Исаија 49:13-26

Кличите, небеса, радуј се, земљо, узвикујте, брегови, весело, јер Господ теши народ свој и смиловао се невољним. Сион рече: ‘Господ ме напусти и Господ ме заборави.’ Може ли жена да заборави пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје? Кад би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. Гле, на дланове сам те урезао, преда мном су стално зидови твоји. Журе синови твоји, а рушитељи твоји и разарачи твоји од тебе одлазе. Управи очи своје и гледај: сви се скупљају и теби прилазе. ‘Тако ја био жив’, говори Господ, ‘свима њима заоденућеш се као накитом и њима ћеш се као невеста украсити!’” Рушевине твоје, развалине твоје и похарана земља твоја биће тесна житељима твојим кад се удаље рушитељи твоји. Тада ће говорити синови твоји којих си лишена била: „Тесно ми је место ово, помери се да могу да се настаним!” Тада ћеш се запитати у срцу свом: „Ко ми је ове родио? Била сам бездетна и неплодна, прогнана и одбачена! Ко је њих отхранио? Кад сам сама била, где су они били?” Овако говори Господ Господ: „Ево, на варваре подижем руку своју, на народе управљам заставе своје. Вратиће ти у наручје синове твоје и носиће на плећима кћери твоје. Цареви ће бити хранитељи твоји и кнегиње дојкиње твоје. Клањаће ти се лицем до земље и лизаће прах с ногу твојих. Увидећеш да сам ја Господ и да се неће посрамити они који се у мене уздају.” Отима ли се јунаку плен? Узима ли се роб победнику? Овако говори Господ: „Биће одузет плен јунаку, побећи ће роб победнику! Борићу се против оних који те нападају и избавићу синове твоје. Дајем мучитељима твојим да сопствено тело једу и да се опију крвљу својом као вином новим. Тада ће свако тело увидети да сам ја Господ, спаситељ твој, избавитељ твој, Силни Јаковљев.”