Knjiga proroka Isaije 49:13-26
Knjiga proroka Isaije 49:13-26 Novi srpski prevod (NSPL)
Kličite, nebesa, i veseli se, zemljo! Podvikujte, planine, razdragano! Zato što Gospod teši narod svoj, i smilovaće se na nevoljnike svoje. A Sion reče: „Napustio me Gospod“ i „Gospodar me je zaboravio.“ „Može li žena zaboraviti svoje odojče, da se ne smiluje na sina utrobe svoje? Ako bi neka i zaboravila, ja pak tebe zaboraviti neću. Evo, na oba dlana sam te urezao, zidovi tvoji preda mnom su svagda. Graditelji tvoji žure, rušitelji tvoji i pustošnici tvoji od tebe odlaze. Osvrni se i pogledaj oko sebe, svi se oni sabiraju, k tebi dolaze. Života mi moga – govori Gospod – svima ćeš se njima kao haljinom odenuti, i kao nevesta njima ukrasiti. Ruševine svoje i razvaline svoje, i zemlju poharanu svoju sad podešavaš za stanovanje, i zato će se udaljiti koji te zatiru. Ponovo će ti govoriti na uši sinovi kojih si bila lišena: ’Tesno mi je mesto; pomeri se i nastaniću se.’ I govorićeš u srcu svome: ’Ko mi je ovo rodio? A ja sam bila bez dece i ploda, prognana i odbačena, a ove, ko je odgajio? Eto, ja sam ostala sama; ovi, otkuda su oni?’“ Govori Gospodar Gospod: „Evo, rukom svojom mašem pucima i zastavu svoju podižem narodima. Pa ću vratiti sinove tvoje na grudi, i doneću ćerke na plećima. I carevi će o tebi brinuti, i kneginje njihove biće tvoje dojkinje. Klanjaće ti se do zemlje i prašinu s nogu tvojih lizaće. I znaćeš da sam ja Gospod. Neće se postideti koji se uzdaju u mene.“ Može li se junaku plen zapleniti, ili da zarobljenik pobegne od užasnika? Ipak, govori Gospod: „Junaku će biti zaplenjen zarobljenik i plen će pobeći od užasnika, a sa onima koji se s tobom spore sporiću se ja, i tvoje sinove izbaviću ja. A tlačitelje tvoje nateraću da jedu meso svoje, i kao mladim vinom opijaće se krvlju svojom. I znaće telo svako da sam ja, Gospod, Spasitelj tvoj, i da je Silni Jakovljev Otkupitelj tvoj.“
Knjiga proroka Isaije 49:13-26 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кличите, небеса, радуј се, земљо, узвикујте, брегови, весело, јер Господ теши народ свој и смиловао се невољним. Сион рече: ‘Господ ме напусти и Господ ме заборави.’ Може ли жена да заборави пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје? Кад би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. Гле, на дланове сам те урезао, преда мном су стално зидови твоји. Журе синови твоји, а рушитељи твоји и разарачи твоји од тебе одлазе. Управи очи своје и гледај: сви се скупљају и теби прилазе. ‘Тако ја био жив’, говори Господ, ‘свима њима заоденућеш се као накитом и њима ћеш се као невеста украсити!’” Рушевине твоје, развалине твоје и похарана земља твоја биће тесна житељима твојим кад се удаље рушитељи твоји. Тада ће говорити синови твоји којих си лишена била: „Тесно ми је место ово, помери се да могу да се настаним!” Тада ћеш се запитати у срцу свом: „Ко ми је ове родио? Била сам бездетна и неплодна, прогнана и одбачена! Ко је њих отхранио? Кад сам сама била, где су они били?” Овако говори Господ Господ: „Ево, на варваре подижем руку своју, на народе управљам заставе своје. Вратиће ти у наручје синове твоје и носиће на плећима кћери твоје. Цареви ће бити хранитељи твоји и кнегиње дојкиње твоје. Клањаће ти се лицем до земље и лизаће прах с ногу твојих. Увидећеш да сам ја Господ и да се неће посрамити они који се у мене уздају.” Отима ли се јунаку плен? Узима ли се роб победнику? Овако говори Господ: „Биће одузет плен јунаку, побећи ће роб победнику! Борићу се против оних који те нападају и избавићу синове твоје. Дајем мучитељима твојим да сопствено тело једу и да се опију крвљу својом као вином новим. Тада ће свако тело увидети да сам ја Господ, спаситељ твој, избавитељ твој, Силни Јаковљев.”
Knjiga proroka Isaije 49:13-26 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Кличите, небеса! Радуј се, земљо! Запевајте, планине! Јер, ГОСПОД теши свој народ и смиловаће се својим напаћенима. Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио, Господ ме заборавио.« »Може ли жена да заборави своје одојче, да се не сажали на дете које је родила? Па кад би и заборавила, ја тебе нећу заборавити. Ево, у своје дланове сам те урезао, твоје зидине стално су ми пред очима. Синови ти се журно враћају, а одлазе они који су те пустошили. Дигни поглед и погледај уоколо: сви се окупљају и долазе к теби. Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »све ћеш их на себи носити као накит; ставити их на себе као невеста. Иако си разорена и опустошена и твоја земља огољена, сада ћеш бити претесна за своје житеље, а они који су те прождирали биће далеко. Деца која су се родила након оне коју си изгубила једног дана ће на твоје уши рећи: ‚Ово место нам је претесно; направи нам места, да имамо где да живимо.‘ Тада ћеш помислити: ‚Ко ми је родио све ове? Изгубила сам децу и била јалова, изгнана и одбачена – ко је ове одгајио? Била сам остала потпуно сама – одакле сад дођоше ови?‘« Овако каже Господ ГОСПОД: »Ево, даћу руком знак незнабошцима, подићи своју заставу народима, и они ће ти у наручју донети твоје синове, а твоје кћери носити на раменима. Цареви ће ти бити старатељи, а њихове царице дојкиње. Клањаће ти се лицем до земље и лизати ти прашину с ногу. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД. Они који се уздају у мене, неће се разочарати.« Може ли се плен отети од ратника? Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога? Али овако каже ГОСПОД: »Да, сужњи ће бити отети од ратника и плен повраћен од окрутнога. Ја ћу се борити против оних који се боре против тебе, и спашћу ти децу. Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо; својом крвљу ће се опити као вином. Тада ће сви људи знати да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ, твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«
Knjiga proroka Isaije 49:13-26 Novi srpski prevod (NSPL)
Kličite, nebesa, i veseli se, zemljo! Podvikujte, planine, razdragano! Zato što Gospod teši narod svoj, i smilovaće se na nevoljnike svoje. A Sion reče: „Napustio me Gospod“ i „Gospodar me je zaboravio.“ „Može li žena zaboraviti svoje odojče, da se ne smiluje na sina utrobe svoje? Ako bi neka i zaboravila, ja pak tebe zaboraviti neću. Evo, na oba dlana sam te urezao, zidovi tvoji preda mnom su svagda. Graditelji tvoji žure, rušitelji tvoji i pustošnici tvoji od tebe odlaze. Osvrni se i pogledaj oko sebe, svi se oni sabiraju, k tebi dolaze. Života mi moga – govori Gospod – svima ćeš se njima kao haljinom odenuti, i kao nevesta njima ukrasiti. Ruševine svoje i razvaline svoje, i zemlju poharanu svoju sad podešavaš za stanovanje, i zato će se udaljiti koji te zatiru. Ponovo će ti govoriti na uši sinovi kojih si bila lišena: ’Tesno mi je mesto; pomeri se i nastaniću se.’ I govorićeš u srcu svome: ’Ko mi je ovo rodio? A ja sam bila bez dece i ploda, prognana i odbačena, a ove, ko je odgajio? Eto, ja sam ostala sama; ovi, otkuda su oni?’“ Govori Gospodar Gospod: „Evo, rukom svojom mašem pucima i zastavu svoju podižem narodima. Pa ću vratiti sinove tvoje na grudi, i doneću ćerke na plećima. I carevi će o tebi brinuti, i kneginje njihove biće tvoje dojkinje. Klanjaće ti se do zemlje i prašinu s nogu tvojih lizaće. I znaćeš da sam ja Gospod. Neće se postideti koji se uzdaju u mene.“ Može li se junaku plen zapleniti, ili da zarobljenik pobegne od užasnika? Ipak, govori Gospod: „Junaku će biti zaplenjen zarobljenik i plen će pobeći od užasnika, a sa onima koji se s tobom spore sporiću se ja, i tvoje sinove izbaviću ja. A tlačitelje tvoje nateraću da jedu meso svoje, i kao mladim vinom opijaće se krvlju svojom. I znaće telo svako da sam ja, Gospod, Spasitelj tvoj, i da je Silni Jakovljev Otkupitelj tvoj.“
Knjiga proroka Isaije 49:13-26 Нови српски превод (NSP)
Кличите, небеса, и весели се, земљо! Подвикујте, планине, раздрагано! Зато што Господ теши народ свој, и смиловаће се на невољнике своје. А Сион рече: „Напустио ме Господ“ и „Господар ме је заборавио.“ „Може ли жена заборавити своје одојче, да се не смилује на сина утробе своје? Ако би нека и заборавила, ја пак тебе заборавити нећу. Ево, на оба длана сам те урезао, зидови твоји преда мном су свагда. Градитељи твоји журе, рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе. Осврни се и погледај око себе, сви се они сабирају, к теби долазе. Живота ми мога – говори Господ – свима ћеш се њима као хаљином оденути, и као невеста њима украсити. Рушевине своје и развалине своје, и земљу похарану своју сад подешаваш за становање, и зато ће се удаљити који те затиру. Поново ће ти говорити на уши синови којих си била лишена: ’Тесно ми је место; помери се и настанићу се.’ И говорићеш у срцу своме: ’Ко ми је ово родио? А ја сам била без деце и плода, прогнана и одбачена, а ове, ко је одгајио? Ето, ја сам остала сама; ови, откуда су они?’“ Говори Господар Господ: „Ево, руком својом машем пуцима и заставу своју подижем народима. Па ћу вратити синове твоје на груди, и донећу ћерке на плећима. И цареви ће о теби бринути, и кнегиње њихове биће твоје дојкиње. Клањаће ти се до земље и прашину с ногу твојих лизаће. И знаћеш да сам ја Господ. Неће се постидети који се уздају у мене.“ Може ли се јунаку плен запленити, или да заробљеник побегне од ужасника? Ипак, говори Господ: „Јунаку ће бити заплењен заробљеник и плен ће побећи од ужасника, а са онима који се с тобом споре спорићу се ја, и твоје синове избавићу ја. А тлачитеље твоје натераћу да једу месо своје, и као младим вином опијаће се крвљу својом. И знаће тело свако да сам ја, Господ, Спаситељ твој, и да је Силни Јаковљев Откупитељ твој.“
Knjiga proroka Isaije 49:13-26 Sveta Biblija (SRP1865)
Pjevajte, nebesa, i veseli se, zemljo, podvikujte, gore, veselo; jer Gospod utješi svoj narod, i na nevoljnike svoje smilova se. Ali Sion reèe: ostavi me Gospod, i zaboravi me Gospod. Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na èedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neæu zaboraviti tebe. Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom. Pohitjeæe sinovi tvoji, a koji te raskopavaše i pustošiše, otiæi æe od tebe. Podigni oèi svoje unaokolo, i vidi: svi se oni skupljaju i idu k tebi. Tako bio ja živ, veli Gospod, svjema njima kao nakitom zaodjenuæeš se, i uresiæeš se njima kao nevjesta. Jer razvaline tvoje i pustoline i potrvena zemlja tvoja biæe tada tijesna za stanovnike kad se udalje oni koji te proždiraše. I djeca koju æeš imati, pošto si bila bez djece, reæi æe da èuješ: tijesno mi je ovo mjesto, pomakni se da se mogu nastaniti. A ti æeš reæi u srcu svom: ko mi ih rodi, jer bijah sirota i inokosna, zarobljena i prognana? i ko ih othrani? eto, ja bijah ostala sama, a gdje oni bijahu? Ovako veli Gospod Gospod: evo, podignuæu ruku svoju k narodima, i k plemenima æu podignuti zastavu svoju, i donijeæe sinove tvoje u naruèju, i kæeri tvoje na ramenima æe se nositi. I carevi æe biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjaæe ti se licem do zemlje, i prah s nogu tvojih lizaæe, i poznaæeš da sam ja Gospod, i da se neæe osramotiti oni koji mene èekaju. Hoæe li se junaku uzeti plijen i hoæe li se oteti roblje pravednomu? Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeæe se i plijen jakomu oteæe se, jer æu se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja æu izbaviti; I koji ti krivo èine, nahraniæu ih njihovijem mesom i opiæe se svojom krvlju kao novijem vinom; i poznaæe svako tijelo da sam ja Gospod spasitelj tvoj i izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev.