Knjiga proroka Isaije 42:1-25
Knjiga proroka Isaije 42:1-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Evo Sluge moga, kome sam potpora, izabranika moga, miljenika duše moje. Na njega sam Duha svoga izlio da donosi pravdu narodima. On ne viče, niti buku pravi, na ulici glasa svog ne diže. On ne lomi trsku napuknutu, niti gasi fitilj koji tinja, nego on donosi pravo istinito. On ne tinja, niti slomljen biva dok na zemlji pravo ne uspostavi, a ostrva su žedna njegovog Zakona.“ Govori Bog Gospod, koji je stvorio i razastro nebesa, koji je raširio zemlju i rastinje njeno, koji daje disanje narodima po njoj, i duh bićima koja hodaju po njoj: „Ja, Gospod, u pravdi sam te pozvao, i za ruku te uhvatio; i tebe čuvao i tebe postavio za savez narodu, za svetlost plemenima, da otvoriš oči slepima, da izvedeš iz zatvora sužnje, iz tamnice one što u tami žive. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje drugom dati neću, niti časti svoje kipovima. Što je od iskona, gle, to dolazi; i novosti ja već najavih, pre nego se zbudu činim da čujete.“ Pevajte Gospodu pesmu novu, slavu njegovu od kraja zemljinog, koji morem silazite i što je po njemu, ostrva i svi stanovnici njini. Neka se uskomeša pustinja i gradovi njeni, neka odjekuju naselja kedarska, neka podvikuju stanovnici Sele, neka kliču s gorskih vrhova, Neka slavu svoju daju Gospodu, i hvalu mu najavljuju po ostrvima. Kao junak Gospod stupa, kao ratnik on se razjario, On klikće i uz to viče, na neprijatelje se svoje ustremio. „Od davnina sam ćutao, gluv se pravio, uzdržavao, sad vičem kao porodilja, dahćem i izdišem ujedno. Sasušiću gore i bregove, i sparušiti sve biljke po njima, i pretvoriti reke u vrtače, i močvare ja ću isušiti. Slepe ljude vodiću putem što ga ne poznaju, uputiću ih na staze što ih ne poznaju. Pred njima ću tamu u svetlost pretvoriti, a džombe u zaravan. Te ću stvari učiniti i neću oklevati. U velikom stidu će uzmaći koji se u rezane kipove uzdaju, koji livenim likovima govore: ’Vi ste bogovi naši.’ Čujte, gluvi! I progledajte, slepi, da vidite! Ko je slep, ako ne moj sluga? Ko je gluv, ako ne moj glasnik koga šaljem? Ko je slep kao namireni i slep kao sluga Gospodnji? Mnogo si video, ali nisi mario; uši otvorene ali niko ne sluša.“ Gospodu se svidelo zbog pravednosti njegove da uzveliča Zakon i počast mu da. A narod je ovaj opljačkan i oplenjen, u pećine svi su oni zatvoreni, u zatvore sklonjeni. Plene ih, a niko da ih izbavi; otimaju im, a niko da kaže: „Vrati!“ Ko od vas mari za to? Ko se nagao i sluša unapred? Ko je pljačkašu izručio Jakova i otimačima Izrailja? Nije li to Gospod, protiv kog smo grešili, čije puteve nisu hteli da slede, i čiji Zakon nisu slušali? Zato je on na njega izlio jarost gneva svojega i nasilja ratna; plamen ga je odasvud okružio, ali on ni to nije shvatio; i spalio ga je, ali on ni to nije ozbiljno uzeo.
Knjiga proroka Isaije 42:1-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ево слуге мога којег подупирем, изабраника мог, миљеника душе моје! На њега сам излио дух свој да варварима правицу донесе. Он неће викати ни галамити, нити ће се по улицама чути глас његов. Неће преломити трску напрслу, нити угасити жижак који тиња, доносиће правду истиниту. Он се не умара и не малаксава док на земљу правицу не донесе, острва чекају закон његов. Овако говори Бог Господ, који је створио и разапео небо, који је земљу распростро и растиње њено, који даје душу народима који су на њој и дух онима који по њој ходе: „Ја, Господ, у правди те позвах, за руку те држах. Чувао сам те да будеш савез народу и светлост варварима, да отвараш очи слепима, да изводиш сужње из затвора и из тамнице оне који у тами живе. Ја сам Господ, то је моје име. Не дам другом славу своју, ни киповима хвалу своју.” Раније речено – дође! Ја јављам ново и пре него што дође, вама најављујем. Певајте Господу песму нову и хвалу његову до краја земље, ви који пловите морем, и све што у њему живи, острва и који тамо живе! Нека кличе пустиња с градовима својим, нека певају насеља око Кидра, нека кличу становници по стенама, нека узвикују с врхова гора! Нека славе Господа и нека га хвале по острвима! Господ излази као јунак, као ратник се разгорева, узвикује и кличе, надјачава непријатеље своје. „Ћутао сам дуго, мирно држао у себи. Сада ћу да вичем као жена кад се порађа, дуваћу и хучаћу. Опустићу горе и брегове, осушићу сваку травку њихову. Начинићу од река ливаде и исушићу језера. Водићу слепе путевима које они не познају, водићу их стазама непознатим. Пред њима ћу обратити таму у светлост, а што је неравно у равно. То ћу учинити, нећу пропустити. Тад ће се постидети и узмаћи они који се у кипове уздају, који киповима ливеним говоре: ‘Ви сте наши богови.’ Чујте, глуви! Прогледајте, слепи, да бисте видели! Ко је слеп ако не слуга мој? Ко је глув ако не гласник којег шаљем? Ко је слеп ако не посланик мој, ко је глув ако не слуга Господњи? Много си видео, али ниси усвојио, уши су ти отворене биле, али ниси слушао. Господ је волео због праведности своје да узвиси и прослави закон свој. Међутим, оплењен и опљачкан је народ овај. Сви су у тамнице бачени, у затворима заробљени. Плен су постали, а нико их не избавља, поробљавају их, а нико не каже: ‘Врати!’” Ко од вас то слуша? Ко памти то за касније? Ко је предао пљачкашу Јакова и отимачу Израиља? Зар није Господ, којем смо згрешили, чијим путевима нисмо хтели да идемо и чији закон нисмо слушали? Зато је на њега излио жарки гнев свој и страхоте ратне. Пламен га окружи, али он то не схвати, опече га, али се он не обазираше.
Knjiga proroka Isaije 42:1-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Ево мога слуге, кога подржавам, изабранога мога, миљеника моје душе. На њега ћу ставити свога Духа и он ће народима донети правду. Неће викати ни подизати глас, нити ће му се глас чути на улицама. Трску згњечену неће сломити, ни угасити фитиљ који тиња. Заиста ће донети правду; неће устукнути ни обесхрабрити се док правду не успостави на земљи. У његово учење острва ће се уздати.« Овако каже Бог, ГОСПОД, који је створио небеса и разапео их, који је разастро земљу и оно што из ње излази, који даје дах људима на њој и живот онима који по њој ходају: »Ја, ГОСПОД, позвао сам те у праведности. Узећу те за руку, чувати те и учинити да будеш Савез народу и светлост незнабошцима, да отвориш слепе очи, да изведеш сужње из затвора и да из тамнице пустиш оне који седе у тами. »Ја сам ГОСПОД – то ми је Име! Не дам своју славу другоме ни своју хвалу идолима. Ево, збило се оно што је било пре и сада објављујем ново; пре него што настане, ја вам најављујем.« Певајте ГОСПОДУ нову песму, хвалоспев му певајте с крајева земље, ви који пловите морем и све што је у њему, острва и сви који на њима живе. Нека радосно подигну глас пустиња и њени градови, насеља у којима живи Кедар. Нека житељи Селе запевају од радости, нека завичу са горских врхова. Нека дају славу ГОСПОДУ и изричу му хвалу по острвима. ГОСПОД корача у бој као ратник, као војник распирује свој гнев. Снажно извикује бојни поклич и снагу показује на непријатељима. »Дуго сам ћутао, мировао и суспрезао се. Али сада, као жена која рађа, вичем, сопћем и уздишем. Опустошићу горе и брегове и сасушити све њихово растиње. Реке ћу претворити у исушену земљу, а језерца исушити. Слепе ћу повести путем који не познају, стазама њима непознатим. Пред њима ћу таму претворити у светлост, а неравнине поравнати. То је оно што ћу учинити; нећу их оставити. А они који се уздају у идоле, који ликовима говоре: ‚Ви сте наши богови‘, они ће узмакнути у крајњој срамоти.« »Слушајте, глуви! Гледајте, слепи, и видите! Ко је слеп ако не мој слуга и глув као гласник кога шаљем? Ко је слеп као онај који ми се обавезао, слеп као слуга ГОСПОДЊИ? Много си видео, али ниси марио, уши су ти отворене, али ништа не чујеш.« Свидело се ГОСПОДУ да ради своје праведности свој Закон учини великим и славним. Али ово је народ опљачкан и похаран. Сви су ухваћени у јаме и склоњени у затворе. Као плен их одведоше, а никог да их избави; опљачкаше их, а нико да каже: »Врати!« Који од вас ће то чути или на то обратити пажњу у времену које долази? Ко је предао Јакова да постане плен и Израела пљачкашима? Зар није ГОСПОД, против кога смо грешили? Јер, нису хтели да иду његовим путевима, нису се покоравали његовом Закону. Зато је на њих излио свој пламтећи гнев, страхоте рата, који их окружи огњем, а они не схватише, сажеже их, а они то не узеше к срцу.
Knjiga proroka Isaije 42:1-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Evo Sluge moga, kome sam potpora, izabranika moga, miljenika duše moje. Na njega sam Duha svoga izlio da donosi pravdu narodima. On ne viče, niti buku pravi, na ulici glasa svog ne diže. On ne lomi trsku napuknutu, niti gasi fitilj koji tinja, nego on donosi pravo istinito. On ne tinja, niti slomljen biva dok na zemlji pravo ne uspostavi, a ostrva su žedna njegovog Zakona.“ Govori Bog Gospod, koji je stvorio i razastro nebesa, koji je raširio zemlju i rastinje njeno, koji daje disanje narodima po njoj, i duh bićima koja hodaju po njoj: „Ja, Gospod, u pravdi sam te pozvao, i za ruku te uhvatio; i tebe čuvao i tebe postavio za savez narodu, za svetlost plemenima, da otvoriš oči slepima, da izvedeš iz zatvora sužnje, iz tamnice one što u tami žive. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje drugom dati neću, niti časti svoje kipovima. Što je od iskona, gle, to dolazi; i novosti ja već najavih, pre nego se zbudu činim da čujete.“ Pevajte Gospodu pesmu novu, slavu njegovu od kraja zemljinog, koji morem silazite i što je po njemu, ostrva i svi stanovnici njini. Neka se uskomeša pustinja i gradovi njeni, neka odjekuju naselja kedarska, neka podvikuju stanovnici Sele, neka kliču s gorskih vrhova, Neka slavu svoju daju Gospodu, i hvalu mu najavljuju po ostrvima. Kao junak Gospod stupa, kao ratnik on se razjario, On klikće i uz to viče, na neprijatelje se svoje ustremio. „Od davnina sam ćutao, gluv se pravio, uzdržavao, sad vičem kao porodilja, dahćem i izdišem ujedno. Sasušiću gore i bregove, i sparušiti sve biljke po njima, i pretvoriti reke u vrtače, i močvare ja ću isušiti. Slepe ljude vodiću putem što ga ne poznaju, uputiću ih na staze što ih ne poznaju. Pred njima ću tamu u svetlost pretvoriti, a džombe u zaravan. Te ću stvari učiniti i neću oklevati. U velikom stidu će uzmaći koji se u rezane kipove uzdaju, koji livenim likovima govore: ’Vi ste bogovi naši.’ Čujte, gluvi! I progledajte, slepi, da vidite! Ko je slep, ako ne moj sluga? Ko je gluv, ako ne moj glasnik koga šaljem? Ko je slep kao namireni i slep kao sluga Gospodnji? Mnogo si video, ali nisi mario; uši otvorene ali niko ne sluša.“ Gospodu se svidelo zbog pravednosti njegove da uzveliča Zakon i počast mu da. A narod je ovaj opljačkan i oplenjen, u pećine svi su oni zatvoreni, u zatvore sklonjeni. Plene ih, a niko da ih izbavi; otimaju im, a niko da kaže: „Vrati!“ Ko od vas mari za to? Ko se nagao i sluša unapred? Ko je pljačkašu izručio Jakova i otimačima Izrailja? Nije li to Gospod, protiv kog smo grešili, čije puteve nisu hteli da slede, i čiji Zakon nisu slušali? Zato je on na njega izlio jarost gneva svojega i nasilja ratna; plamen ga je odasvud okružio, ali on ni to nije shvatio; i spalio ga je, ali on ni to nije ozbiljno uzeo.
Knjiga proroka Isaije 42:1-25 Нови српски превод (NSP)
Ево Слуге мога, коме сам потпора, изабраника мога, миљеника душе моје. На њега сам Духа свога излио да доноси правду народима. Он не виче, нити буку прави, на улици гласа свог не диже. Он не ломи трску напукнуту, нити гаси фитиљ који тиња, него он доноси право истинито. Он не тиња, нити сломљен бива док на земљи право не успостави, а острва су жедна његовог Закона.“ Говори Бог Господ, који је створио и разастро небеса, који је раширио земљу и растиње њено, који даје дисање народима по њој, и дух бићима која ходају по њој: „Ја, Господ, у правди сам те позвао, и за руку те ухватио; и тебе чувао и тебе поставио за савез народу, за светлост племенима, да отвориш очи слепима, да изведеш из затвора сужње, из тамнице оне што у тами живе. Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје другом дати нећу, нити части своје киповима. Што је од искона, гле, то долази; и новости ја већ најавих, пре него се збуду чиним да чујете.“ Певајте Господу песму нову, славу његову од краја земљиног, који морем силазите и што је по њему, острва и сви становници њини. Нека се ускомеша пустиња и градови њени, нека одјекују насеља кедарска, нека подвикују становници Селе, нека кличу с горских врхова, Нека славу своју дају Господу, и хвалу му најављују по острвима. Као јунак Господ ступа, као ратник он се разјарио, Он кликће и уз то виче, на непријатеље се своје устремио. „Од давнина сам ћутао, глув се правио, уздржавао, сад вичем као породиља, дахћем и издишем уједно. Сасушићу горе и брегове, и спарушити све биљке по њима, и претворити реке у вртаче, и мочваре ја ћу исушити. Слепе људе водићу путем што га не познају, упутићу их на стазе што их не познају. Пред њима ћу таму у светлост претворити, а џомбе у зараван. Те ћу ствари учинити и нећу оклевати. У великом стиду ће узмаћи који се у резане кипове уздају, који ливеним ликовима говоре: ’Ви сте богови наши.’ Чујте, глуви! И прогледајте, слепи, да видите! Ко је слеп, ако не мој слуга? Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем? Ко је слеп као намирени и слеп као слуга Господњи? Много си видео, али ниси марио; уши отворене али нико не слуша.“ Господу се свидело због праведности његове да узвелича Закон и почаст му да. А народ је овај опљачкан и оплењен, у пећине сви су они затворени, у затворе склоњени. Плене их, а нико да их избави; отимају им, а нико да каже: „Врати!“ Ко од вас мари за то? Ко се нагао и слуша унапред? Ко је пљачкашу изручио Јакова и отимачима Израиља? Није ли то Господ, против ког смо грешили, чије путеве нису хтели да следе, и чији Закон нису слушали? Зато је он на њега излио јарост гнева својега и насиља ратна; пламен га је одасвуд окружио, али он ни то није схватио; и спалио га је, али он ни то није озбиљно узео.
Knjiga proroka Isaije 42:1-25 Sveta Biblija (SRP1865)
Evo sluge mojega, kojega podupirem, izbranika mojega, koji je mio duši mojoj; metnuæu duh svoj na njega, sud narodima javljaæe. Neæe vikati ni podizati, niti æe se èuti glas njegov po ulicama. Trske stuèene neæe prelomiti, i svještila koje se puši neæe ugasiti; javljaæe sud po istini. Neæe mu dosaditi, niti æe se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva æe èekati nauku njegovu. Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i što ona raða, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj: Ja Gospod dozvah te u pravdi, i držaæu te za ruku, i èuvaæu te, i uèiniæu te da budeš zavjet narodu, vidjelo narodima; Da otvoriš oèi slijepcima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sjede u tami. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neæu dati drugome ni hvale svoje likovima rezanijem. Evo, preðašnje doðe, i ja javljam novo, prije nego nastane kazujem vam. Pjevajte Gospodu pjesmu novu, hvalu njegovu od kraja zemlje, koji se plavite po moru i sve što je u njemu, ostrva i koji živite na njima. Pustinja i gradovi njezini, sela gdje stanuje Kidar, neka podignu glas, neka pjevaju koji žive po stijenama, neka klikuju savrh gora. Neka daju slavu Gospodu, i hvalu njegovu neka javljaju po ostrvima. Gospod æe izaæi kao junak, podignuæe revnost svoju kao vojnik, vikaæe i klikovati, nadvladaæe neprijatelje svoje. Muèah dugo, èinjah se gluh, ustezah se; ali æu sada vikati kao žena kad se poraða, i sve æu potrti i istrijebiti. Opustiæu gore i bregove, i svaku travu na njima osušiæu, i od rijeka æu naèiniti ostrva, i jezera æu isušiti. I vodiæu slijepce putem kojega nijesu znali; vodiæu ih stazama kojih nijesu znali; obratiæu pred njima mrak u svjetlost i što je neravno u ravno. To æu im uèiniti, i neæu ih ostaviti. Tada æe se vratiti natrag i posramiti se koji se uzdaju u lik rezani, koji govore likovima livenijem: vi ste naši bogovi. Èujte, gluhi; progledajte, slijepi, da vidite. Ko je slijep osim sluge mojega? i ko je gluh kao poslanik moj kojega šaljem? ko je slijep kao savršeni? ko je slijep kao sluga Gospodnji? Gledaš mnogo, ali ne vidiš; otvorene su ti uši, ali ne èuješ. Gospodu bijaše mio radi pravde njegove, uèini zakon velikim i slavnim. A narod je oplijenjen i potlaèen, svi su koliki povezani u peæinama i sakriveni u tamnicama; postaše plijen, a nema nikoga da bi izbavio; postaše grabež, a nema nikoga da bi rekao: vrati. Ko izmeðu vas èuje ovo i pazi i sluša za poslije? Ko je dao Jakova da se potlaèi i Izrailja otimaèima? Nije li Gospod, kojemu zgriješismo? Jer ne htješe hoditi putovima njegovijem niti slušaše zakona njegova. Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat, i zapali ga unaokolo, ali on ne razumje; zapali ga, ali on ne mari.