Knjiga proroka Isaije 5:1-30
Knjiga proroka Isaije 5:1-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Запеваћу драгом свом песму драгог свог о винограду његовом: Драги мој је имао виноград на брежуљку родном. Он га огради, избаци камење и засади лозом племенитом. Усред њега сазида кулу и постави у њој муљачу. Он се надао да ће добро грожђе родити, а изниче грожђе кисело. Сад, становници Јерусалима и људи Јудејци, пресудите између мене и винограда мог! Шта је још требало учинити винограду мом, а да му нисам учинио? Кад сам се надао грожђу, зашто роди грожђе кисело? Сад ћу вам рећи шта ћу учинити винограду мом: оборићу ограду његову, па нека запусти. Развалићу зид његов, па нека га изгазе. Опустеће, неће се орезивати ни окопавати. Нићи ће чкаљ и трње, а облацима ћу заповедити да га кишом натапају. Дом Израиљев је виноград Господа Саваота, а људи Јудејци су мили насад његов. Надао се правди, а, гле – неправда! Надао се праведности, а оно – вапај! Тешко вама који кућу с кућом спајате и њиву на њиву настављате, док све место не заузмете и ви сами на земљи останете! Чух Господа Саваота: „Многе ће куће опустети, у великим и лепим неће нико живети. Десет рала винограда даће једну бачвицу, а мера семена даће једну мерицу!” Тешко онима који се изјутра опијају и до мрака се вином разгоревају! На гозбама су им харфице, тамбуре, бубњеви и фруле уз вино, а не пазе на дела Господња и не виде дела руку његових. Зато што разума нема у ропство ће ићи народ мој. Великаши његови помреће од глади, а мноштво народа од жеђи. Отвара се широм царство мртвих и разјапљује чељуст своју да сиђу у њега великаши и мноштво, бучно и весело. Погнуће се човечанство, сагнуће се човек и спустиће се очи охолих. Узвисиће се Господ Саваот судом својим и Бог свети правдом ће се посветити. Јагањци ће пасти као на пашњацима, а јарићи ће брстити по рушевинама великашким. Тешко онима који злочин вуку конопцима ништавила и грех ужадима за кола! Они говоре: „Нека похита, нека брзо дође дело његово да га видимо! Нека се приближи и нека доврши наум Светац Израиљев да бисмо га упознали!” Тешко онима који зло зову добро и добро зло, који од мрака праве светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко, а од слатког горко! Тешко онима који су мудри у сопственим очима и паметни сами пред собом! Тешко јунацима у пијењу вина и силнима у мешању жестоких пића! Тешко онима који због мита зликовца ослобађају, а невином правду ускраћују! Зато, као што пламени језици стрњику прождиру и слама у пламену нестаје, тако ће иструлити корен њихов и разлетеће се као прах цвет њихов јер одбацише закон Господа Саваота и презреше реч Свеца Израиљевог. Зато се распалио гнев Господњи на народ његов. Он је замахнуо руком својом на њега, ударио га тако да се брегови уздрмаше. Лешеви су њихови лежали по улицама као смеће. Гнев његов још се није смирио, и још је подигнута рука његова. Подићи ће заставу варварима далеким, зазвиждаће им с краја земље и, гле, они ће брзо и хитро доћи. Међу њима нема уморног, ни малаксалог, ни дремљивог, ни сањивог. Нико не распасује појас око струка, нити му се дреши ремен на обући. Стреле су им зашиљене, а сви лукови затегнути. Као кремен су копита коња њихових, а као вихор точкови кола њихових. Рика им је као у лава, као лавићи ричу. Реже, грабе плен и односе, а нико да им га истргне. У тај дан бучаће над Јудом као што море бучи. Погледа ли се земља, гле, тама и мука, и светлост ће тама прекрити.
Knjiga proroka Isaije 5:1-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Певаћу сада драгоме своме, песму драгога свога о винограду његовом: Мој драги је имао виноград на падини родног брега. Окопао га је и искрчио камење, па најбољу лозу посадио. Саградио је кулу-стражару усред њега и ископао муљачу. Надао се да ће родити грожђе, а он роди вињагу. »Сада, житељи Јерусалима и ви, Јудеји, пресудите између мене и мога винограда. Шта се још могло учинити за мој виноград а да ја нисам учинио? Кад сам се надао да ће родити грожђе, зашто је родио вињагу? Рећи ћу вам сада шта ћу урадити са својим виноградом: Уклонићу му живицу, и биће опустошен. Развалићу зид око њега, и биће изгажен. У пустолину ћу га претворити, необрезаног и неокопаног; у њему ће расти драч и трње. И заповедићу облацима да га кишом не заливају.« Јер, виноград ГОСПОДА над војскама јесте народ Израелов, а Јудеји врт милине његове. Надао се правди, а кад тамо – крвопролиће; праведности се надао, а кад тамо – вапај. Тешко вама који кућу додајете кући и спајате њиву с њивом, док све не заузмете и не останете сами да живите у земљи. ГОСПОД над војскама на моје уши рече: »Да, многе куће ће опустети; велике и лепе куће остаће без станара. Десет јутара винограда даће само бат вина, хомер семена само ефу жита.« Тешко онима који устају рано да би трчали за пићем и који до касно у ноћ седе док их вино не распали. На гозбама им харфе и лире, даире, фруле и вино, а за дела ГОСПОДЊА не маре, његово дело не поштују. Зато ће мој народ отићи у изгнанство, јер нема памети. Његови угледници умираће од глади, а прост народ изгарати од жеђи. Зато је Шеол увећао своју прождрљивост и неизмерно разјапио своје чељусти. У њега ће сићи његови племићи и прост народ, са његовим букачима и весељацима. Зато ће човек бити унижен, сви људи понижени и оборен поглед бахатих. А ГОСПОД над војскама уздићи ће се делећи правду и Свети Бог праведношћу показати своју светост. Тада ће јагањци пáсти као на свом пашњаку и утовљене овце и јарићи брстити међу рушевинама. Тешко онима који грех вуку конопцима преваре и кривицу као колском ужади, који говоре: »Нека похита, нека пожури са својим делом, да га видимо. Нека се приближи, нека дође наум Свеца Израеловог, да бисмо знали.« Тешко онима који зло зову добрим, а добро злим, који таму приказују као светлост, а светлост као таму, који горко приказују као слатко, а слатко као горко. Тешко онима који су мудри у својим очима и сами пред собом паметни. Тешко онима који су јунаци у испијању вина и храбри у мешању пића, који за мито ослобађају кривца, а недужноме ускраћују правду. Зато, као што пламени језици прождиру стрњику и осушена трава нестаје у пламену, тако ће им иструнути корен и цвет им се разлетети као прах, јер су одбацили Закон ГОСПОДА над војскама и презрели Реч Свеца Израеловог. Зато је ГОСПОД плануо гневом на свој народ, па на њега дигао руку и покосио га. Планине се потресоше, лешеви по улицама леже као смеће. Али његов гнев се не стиша, рука му је још подигнута. Он подиже барјак далеким народима, звиждуком их позва с краја земље, и ево их, стижу хитро, брзо! Нико од њих се не умара и не посрће, нико не дрема нити спава. Ниједан појас није отпасан, ниједан ремен на сандали покидан. Стреле им оштре, сви лукови натегнути, копита њихових коња као кремен, точкови кола као вихор. Рика им је као лавља, као млади лавови ричу. Реже и свој плен грабе и односе, а никога да избави. Тога дана ће хучати над Израелом као када хуче морски таласи. Погледаш ли земљу – све тама, невоља, облаци прогутали светлост.
Knjiga proroka Isaije 5:1-30 Novi srpski prevod (NSPL)
Zapevaću miljeniku svome, pesmu ljubavnika svojega o vinogradu njegovom. Moj miljenik je vinograd imao na brdašcu rodnome. On ga okopa i od kamenja očisti, te lozu plemenitu u njemu posadi. Posred njega on kulu podiže i u njemu muljaru sagradi. Čekao je da mu rodi grožđe, a on njemu izrodi vinjage. „Sad, stanovnici jerusalimski, i vi, ljudi Judejci, vi budite sudije na sudu između mene i mog vinograda. Šta još mogoh učiniti za vinograd moj, a da mu nisam učinio? Zašto? Ja se nadah da će roditi grožđe, a on je izrodio vinjage? I sad da vam kažem šta ću da učinim vinogradu svome: plot ću njegov ukloniti, neka ga pustoše; zid ću njegov razvaliti, neka ga izgaze; u pustoš ću ga pretvoriti, niti će biti orezan, niti će biti okopan; neka sav zaraste u bodlje i u trnje; i oblacima ću zabraniti da nad njim kišu puste.“ Naime, vinograd Gospoda nad vojskama dom je Izrailjev; i ljudi Judejci zasad su njegov premili. Nadao se on pravu, a eto krvoprolića; nadao se pravednosti, a eto vapaja. Teško onima koji primiču kuću uz kuću, polje uz polje, sastavljaju dok sve mesto ne zauzmu, te da jedini sred zemlje ostanu. Ušima svojim slušam Gospoda nad vojskama: „Baš će kuće mnoge opusteti, velike i lepe bez žitelja ostati. Jer vinograd od deset vata samo će bačvicu dati, i zasejana mera daće deseti deo.“ Teško onima koji rano rane da se opijaju pićem žestokim, nastavljaju do rasvitka zato što ih vino raspaljuje. Harfe i lire, bubnjevi i frule i vino na gozbama su njihovim; a za delo Gospodnje ne mare, i rad ruku njegovih ne gledaju. Zato što znanja nema, narod moj će u ropstvo odveden biti; i slavni njegovi će od gladi umirati, i mnoštvo će njegovo od žeđi goreti. Zato je Svet mrtvih ždrelo svoje razvalio, i neizmerne ralje razjapio da se u njih strmoglave slava njegova i mnoštvo njegovo uz buku njegovu i viku njegovu. I čovek će se savijati, i muževan će ponižen biti, i silnici će pogled oboriti. Gospod nad vojskama sudom će se uzvisiti, i Bog sveti svetost će pravdom dokazati. Jaganjci će kao na pašnjacima pasti, i jarci će po bogataškim ruševinama brstiti. Teško onima koji na sebe krivicu navlače užima varalačkim i opakost konopcima kolskim – onima koji govore: „Neka požuri, neka pohita sa onim što čini, pa da vidimo. Neka se približi i neka dođe Svetitelj Izrailjev sa onim što je naumio, pa da znamo!“ Teško onima koji zlo dobrim nazivaju, a dobro zlim; tamu kao svetlost predstavljaju, a svetlost kao tamu; gorko kao slatko predstavljaju, a slatko kao gorko! Teško onima koji u svojim očima su mudri i sami pred sobom pametni! Teško onima koji su u vinu silni, i u mešanju žestokih pića hrabri; koji za mito krivca opravdavaju, i pravedničku pravednost potiskuju. Zato, kao što plameni jezici strnjiku proždiru, i kao što vatra seno proguta, tako će koren njihov istrunuti, kao prah će se pupoljak njihov razleteti; zato što odbaciše Zakon Gospoda nad vojskama i prezreše reč Svetitelja Izrailjeva. Zato se raspalio gnev Gospodnji protiv njegovog naroda, te on na njega podiže ruku svoju i tako ga udari da se potresoše planine; pa telesa njihova leže kao smeće posred ulica. Ipak, gnev se njegov još ne smiruje, još je ispružena ruka njegova. On podiže ratnu zastavu narodima izdaleka; i on im zazviždi do kraja zemlje; i gle, brzom hitrinom oni dolaze. Među njima nema ni umorna, ni sustala, ni dremljiva, ni pospana; ni da im se pojas oko struka raspasuje, ni da im se remen na sandali dreši. Njihove su strele dobro zašiljene; njihovi su lukovi svi zapeti; njihovih konja kopita su kao kremen; njihovi su točkovi kao vihor. Njihova je rika kao u lava, oni riču kao mlada zver, i reže, i plene, i odnose, i niko ih ne sprečava. I režaće na njega u dan onaj kao more kada reži. Pogleda li neko na zemlju, gle, tama je i teskoba, i svetlost zamračena oblacima njenim.
Knjiga proroka Isaije 5:1-30 Нови српски превод (NSP)
Запеваћу миљенику своме, песму љубавника својега о винограду његовом. Мој миљеник је виноград имао на брдашцу родноме. Он га окопа и од камења очисти, те лозу племениту у њему посади. Посред њега он кулу подиже и у њему муљару сагради. Чекао је да му роди грожђе, а он њему изроди вињаге. „Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци, ви будите судије на суду између мене и мог винограда. Шта још могох учинити за виноград мој, а да му нисам учинио? Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе, а он је изродио вињаге? И сад да вам кажем шта ћу да учиним винограду своме: плот ћу његов уклонити, нека га пустоше; зид ћу његов развалити, нека га изгазе; у пустош ћу га претворити, нити ће бити орезан, нити ће бити окопан; нека сав зарасте у бодље и у трње; и облацима ћу забранити да над њим кишу пусте.“ Наиме, виноград Господа над војскама дом је Израиљев; и људи Јудејци засад су његов премили. Надао се он праву, а ето крвопролића; надао се праведности, а ето вапаја. Тешко онима који примичу кућу уз кућу, поље уз поље, састављају док све место не заузму, те да једини сред земље остану. Ушима својим слушам Господа над војскама: „Баш ће куће многе опустети, велике и лепе без житеља остати. Јер виноград од десет вата само ће бачвицу дати, и засејана мера даће десети део.“ Тешко онима који рано ране да се опијају пићем жестоким, настављају до расвитка зато што их вино распаљује. Харфе и лире, бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим; а за дело Господње не маре, и рад руку његових не гледају. Зато што знања нема, народ мој ће у ропство одведен бити; и славни његови ће од глади умирати, и мноштво ће његово од жеђи горети. Зато је Свет мртвих ждрело своје развалио, и неизмерне раље разјапио да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово уз буку његову и вику његову. И човек ће се савијати, и мужеван ће понижен бити, и силници ће поглед оборити. Господ над војскама судом ће се узвисити, и Бог свети светост ће правдом доказати. Јагањци ће као на пашњацима пасти, и јарци ће по богаташким рушевинама брстити. Тешко онима који на себе кривицу навлаче ужима варалачким и опакост конопцима колским – онима који говоре: „Нека пожури, нека похита са оним што чини, па да видимо. Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев са оним што је наумио, па да знамо!“ Тешко онима који зло добрим називају, а добро злим; таму као светлост представљају, а светлост као таму; горко као слатко представљају, а слатко као горко! Тешко онима који у својим очима су мудри и сами пред собом паметни! Тешко онима који су у вину силни, и у мешању жестоких пића храбри; који за мито кривца оправдавају, и праведничку праведност потискују. Зато, као што пламени језици стрњику прождиру, и као што ватра сено прогута, тако ће корен њихов иструнути, као прах ће се пупољак њихов разлетети; зато што одбацише Закон Господа над војскама и презреше реч Светитеља Израиљева. Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа, те он на њега подиже руку своју и тако га удари да се потресоше планине; па телеса њихова леже као смеће посред улица. Ипак, гнев се његов још не смирује, још је испружена рука његова. Он подиже ратну заставу народима издалека; и он им зазвижди до краја земље; и гле, брзом хитрином они долазе. Међу њима нема ни уморна, ни сустала, ни дремљива, ни поспана; ни да им се појас око струка распасује, ни да им се ремен на сандали дреши. Њихове су стреле добро зашиљене; њихови су лукови сви запети; њихових коња копита су као кремен; њихови су точкови као вихор. Њихова је рика као у лава, они ричу као млада звер, и реже, и плене, и односе, и нико их не спречава. И режаће на њега у дан онај као море када режи. Погледа ли неко на земљу, гле, тама је и тескоба, и светлост замрачена облацима њеним.
Knjiga proroka Isaije 5:1-30 Sveta Biblija (SRP1865)
Zapjevaæu sada dragome svojemu pjesmu dragoga svojega o vinogradu njegovu. Dragi moj ima vinograd na rodnu brdašcu. I ogradi ga, i otrijebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poèeka da rodi grožðem, a on rodi vinjagom. Pa sada, stanovnici Jerusalimski i ljudi Judejci, sudite izmeðu mene i vinograda mojega. Što je još trebalo èiniti vinogradu mojemu što mu ne uèinih? kad èekah da rodi grožðem, zašto rodi vinjagom? Sada æu vam kazati što æu uèiniti vinogradu svojemu. Oboriæu mu ogradu, neka opusti; razvaliæu mu zid, neka se pogazi; Uparložiæu ga, neæe se rezati ni kopati, nego æe rasti èkalj i trnje, i zapovjediæu oblacima da ne puštaju više dažda na nj. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad njegov; on èeka sud, a gle nasilja, èeka pravdu, a gle vike. Teško onima koji sastavljaju kuæu s kuæom, i njivu na njivu nastavljaju, da veæ ne bude mjesta i vi sami ostanete u zemlji. Od Gospoda nad vojskama èuh: mnoge kuæe opustjeæe, u velikim i lijepijem neæe biti nikoga. Jer æe deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer sjemena daæe efu. Teško onima koji rane, te idu na silovito piæe i ostaju do mraka dok ih vino raspali. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na djela Gospodnja i ne vide rada ruku njegovijeh. Zato se narod moj odvede u ropstvo što ne znaju, i koje poštuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od žeði. Zato se raširio grob i razvalio ždrijelo svoje preveæ, i siæi æe u nj slava njegova i mnoštvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu. I pognuæe se prost èovjek, i visoki æe se poniziti, i ponosite oèi oboriæe se; Gospod nad vojskama uzvisiæe se sudom, i Bog sveti posvetiæe se pravdom. I jaganjci æe pasti po svom obièaju, i došljaci æe jesti s pustijeh mjesta pretilinu. Teško onima koji vuku bezakonje uzicama od taštine, i grijeh kao užem kolskim, Koji govore: neka pohiti, neka brzo doðe djelo njegovo, da vidimo, i neka se približi i doðe što je naumio svetac Izrailjev, da poznamo. Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svjetlost a od svjetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko a od slatkoga gorko. Teško onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni. Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u miješanju silovita piæa. Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu. Zato kao što oganj proždire strnjiku i slame nestaje u plamenu, tako æe korijen njihov biti kao trulež i cvijet njihov otiæi æe kao prah, jer odbaciše zakon Gospoda nad vojskama i prezreše rijeè sveca Izrailjeva. Zato se raspali gnjev Gospodnji na narod njegov, i mahnuv rukom svojom na nj udari ga da se gore zadrmaše i mrtva tjelesa njegova biše kao blato po ulicama. Kod svega toga gnjev se njegov ne odvrati, nego je ruka njegova još podignuta. I podignuæe zastavu narodima daljnijem, i zazviždaæe im s kraja zemlje; i gle, oni æe doæi odmah, brzo. Neæe biti meðu njima umorna ni sustala, ni dremljiva ni sanljiva, nikome se neæe raspasati pojas oko njega, niti æe se kome otkinuti remen na obuæi. Strijele æe im biti oštre, i svi lukovi njihovi zapeti; kopita u konja njihovijeh biæe kao kremen i toèkovi njihovi kao vihor. Rika æe im biti kao u lava, i rikaæe kao laviæi; buèaæe i ugrabiæe plijen i odnijeti ga, i neæe biti nikoga da otme. Buèaæe nad njim u to vrijeme kao što more buèi. Tada æe pogledati na zemlju, a to mrak i strah, i svjetlost æe se pomraèiti nad pogiblju njihovom.