Jakovljeva 1:1-27
Jakovljeva 1:1-27 Novi srpski prevod (NSPL)
Jakov, sluga Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena Izrailjevih rasejanih po svetu. Braćo moja, smatrajte za čistu radost kad god vas zadese svakojaka iskušenja, znajući da kušanje vaše vere izgrađuje istrajnost. Istrajnost, pak, neka se pokaže savršenom, da biste vi bili savršeni i potpuni i bez ikakvog nedostatka. Ako kome od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga koji svima daje velikodušno i bez prekora, i on će mu je dati. Samo neka traži sa verom, bez ikakve sumnje, jer onaj koji sumnja sličan je morskom talasu koji vetar podiže i valja. Takav čovek neka i ne pomišlja da će što primiti od Gospoda, jer je kolebljiv, te stoga nepostojan u svim svojim postupcima. Siromašni brat neka se hvali svojom uzvišenošću, a onaj koji je bogat – svojom poniznošću, jer će svenuti kao cvet u travi. Jer, kad sunce grane sa žegom, trava se suši, a cvet u njoj vene, te mu lepota propada. Tako će i bogati proći sa svojim poslovima. Blažen je čovek koji istrajno odoleva iskušenjima, jer će, budući prekaljen, primiti venac života koji je Bog obećao onima koji ga vole. Kada je neko izložen iskušenju, neka ne kaže: „Bog me iskušava“, jer Bog se ne može iskušavati zlom, niti on sam koga iskušava. Svako, naime, podleže iskušenju tako što ga njegova vlastita zla želja odvlači i mami. Zla želja, zatim, budući začeta, rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt. Ne varajte se, braćo moja voljena. Svaki dobar dar i savršen poklon dolazi nam odozgo, od Oca svetlosti, koji se ne menja kao senka. On nas je po svojoj volji rodio rečju istine, da budemo prvi među njegovim stvorenjima. A ovo znajte, voljena moja braćo: neka svako bude brz da čuje, spor da odgovori, i spor da se razgnevi; jer, čovekov gnev ne postiže pravednost koju Bog traži. Zato odbacite svu nečistotu i preostalu zloću te krotko prihvatite reč usađenu u vas, koja može da vas spase. Ne budite oni koji samo slušaju reč i tako sebe varaju; budite oni koji je izvršavaju. Jer onaj koji sluša reč, a ne izvršava je, sličan je čoveku koji posmatra svoje lice u ogledalu; pogledao se, naime, pa otišao, odmah zaboravljajući kako je izgledao. Ali ko se zagleda u savršeni Zakon slobode, te istraje u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego onaj koji ga izvršava – taj će biti blažen u onome što čini. Ako neko sebe smatra pobožnim, a ne zauzdava svoj jezik, taj vara sebe; njegova pobožnost ništa ne vredi. Ovo je čista i neokaljana pobožnost koju Bog i Otac prihvata: zauzimati se za siromašne i udovice u njihovim neprilikama i čuvati sebe neokaljanim od sveta.
Jakovljeva 1:1-27 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јаков, служитељ Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у расејању. Сматрајте за чисту радост, браћо моја, кад паднете у различите напасти, знајући да кушање ваше вере гради стрпљивост. А стрпљивост нека има савршено дело, да будете савршени и потпуни, без икаква недостатка. Ако неком од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога, који свима просто даје и не кори, и даће му се. Само нека иште с вером не сумњајући ништа. Јер који сумња, сличан је морском валу који ветар подиже и тера. Тај човек, наиме, нека не мисли да ће добити што од Господа кад је човек подељене душе непостојан на свим својим путевима. Нека се сиромашни брат хвали својим узвишеношћу, а богати својим понижењем, јер ће проћи као цвет траве. Јер сунце грану са жегом и осуши траву, те отпаде њен цвет и пропаде лепота њеног изгледа. Тако ће и богаташ увенути на својим путевима. Блажен је човек који истрајно подноси искушење, јер ће – кад постане прекаљен – примити венац живота, који је Господ обећао онима који га љубе. Ниједан, кад трпи искушење, да не говори: „Бог ме куша.” Јер Бог се не да злим кушати, и сам никога не искушава. Него свако подлеже искушењу на тај начин што га његова сопствена пожуда вуче и мами; тада пожуда зачне и рађа грех, а учињени грех рађа смрт. Не варајте се, драга браћо моја. Сваки добар дан и сваки савршен поклон долази одозго, од Оца светлости, код кога нема измене нити сенке од промене. По својој вољи он нас је родио истинитом речју да будемо нека првина од његових створења. Знајте ово, драга моја браћо. Сваки човек нека буде брз чути, спор говорити, спор на гнев; јер човечји гнев не ствара праведност пред Богом. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злоће и с кротошћу примите усађену реч, која је кадра спасти ваше душе. Него будите извршиоци речи, а не само слушачи – који сами себе варају. Јер ако ко само слуша реч, а не извршава је, тај је сличан човеку који посматра своје природно лице у огледалу; погледао се, наиме, па отишао, и одмах је заборавио какав је био. А ко загледа у савршен закон истине и у њему остане, не буде заборавни слушач, него извршилац дела, тај ће бити блажен у свом делу. Ако ко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, него вара своје срце, његова побожност ништа не вреди. Ово је чиста и неокаљана побожност пред Богом и Оцем: обилазити сиромашне и удовице у њиховим невољама и себе држати неопогањеног од свега.
Jakovljeva 1:1-27 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јаков, слуга Божији и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у дијаспори. Сматрајте чистом радошћу, браћо моја, кад год се суочите с разним искушењима, знајући да провера ваше вере развија истрајност. А истрајност нека доврши дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка. Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато. Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи. Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа – човек подељене душе и непостојан у свему што чини. Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу, а богати својом униженошћу, пошто ће нестати као пољски цвет. Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима. Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле. Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава. Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами. Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт. Не заваравајте се, драга моја браћо. Сваки добар дар и сваки савршен поклон долазе са неба, од Оца светлости, који се не мења као варљива сенка. Он је одлучио да нас роди Речју истине, да будемо нека врста првине његових створења. И ово знајте, драга моја браћо: нека сваки човек буде брз да чује, спор да каже и спор да се разгневи, јер човеков гнев не ствара праведност пред Богом. Стога, одбаците сваку нечистоту и преосталу опакост и кротко прихватите Реч, која је у вас усађена, која има моћ да спасе ваше душе. Немојте само да слушате Реч и тако се заваравате, него је извршавајте. Јер, ако неко само слуша Реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје рођено лице у огледалу: погледа се, па оде и одмах заборави како изгледа. Али, ко се помно загледа у савршени закон слободе и остане у њему, не заборављајући шта је чуо, него извршавајући дела, тај ће бити благословен у ономе што чини. Ако неко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, тај самога себе заварава; његова побожност је узалудна. Ово је побожност која је чиста и неокаљана пред Богом Оцем: бринути се за сирочад и удовице у њиховим невољама и себе чувати неопогањеног од света.
Jakovljeva 1:1-27 Нови српски превод (NSP)
Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена Израиљевих расејаних по свету. Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка. Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима. Сиромашни брат нека се хвали својом узвишеношћу, а онај који је богат – својом понизношћу, јер ће свенути као цвет у трави. Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима. Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле. Када је неко изложен искушењу, нека не каже: „Бог ме искушава“, јер Бог се не може искушавати злом, нити он сам кога искушава. Свако, наиме, подлеже искушењу тако што га његова властита зла жеља одвлачи и мами. Зла жеља, затим, будући зачета, рађа грех, а учињени грех рађа смрт. Не варајте се, браћо моја вољена. Сваки добар дар и савршен поклон долази нам одозго, од Оца светлости, који се не мења као сенка. Он нас је по својој вољи родио речју истине, да будемо први међу његовим створењима. А ово знајте, вољена моја браћо: нека свако буде брз да чује, спор да одговори, и спор да се разгневи; јер, човеков гнев не постиже праведност коју Бог тражи. Зато одбаците сву нечистоту и преосталу злоћу те кротко прихватите реч усађену у вас, која може да вас спасе. Не будите они који само слушају реч и тако себе варају; будите они који је извршавају. Јер онај који слуша реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје лице у огледалу; погледао се, наиме, па отишао, одмах заборављајући како је изгледао. Али ко се загледа у савршени Закон слободе, те истраје у њему, и не буде заборавни слушач, него онај који га извршава – тај ће бити блажен у ономе што чини. Ако неко себе сматра побожним, а не зауздава свој језик, тај вара себе; његова побожност ништа не вреди. Ово је чиста и неокаљана побожност коју Бог и Отац прихвата: заузимати се за сиромашне и удовице у њиховим неприликама и чувати себе неокаљаним од света.
Jakovljeva 1:1-27 Sveta Biblija (SRP1865)
Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest koljena rasijanijem po svijetu pozdravlje. Svaku radost imajte, braæo moja, kad padate u razliène napasti, Znajuæi da kušanje vaše vjere gradi trpljenje; A trpljenje neka djelo dovršuje, da budete savršeni i cijeli bez ikake mane. Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daæe mu se; Ali neka ište s vjerom, ne sumnjajuæi ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vjetrovi podižu i razmeæu. Jer takovi èovjek neka ne misli da æe primiti što od Boga. Koji dvoumi nepostojan je u svima putovima svojijem. A poniženi brat neka se hvali visinom svojom; A bogati svojom poniznošæu; jer æe proæi kao cvijet travni. Jer sunce ogrija s vruæinom, i osuši travu, i cvijet njezin otpade, i krasota lica njezina pogibe; tako æe i bogati u hoðenju svojemu uvenuti. Blago èovjeku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiæe vijenac života, koji Bog obreèe onima koji ga ljube. Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i on ne kuša nikoga; Nego svakoga kuša njegova slast, koja ga vuèe i mami. Tada zatrudnjevši slast raða grijeh; a grijeh uèinjen raða smrt. Ne varajte se, ljubazna braæo moja! Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od oca svjetlosti, u kojega nema promjenjivanja ni mijenjanja vidjela i mraka; Jer nas dragovoljno porodi rijeèju istine, da budemo novina od njegova stvorenja. Zato, ljubazna braæo moja, neka bude svaki èovjek brz èuti a spor govoriti i spor srditi se; Jer srdnja èovjeèija ne èini pravde Božije. Zato odbacite svaku neèistotu i suvišak zlobe, i s krotošæu primite usaðenu rijeè koja može spasti duše vaše. Budite pak tvorci rijeèi, a ne samo slušaèi, varajuæi sami sebe. Jer ako ko sluša rijeè a ne tvori, on je kao èovjek koji gleda lice tijela svojega u ogledalu; Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav bješe. Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušaè, nego tvorac djela, onaj æe biti blažen u djelu svojemu. Ako koji od vas misli da vjeruje, i ne zauzdava jezika svojega, nego vara srce svoje, njegova je vjera uzalud. Jer vjera èista i bez mane pred Bogom i ocem jest ova: obilaziti sirote i udovice u njihovijem nevoljama, i držati sebe neopoganjena od svijeta.