao u ruke našeg neprijatelja Samsona, koji je opustošio našu zemlju i pobio mnoge od nas.“ Kad im se srce ispunilo radošću, povikali su: „Pozovite Samsona da nas zabavlja!“ Doveli su Samsona iz tamnice, te je ovaj igrao pred njima. Onda su ga postavili između stubova. Samson reče momku koji ga je vodio za ruku: „Ostavi me tamo gde mogu da opipam stubove na kojima građevina počiva, da se naslonim na njih.“ A zgrada je bila puna muškaraca i žena. Tamo su bili i svi filistejski knezovi. Samo je na krovu bilo oko tri hiljade muškaraca i žena koji su gledali kako Samson igra. Samson zazva Gospoda i reče: „Gospode Bože, seti me se i daj mi snagu još samo ovaj put, o, Bože, da se odjednom osvetim Filistejcima za svoje oči!“ Samson napipa dva srednja stuba na kojima je zgrada počivala, opre se o njih, desnicom o jedan, a levicom o drugi, i reče: „Neka umrem s Filistejcima!“ Zatim ih je svom snagom gurnuo, te se zgrada srušila na knezove i na narod koji je bio u njoj. Onih koje je pobio umirući, bilo je više nego onih koje je pobio za života. Tada su došla njegova braća i sav dom oca njegovog, uzela ga i odnela gore. Sahranili su ga između Saraje i Estaola u grobu njegovog oca, Manoja. On je sudio Izrailju dvadeset godina.
Knjiga o sudijama 16:4-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После неког времена он заволе девојку из долине Сорика која се звала Далила. Њој дођоше поглавари филистејски и рекоше јој: „Испитуј га да сазнаш у чему је његова велика снага, па да га савладамо, свежемо и учинимо немоћним. Сваки од нас даће ти хиљаду сто сребрника.” Далила рече Самсону: „Кажи ми где лежи твоја велика снага и како би се ти могао свезати и савладати?” Самсон јој одговори: „Кад би ме свезали са седам сирових, неосушених конопаца, онемоћао бих и био бих као сваки човек.” Филистејски поглавари јој донесоше седам сирових, неосушених конопаца и она га тиме свеза. Код ње су седели у заседи, а она повика: „Самсоне, нападају те Филистејци!” Он покида ужад као што се кида конац од кудеље кад нагори од ватре. Тако се не дознаде у чему му је снага. Тада рече Далила Самсону: „Ево, преварио си ме и слагао! Хајде, кажи ми, чиме се можеш свезати?” Он јој одговори: „Да ме свежу новим ужетима, још неупотребљеним, онемоћао бих и био бих као сваки човек.” Далила узе нову ужад и њима га свеза, па повика: „Самсоне, нападају те Филистејци!” Код ње су седели у заседи, али он раскину ужад као да су конци. Тада рече Далила Самсону: „Досад си ме варао и лагао. Кажи ми, чиме се можеш свезати?” Он јој одговори: „Кад би развукла седам праменова с моје главе на разбој.” Она их причврсти клином и повика: „Самсоне, нападају те Филистејци!” Он се пробуди из сна и истргну клин и разбој. Она му рече: „Како можеш да кажеш да ме волиш кад твоје срце није код мене? Већ си ме три пута преварио и ниси ми казао у чему је твоја велика снага.” Досађивала му је својим речима сваки дан и мучила га, тако да му се смучио живот. Он отвори потпуно своје срце и рече јој: „Бритва никад није прешла преко моје главе јер сам назиреј Божји од рођења. Кад би ми одсекли косу онемоћао бих и био бих као сваки човек.” Тада виде Далила да јој је потпуно отворио своје срце. Она позва поглаваре филистејске и рече им: „Дођите сада јер ми је потпуно отворио срце своје.” Филистејски поглавари дођоше к њој и донесоше са собом новац. Она га успава на крилу свом и дозва човека који му одсече седам праменова косе са главе. Он поче слабити и снага га напусти. Она повика: „Самсоне, нападају те Филистејци!” Он се пробуди из сна и рече: „Ослободићу се као раније и спашћу се.” Није знао да је Господ одступио од њега. Тада га ухватише Филистејци, ископаше му очи и одведоше га у Газу. Оковаше га двоструким бронзаним ланцима и окретао је млински точак у тамници. Међутим, коса на његовој глави почела је да расте после скраћивања. Поглавари филистејски се скупише да принесу велику жртву своме богу Дагону и да се провеселе. Тада рекоше: „Наш бог предаде нам у руке нашег непријатеља Самсона!” Кад га је народ видео, хвалили су свога бога и говорили: „Наш бог предаде нам у руке непријатеља нашег, који је земљу пустошио и много наших побио!” Кад им се срце разиграло, повикаше: „Доведите Самсона да нам игра!” Затим доведоше Самсона из тамнице да им игра и поставише га између стубова. Тада Самсон рече момку који га је држао за руку: „Пусти ме да опипам стубове на којима стоји зграда, да се наслоним на њих.” Зграда је била пуна људи и жена. Сви поглавари филистејски били су тамо. На крову је било око три хиљаде људи и жена који су гледали како Самсон игра. Тада Самсон завапи Господу и рече: „Господе, Боже! Сети ме се и дај ми снагу само сада. Боже, да се осветим једном Филистејцима за оба ока своја!” Тада Самсон обухвати два средња стуба на којима је зграда стајала, наслони се на њих, на један десном руком својом, а на други левом, и повика: „Нека погинем са Филистејцима!” Притисну их из све снаге и кућа паде на поглаваре и на сав народ који је био у њој. Више их поби док је умирао него што их је побио за живота свога. Браћа његова и сав дом оца његова сиђоше, узеше га, однесоше и сахранише између Сараје и Естаола, у гроб његовог оца Маноја. Он је судио у Израиљу двадесет година.
Knjiga o sudijama 16:4-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Нешто касније, Самсон се у кланцу Сорек заљуби у жену по имену Делила. К њој дођоше филистејски владари, па јој рекоше: »Наведи га да ти открије где лежи његова силна снага и како да га савладамо да бисмо га везали и учинили немоћним. За то ће ти сваки од нас дати по хиљаду сто сребрњака.« Тако Делила упита Самсона: »Молим те, реци ми где лежи твоја силна снага и како те неко може везати и учинити немоћним?« »Кад би ме везали са седам сирових, неосушених тетива«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.« Тада јој филистејски владари донеше седам сирових, неосушених тетива, којима га она веза. Док су у другој соби људи чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Али он покида тетиве као што се покида кончић када се примакне пламену. Тако тајна његове снаге остаде неоткривена. Делила рече Самсону: »Направио си будалу од мене и слагао ме. Хајде, сада ми реци чиме би те требало везати.« »Кад би ме чврсто везали новим, неупотребљеним конопцима«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.« Тада Делила узе нове конопце и веза га њима. Док су у другој соби чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Али он покида конопце с руку као да су кончићи. Делила рече Самсону: »Стално правиш будалу од мене и лажеш ме. Реци ми чиме би те требало везати.« »Кад би од седам перчина моје косе направила ткање на разбоју«, рече јој он, »па га причврстила клином, занемоћао бих и постао као и свако други.« Док је Самсон спавао, Делила од његових седам перчина направи ткање и причврсти га клином, па му довикну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Он се трже из сна и ишчупа и клин и разбој заједно с ткањем. Тада му она рече: »Како можеш да ми кажеш: ‚Волим те‘, а нећеш да ми се повериш? Већ си трипут направио будалу од мене и ниси ми рекао где лежи твоја силна снага.« Тако му је додијавала и кињила га из дана у дан док му није дозлогрдило, па јој све отворено рече: »Бритва ми није никад дотакла главу, јер сам назиреј, одвојен за Бога још од мајчине утробе. Да ми обрију главу, оставила би ме снага, па бих занемоћао и постао као и свако други.« Видевши да јој је све отворено рекао, Делила поручи филистејским владарима: »Дођите још једном, јер ми је све отворено рекао.« Тада филистејски владари дођоше к њој и са собом донеше новац. Када је успавала Самсона на свом крилу, Делила позва једног човека да му с главе обрије седам перчина. Тако Самсон поче да слаби и снага га сасвим остави. Она викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Он се трже из сна и помисли: »Извући ћу се као и раније и ослободити се.« Али није знао да га је ГОСПОД оставио. Тада га Филистејци ухватише, ископаше му очи и одведоше га у Газу. Везаше га двоструким бронзаним ланцима и дадоше му да меље жито у тамници. Али коса поче опет да му расте чим су је обријали. Филистејски владари се окупише да принесу велику жртву свом богу Дагону и да се веселе. Говорили су: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.« Када га је народ видео, поче да хвали свога бога, говорећи: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља, који нам је опустошио земљу и толике наше убио.« Док су се тако веселили, повикаше: »Позовите Самсона да нам игра!« Тада позваше Самсона из тамнице и он је играо пред њима. Када су га поставили између стубова, Самсон рече слузи који га је водио за руку: »Поведи ме тамо где могу да опипам стубове на којима стоји храм, да се наслоним на њих.« А храм је био пун мушкараца и жена. Били су ту сви филистејски владари, а на крову је било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали Самсона како игра. Самсон завапи ГОСПОДУ: »Господе ГОСПОДЕ, сети ме се. Молим те, Боже, само ми још једном дај снаге и дај ми да се једним ударцем осветим Филистејцима за своја два ока.« Онда Самсон дохвати два средишња стуба на којима је стајао храм, одупре се о њих – десном руком о један, а левом о други – и повика: »Нека погинем с Филистејцима!« Потом упре из све снаге, и храм се сруши на владаре и на сав онај народ у њему. Тако их Самсон уби много више умирући него што их је убио за живота. Тада по њега дођоше његова браћа и цела његова породица, па га однеше и сахранише између Цоре и Ештаола, у гробници његовог оца Маноаха. Самсон је био судија у Израелу двадесет година.
Knjiga o sudijama 16:4-31 Нови српски превод (NSP)
После тога, Самсон је заволео једну девојку из долине Сорика, која се звала Далила. Филистејски кнезови оду горе к њој и рекну јој: „Гледај да измамиш од њега где се крије његова велика снага, како бисмо могли да га свладамо, свежемо и покоримо. Сваки од нас ће ти, заузврат, дати по хиљаду и стотину сребрних шекела.“ Далила рече Самсону: „Реци ми где се крије твоја велика снага? Чиме би могао да будеш везан и свладан?“ Самсон јој одговори: „Да ме вежу са седам свежих волујских жила, које се још нису осушиле, изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“ Филистејски кнезови су јој донели седам свежих волујских жила, још неосушених, и она га је везала њима. А код ње у соби чекала је заседа. Она повика: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Он покида жиле као што се кудеља прекине кад је дохвати ватра. Тако се није сазнало где се крије његова снага. Далила рече Самсону: „Ето, ти си терао шегу са мном и испричао ми лажи. А сад ми реци чиме би могли да те свежу.“ Он јој рече: „Да ме вежу новим, још неупотребљеним конопцима, изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“ Тада Далила узе седам нових конопаца и свеза га њима. Онда му викну: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Заседа је, наиме, чекала у соби. Али он покида конопце на својим раменима као конце. Далила рече Самсону: „Ето, ти све време тераш шегу са мном и причаш ми лажи. Реци ми чиме могу да те вежу.“ Он јој одговори: „Да ми уплету седам праменова косе на разбој и заглаве их клином, постао бих као сваки други човек.“ Док је он спавао, она уплете седам праменова његове косе на разбој и заглави их клином. Онда му викну: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Он се пробуди из сна, и истргне и клин, и разбој и основу. Она му рече: „Како можеш рећи да ме волиш, кад срцем ниси са мном? Трипут си већ терао шегу са мном и ниси ми рекао где се крије твоја велика снага.“ Али како му је она свакога дана додијавала својим речима и салетала га, смучило му се до смрти, па јој је отворио цело своје срце. Рекао јој је: „Бритва никада није прешла преко моје главе, јер сам назиреј Божији од мајчине утробе. Да се ошишам, снага би ме напустила; изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“ Кад је Далила видела да јој је отворио цело своје срце, поручила је филистејским кнезовима: „Дођите сада, јер ми је отворио цело своје срце.“ Филистејски кнезови дођу к њој, носећи сребро у рукама. Она га је успавала на своме крилу и позвала једног човека, па му је одсекла седам праменова косе с главе. Прво га је она савладала. Тако га је напустила снага. Онда је викнула: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Он се пробудио из сна мислећи: „Извући ћу се као и раније и ослободићу се“, јер није знао да је Господ одступио од њега. Тада су га Филистејци ухватили и ископали му очи. Затим су га одвели у Газу и оковали га бронзаним оковима. У тамници је окретао млин. Међутим, одсечена коса је почела да расте. А Филистејски кнезови били су се окупили да принесу велику жртву своме богу Дагону и да се провеселе. Рекли су: „Наш бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.“ Кад је народ видео Самсона, славио је свога бога и клицао: „Наш бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона, који је опустошио нашу земљу и побио многе од нас.“ Кад им се срце испунило радошћу, повикали су: „Позовите Самсона да нас забавља!“ Довели су Самсона из тамнице, те је овај играо пред њима. Онда су га поставили између стубова. Самсон рече момку који га је водио за руку: „Остави ме тамо где могу да опипам стубове на којима грађевина почива, да се наслоним на њих.“ А зграда је била пуна мушкараца и жена. Тамо су били и сви филистејски кнезови. Само је на крову било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали како Самсон игра. Самсон зазва Господа и рече: „Господе Боже, сети ме се и дај ми снагу још само овај пут, о, Боже, да се одједном осветим Филистејцима за своје очи!“ Самсон напипа два средња стуба на којима је зграда почивала, опре се о њих, десницом о један, а левицом о други, и рече: „Нека умрем с Филистејцима!“ Затим их је свом снагом гурнуо, те се зграда срушила на кнезове и на народ који је био у њој. Оних које је побио умирући, било је више него оних које је побио за живота. Тада су дошла његова браћа и сав дом оца његовог, узела га и однела горе. Сахранили су га између Сараје и Естаола у гробу његовог оца, Маноја. Он је судио Израиљу двадесет година.
Knjiga o sudijama 16:4-31 Sveta Biblija (SRP1865)
Poslije toga zamilova djevojku na potoku Soriku, kojoj bješe ime Dalida. I doðoše k njoj knezovi Filistejski i rekoše joj: prevari ga i iskušaj gdje mu stoji velika snaga i kako bismo mu dosadili da ga svežemo i svladamo; a mi æemo ti dati svaki po tisuæu i sto srebrnika. I Dalida reèe Samsonu: hajde kaži mi gdje stoji tvoja velika snaga i èim bi se mogao svezati i svladati. A Samson joj reèe: da me svežu u sedam gužava sirovijeh neosušenijeh, onda bih izgubio snagu i bio kao i drugi èovjek. I donesoše joj knezovi Filistejski sedam gužava sirovijeh, još neosušenijeh, i ona ga sveza njima. A kod nje bijaše zasjeda u sobi; i ona mu reèe: eto Filisteja na te, Samsone! A on pokida gužve, kao što se kida konac od kudjelje kad osjeti vatru; i ne dozna se za snagu njegovu. Potom reèe Dalida Samsonu: gle, prevario si me, i slagao si mi; nego hajde kaži mi èim bi se mogao svezati. A on joj reèe: da me dobro svežu novim užima kojima nije ništa raðeno, tada bih izgubio snagu i bio bih kao drugi èovjek. I Dalida uze nova uža, i sveza ga njima, pak mu reèe: eto Filisteja na te, Samsone! A zasjeda bijaše u sobi. A on raskide s ruku uža kao konac. Tada reèe Dalida Samsonu: jednako me varaš i lažeš mi; kaži mi èim bi se mogao svezati? A on joj reèe: da sedam pramena kose na glavi mojoj priviješ na vratilo. I ona zaglavivši vratilo kocem, reèe: evo Filisteja na te, Samsone! A on se probudi od sna, i istrže kolac i osnovu i vratilo. Opet mu ona reèe: kako možeš govoriti: ljubim te, kad srce tvoje nije kod mene? Veæ si me tri puta prevario ne hoteæi mi kazati gdje ti je velika snaga. I ona mu dosaðivaše svojim rijeèima svaki dan i navaljivaše na nj, i duša mu prenemože da umre, Te joj otvori cijelo srce svoje, i reèe joj: britva nije nikad prešla preko glave moje, jer sam nazirej Božji od utrobe matere svoje; da se obrijem, ostavila bi me snaga moja i oslabio bih, i bio bih kao svaki èovjek. A Dalida videæi da joj je otvorio cijelo srce svoje, posla i pozva knezove Filistejske poruèivši im: hodite sada, jer mi je otvorio cijelo srce svoje. Tada doðoše knezovi Filistejski k njoj i donesoše novce u rukama svojim. A ona ga uspava na krilu svojem, i dozva èovjeka te mu obrija sedam pramena kose s glave, i ona ga prva svlada kad ga ostavi snaga njegova. I ona reèe: eto Filisteja na te, Samsone! A on probudiv se od sna reèe: izaæi æu kao i prije i oteæu se. Jer ne znadijaše da je Gospod otstupio od njega. Tada ga uhvatiše Filisteji, i iskopaše mu oèi, i odvedoše ga u Gazu i okovaše ga u dvoje verige mjedene; i meljaše u tamnici. A kosa na glavi njegovoj poèe rasti kao što je bila kad ga obrijaše. I knezovi Filistejski skupiše se da prinesu veliku žrtvu Dagonu bogu svojemu, i da se provesele; pa rekoše: predade nam bog naš u ruke naše Samsona neprijatelja našega. Takoðer i narod vidjevši ga hvaljaše boga svojega govoreæi: predade nam bog naš u ruke naše neprijatelja našega i zatiraèa zemlje naše i koji pobi tolike izmeðu nas. I kad se razveseli srce njihovo rekoše: zovite Samsona da nam igra. I dozvaše Samsona iz tamnice da im igra, i namjestiše ga meðu dva stupa. Tada Samson reèe momku koji ga držaše za ruku: pusti me, da opipam stupove na kojima stoji kuæa, da se naslonim na njih. A kuæa bijaše puna ljudi i žena i svi knezovi Filistejski bijahu ondje; i na krovu bijaše oko tri tisuæe ljudi i žena, koji gledahu kako Samson igra. Tada Samson zavapi ka Gospodu i reèe: Gospode, Gospode! opomeni me se, molim te, i ukrijepi me, molim te, samo sada, o Bože! da se osvetim jedanput Filistejima za oba oka svoja. I zagrli Samson dva stupa srednja, na kojima stajaše kuæa, i nasloni se na njih, na jedan desnom a na drugi lijevom rukom svojom. Pa onda reèe Samson: neka umrem s Filistejima. I naleže jako, i pade kuæa na knezove i na sav narod koji bješe u njoj; i bi mrtvijeh koje pobi umiruæi više nego onijeh koje pobi za života svojega. Poslije doðoše braæa njegova i sav dom oca njegova, i uzeše ga, i vrativši se pogreboše ga izmeðu Saraje i Estaola u grobu Manoja oca njegova. A on bi sudija Izrailju dvadeset godina.