Knjiga proroka Isaije 6:1-10
Knjiga proroka Isaije 6:1-10 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
У години кад је умро цар Озија, видех Господа како седи на високом и издигнутом престолу, а скут му испуњаваше храм. Изнад њега су стајали серафими. Сваки је имао по шест крила: са два је заклањао лице своје, са два је заклањао ноге своје и са два је летео. Они су викали један другом: „Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуна је сва земља славе његове!” Од гласа којим су викали задрмаше се прагови на вратима и дом се напуни димом. Тада ја рекох: „Тешко мени! Погибох, јер сам човек усана нечистих и живим усред народа нечистих усана! Цара, Господа Саваота, видех очима својим!” Тада један од серафима долете к мени држећи у руци жар који је клештима узео са жртвеника. Он се дотаче уста мојих и рече: „Ево, ово се дотаче усана твојих, нестаде безакоње твоје и очисти се грех твој!” Потом чух глас Господа како говори: „Кога да пошаљем? Ко ће ићи за нас?” Ја рекох: „Ево мене! Пошаљи мене!” Он рече: „Иди и реци том народу: ‘Слушајте, слушајте, али разумети нећете! Гледајте, гледајте, али схватити нећете!’ Учини да отврдне срце том народу, заглухни им уши, заслепи им очи да не виде очима својим, не чују ушима својим и срцем не разумеју, како би се обратили и исцелили!”
Knjiga proroka Isaije 6:1-10 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. Они су довикивали један другом: »Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама! Сва земља је пуна његове Славе!« Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом. Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.« Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.« Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?« А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!« Он рече: »Иди и реци овом народу: ‚Слушали и слушали, али не разумели; гледали и гледали, али не видели.‘ Отврдни срце овом народу; отупи им уши и затвори им очи. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се и излечили.«
Knjiga proroka Isaije 6:1-10 Novi srpski prevod (NSPL)
Godine kad je umro car Ozija videh Gospoda kako sedi na visokom i uzdignutom prestolu, a skuti njegovog plašta su ispunjavali hram. Iznad njega su se postavili šestokrili serafimi. Svaki je imao šestora krila: dvama je zaklanjao lice, dvama je pokrivao noge, a dvama krilima je leteo. Oni su klicali jedan drugom i govorili: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove!“ Od glasa onog koji kliče zatresli su se dovraci na pragovima i Dom se napunio dimom. Na to sam rekao: „Teško meni, propao sam, jer sam čovek nečistih usana, i stanujem sred naroda nečistih usana; a Cara, Gospoda nad vojskama, videle su oči moje!“ Tada je jedan od serafima doleteo k meni. U ruci mu je bila žeravica što je hvataljkama uzeo sa žrtvenika. Njom je dotakao moje usne i rekao: „Evo, ovo je dotaklo usne tvoje, i skinuta je krivica tvoja, i oprošten je greh tvoj.“ Zatim sam čuo glas Gospodarev kako govori: „Koga da pošaljem? I ko će poći za nas?“ A ja sam rekao: „Evo mene! Pošalji mene!“ On je na to rekao: „Idi i reci tom narodu: ’Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti.’ Otežaj salom tom narodu srce, ogluvi uši njegove, oslepi oči njegove, dok progledaju oči njegove, i pročuju uši njegove, i razbere srce njegovo, i pokaje se i isceli ga.“
Knjiga proroka Isaije 6:1-10 Нови српски превод (NSP)
Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. Они су клицали један другом и говорили: „Свет, свет, свет је Господ над војскама! Пуна је сва земља славе његове!“ Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом. На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“ Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“ Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“ А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“ Он је на то рекао: „Иди и реци том народу: ’Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети.’ Отежај салом том народу срце, оглуви уши његове, ослепи очи његове, док прогледају очи његове, и прочују уши његове, и разбере срце његово, и покаје се и исцели га.“
Knjiga proroka Isaije 6:1-10 Sveta Biblija (SRP1865)
Godine koje umrije car Ozija vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i izdignutu, i skut mu ispunjavaše crkvu. Serafimi stajahu više njega, svaki ih imaše šest krila: dvjema zaklanjaše lice svoje i dvjema zaklanjaše noge svoje, a dvjema leæaše. I vikahu jedan drugome govoreæi: svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima. I rekoh: jaoh meni! pogiboh, jer sam èovjek neèistijeh usana, i živim usred naroda neèistijeh usana, jer cara Gospoda nad vojskama vidjeh svojim oèima. A jedan od serafima doletje k meni držeæi u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kliještima, I dotaèe se usta mojih i reèe: evo, ovo se dotaèe usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i grijeh tvoj oèisti se. Potom èuh glas Gospodnji gdje reèe: koga æu poslati? i ko æe nam iæi? A ja rekoh: evo mene, pošlji mene. A on reèe: idi, i reci tome narodu: slušajte ali neæete razumjeti, gledajte ali neæete poznati. Uèini da odeblja srce tome narodu i uši da im otežaju, i oèi im zatvori, da ne vide oèima svojim i ušima svojim da ne èuju i srcem svojim da ne razumiju i ne obrate se i ne iscijele.