Нешто касније, Самсон се у кланцу Сорек заљуби у жену по имену Делила.
К њој дођоше филистејски владари, па јој рекоше: »Наведи га да ти открије где лежи његова силна снага и како да га савладамо да бисмо га везали и учинили немоћним. За то ће ти сваки од нас дати по хиљаду сто сребрњака.«
Тако Делила упита Самсона: »Молим те, реци ми где лежи твоја силна снага и како те неко може везати и учинити немоћним?«
»Кад би ме везали са седам сирових, неосушених тетива«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«
Тада јој филистејски владари донеше седам сирових, неосушених тетива, којима га она веза.
Док су у другој соби људи чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«
Али он покида тетиве као што се покида кончић када се примакне пламену. Тако тајна његове снаге остаде неоткривена.
Делила рече Самсону: »Направио си будалу од мене и слагао ме. Хајде, сада ми реци чиме би те требало везати.«
»Кад би ме чврсто везали новим, неупотребљеним конопцима«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«
Тада Делила узе нове конопце и веза га њима.
Док су у другој соби чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«
Али он покида конопце с руку као да су кончићи.
Делила рече Самсону: »Стално правиш будалу од мене и лажеш ме. Реци ми чиме би те требало везати.«
»Кад би од седам перчина моје косе направила ткање на разбоју«, рече јој он, »па га причврстила клином, занемоћао бих и постао као и свако други.«
Док је Самсон спавао, Делила од његових седам перчина направи ткање и причврсти га клином, па му довикну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«
Он се трже из сна и ишчупа и клин и разбој заједно с ткањем.
Тада му она рече: »Како можеш да ми кажеш: ‚Волим те‘, а нећеш да ми се повериш? Већ си трипут направио будалу од мене и ниси ми рекао где лежи твоја силна снага.«
Тако му је додијавала и кињила га из дана у дан док му није дозлогрдило, па јој све отворено рече: »Бритва ми није никад дотакла главу, јер сам назиреј, одвојен за Бога још од мајчине утробе. Да ми обрију главу, оставила би ме снага, па бих занемоћао и постао као и свако други.«
Видевши да јој је све отворено рекао, Делила поручи филистејским владарима: »Дођите још једном, јер ми је све отворено рекао.«
Тада филистејски владари дођоше к њој и са собом донеше новац. Када је успавала Самсона на свом крилу, Делила позва једног човека да му с главе обрије седам перчина. Тако Самсон поче да слаби и снага га сасвим остави.
Она викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«
Он се трже из сна и помисли: »Извући ћу се као и раније и ослободити се.«
Али није знао да га је ГОСПОД оставио.
Тада га Филистејци ухватише, ископаше му очи и одведоше га у Газу. Везаше га двоструким бронзаним ланцима и дадоше му да меље жито у тамници.
Али коса поче опет да му расте чим су је обријали.
Филистејски владари се окупише да принесу велику жртву свом богу Дагону и да се веселе.
Говорили су: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.«
Када га је народ видео, поче да хвали свога бога, говорећи: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља, који нам је опустошио земљу и толике наше убио.«
Док су се тако веселили, повикаше: »Позовите Самсона да нам игра!«
Тада позваше Самсона из тамнице и он је играо пред њима.
Када су га поставили између стубова, Самсон рече слузи који га је водио за руку: »Поведи ме тамо где могу да опипам стубове на којима стоји храм, да се наслоним на њих.«
А храм је био пун мушкараца и жена. Били су ту сви филистејски владари, а на крову је било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали Самсона како игра.
Самсон завапи ГОСПОДУ: »Господе ГОСПОДЕ, сети ме се. Молим те, Боже, само ми још једном дај снаге и дај ми да се једним ударцем осветим Филистејцима за своја два ока.«
Онда Самсон дохвати два средишња стуба на којима је стајао храм, одупре се о њих – десном руком о један, а левом о други – и повика: »Нека погинем с Филистејцима!«
Потом упре из све снаге, и храм се сруши на владаре и на сав онај народ у њему. Тако их Самсон уби много више умирући него што их је убио за живота.
Тада по њега дођоше његова браћа и цела његова породица, па га однеше и сахранише између Цоре и Ештаола, у гробници његовог оца Маноаха.
Самсон је био судија у Израелу двадесет година.