Knjiga proroka Isaije 64:1-9
Knjiga proroka Isaije 64:1-9 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Као кад огањ грање разгори и вода од огња проври, тако нека познају име твоје непријатељи твоји и пред тобом варвари задрхте. Док си чинио дела неочекивана, ти си силазио и планине су дрхтале пред тобом. Од давнина није се чуло ни сазнало ни око видело да је неки бог, осим тебе, тако чинио онима који су му веровали. Помажеш оном који радо правду чини, који те се сећају на путевима твојим. Ето, разгневио си се јер смо грешили стално отпадништвом својим. Тако сви нечисти постадосмо и правда наша као одећа нечиста. Сви као лист отпадосмо и као ветар нас разносе греси наши. Нико не призива име твоје, нико не устаје да се небо држи. Ти си од нас сакрио лице своје и предао у руке грехова наших. Сад, Господе, ти си отац наш. Ми смо глина, а ти лончар наш, и сви смо дело руку твојих. Не срди се, Господе, веома и не сећај се стално грехова наших. Ево, погледај, сви смо народ твој! Опустеше градови свети твоји, Сион пустиња поста, а Јерусалим пустош.
Knjiga proroka Isaije 64:1-9 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
О, кад би небеса поцепао и сишао! Планине би се затресле пред тобом! Као што огањ запали гранчице и чини да вода прокључа, сиђи да обзнаниш своје Име својим непријатељима, да народи задрхте пред тобом! Јер, када си чинио страхотна дела која нисмо очекивали, силазио си и планине су се тресле пред тобом. Од прадавних времена нико није чуо, ниједно ухо није чуло, ниједно око видело другога Бога осим тебе, који ради у корист оних који га ишчекују. Ти прискачеш у помоћ онима који радо чине оно што је право, који се сећају твојих путева. Али, кад си се разгневио, ми згрешисмо и непрестано грешимо. Како онда да се спасемо? Сви смо постали као нечист човек, а сва наша праведна дела као запрљана крпа. Сви се сушимо као лист, а наши греси нас односе као ветар. Нико не призива твоје Име нити се труди да до тебе допре, јер ти си своје лице сакрио од нас и пустио нас да ископнимо због наших греха. А ипак, ГОСПОДЕ, ти си наш Отац. Ми смо глина, ти си грнчар – сви смо твоје дело. Не гневи се прекомерно, ГОСПОДЕ, не сећај се наших греха довека. Погледај на нас, молимо те, јер сви смо твој народ.
Knjiga proroka Isaije 64:1-9 Novi srpski prevod (NSPL)
O, razvedri nebesa i siđi, neka se pred tobom planine zatresu. Kao kad se vatra po granju zapali, vatra zakuva vodu: neka dušmani tvoji shvate ime tvoje, neka puci zadrhću pred tobom. Što ti činiš to zastrašuje; neočekivano si sišao, pred tobom se zatresle planine. Od kako je veka nisu čuli, nisu slušali, oko nije videlo, da bog neki osim tebe učini onima koji od njega očekuju. Susretljiv ti si prema razdraganima koji čine pravdu, na putevima tvojim sećaju se tebe. Gle, ti si se razljutio, grešili smo na njima, a bili bismo spaseni. I postali smo svi mi kao nešto nečisto, i kao ogrtač sa ženskim odlivom sve su pravednosti naše, i svi smo mi kao lišće kad opadne, i krivice naše kao vetar nas odnesu. I nikog nema da priziva ime tvoje, da se podigne i na tebe osloni, zato što si lice svoje od nas sakrio i rastapaš nas krivicama našim. Pa ipak, Gospode, ti si Otac naš; mi smo glina, a ti nas oblikuješ, i svi smo mi ruke tvoje delo. Ne srdi se, Gospode, isuviše, i nemoj stalno pominjati nedelo. Evo, pogledaj nas: svi smo mi narod tvoj.
Knjiga proroka Isaije 64:1-9 Нови српски превод (NSP)
О, разведри небеса и сиђи, нека се пред тобом планине затресу. Као кад се ватра по грању запали, ватра закува воду: нека душмани твоји схвате име твоје, нека пуци задрхћу пред тобом. Што ти чиниш то застрашује; неочекивано си сишао, пред тобом се затресле планине. Од како је века нису чули, нису слушали, око није видело, да бог неки осим тебе учини онима који од њега очекују. Сусретљив ти си према раздраганима који чине правду, на путевима твојим сећају се тебе. Гле, ти си се разљутио, грешили смо на њима, а били бисмо спасени. И постали смо сви ми као нешто нечисто, и као огртач са женским одливом све су праведности наше, и сви смо ми као лишће кад опадне, и кривице наше као ветар нас однесу. И никог нема да призива име твоје, да се подигне и на тебе ослони, зато што си лице своје од нас сакрио и растапаш нас кривицама нашим. Па ипак, Господе, ти си Отац наш; ми смо глина, а ти нас обликујеш, и сви смо ми руке твоје дело. Не срди се, Господе, исувише, и немој стално помињати недело. Ево, погледај нас: сви смо ми народ твој.
Knjiga proroka Isaije 64:1-9 Sveta Biblija (SRP1865)
O da bi razdro nebesa i sišao, da se rastope gore od tebe, Kao što se na ognju razgori granje i voda uzavri od ognja, da ime tvoje poznadu neprijatelji tvoji i da narodi drkæu od tebe. Kad si èinio strahote kojima se ne nadasmo, ti si slazio, i gore se rastapahu od tebe. Otkako je vijeka ne èu se, niti se ušima dozna, niti oko vidje Boga osim tebe da bi tako uèinio onima koji ga èekaju. Sretao si onoga koji se raduje tvoreæi pravdu; pominju te na putovima tvojim; gle, ti si se razgnjevio što griješismo; da na njima jednako ostasmo, bismo se spasli. Ali svi bijasmo kao neèisto što, i sva naša pravda kao neèista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vjetar odnesoše nas. Nikoga ne bi da priziva ime tvoje, da ustane da se tebe drži, jer si sakrio lice svoje od nas i rastopio si nas bezakonjem našim. Ali sada, Gospode, ti si naš otac; mi smo kao, a ti si naš lonèar, i svi smo djelo ruku tvojih. Gospode, ne gnjevi se veoma, i ne pominji dovijeka bezakonja; evo, pogledaj; mi smo svi tvoj narod.