Jakovljeva 1:11-13
Jakovljeva 1:11-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јер сунце грану са жегом и осуши траву, те отпаде њен цвет и пропаде лепота њеног изгледа. Тако ће и богаташ увенути на својим путевима. Блажен је човек који истрајно подноси искушење, јер ће – кад постане прекаљен – примити венац живота, који је Господ обећао онима који га љубе. Ниједан, кад трпи искушење, да не говори: „Бог ме куша.” Јер Бог се не да злим кушати, и сам никога не искушава.
Jakovljeva 1:11-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима. Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле. Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава.
Jakovljeva 1:11-13 Novi srpski prevod (NSPL)
Jer, kad sunce grane sa žegom, trava se suši, a cvet u njoj vene, te mu lepota propada. Tako će i bogati proći sa svojim poslovima. Blažen je čovek koji istrajno odoleva iskušenjima, jer će, budući prekaljen, primiti venac života koji je Bog obećao onima koji ga vole. Kada je neko izložen iskušenju, neka ne kaže: „Bog me iskušava“, jer Bog se ne može iskušavati zlom, niti on sam koga iskušava.
Jakovljeva 1:11-13 Нови српски превод (NSP)
Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима. Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле. Када је неко изложен искушењу, нека не каже: „Бог ме искушава“, јер Бог се не може искушавати злом, нити он сам кога искушава.
Jakovljeva 1:11-13 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer sunce ogrija s vruæinom, i osuši travu, i cvijet njezin otpade, i krasota lica njezina pogibe; tako æe i bogati u hoðenju svojemu uvenuti. Blago èovjeku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiæe vijenac života, koji Bog obreèe onima koji ga ljube. Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i on ne kuša nikoga
