Knjiga proroka Isaije 41:1-20
Knjiga proroka Isaije 41:1-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ућутите острва преда мном, народи нека се окрепе! Нека приступе и нека кажу: „Хајде да се судимо!” „Ко је подигао са истока оног који стално побеђује? Ко му предаје варваре и цареве обара? Они су као прах пред мачем његовим и као плеву развејава лук његов. Он их гони, сигурно напредује, не дотичу стазу ноге његове. Ко је то учинио и извршио? Онај који од искона нараштаје позива, ја, Господ, који сам први и исти до краја!” Острва видеше и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше. Свако ближњем помаже и брату свом говори: „Храбро!” Ковач храбри топионичара, онај који клепа храбри оног који кује и говори: „Добро је спојено.” Чавлима учвршћује да се не помера. „А ти, Израиљу, слуго мој Јакове, којег сам изабрао, потомче Авраама, пријатеља мог! Ти, којег сам узео с крајева земаљских и позвао те с рубова њених, којем сам рекао: ‘Ти си слуга мој, ја сам те изабрао, а нисам те одбацио’, не бој се, јер сам ја с тобом. Не гледај плашљиво јер сам ја Бог твој. Ја те снажим и помажем, подупирем те десницом правде своје. Гле, постидеће се и посрамити сви који бесне на тебе. Уништиће се и препасти људи који се с тобом суде. Тражићеш противнике своје, али их нећеш наћи. Биће уништени, претворени ни у шта они који се против тебе боре. Јер ја, Господ, Бог твој, снажим десницу твоју и говорим теби: ‘Не бој се, ја ти помажем. Не бој се, Јакове, црве мали, остатку Израиљев, ја сам помоћ твоја, избавитељ твој и Светац Израиљев’”, говори Господ. „Ево, чиним те млатилом оштрим, с новим, двоструким зупцима. Млатићеш и сатираћеш брда, у плеву ћеш брегове претварати. Вејаћеш их, ветар ће их однети и вихор ће их разнети. Ти ћеш се радовати у Господу, хвалићеш Свеца Израиљевог. Сиромаси и убоги воду траже, али ње нема. Језик им се од жеђи осушио. Ја, Господ, њих ћу услишити, Бог Израиљев неће их напустити. Отворићу реке на бреговима голим и изворе посред долина. Пустињу ћу у језеро преобратити, а суву земљу у изворе водене. Засадићу у пустињи кедар, багрем, мирту и маслину. Посадићу у пустоши чемпрес, брест и шимшир заједно.” Нека сви виде и нека знају, нека размисле и нека схвате: то чини рука Господња и све је створио Светац Израиљев.
Knjiga proroka Isaije 41:1-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Умукните преда мном, острва! Нека народи обнове снагу, нека приђу и говоре. Хајде да се заједно нађемо на суду. Ко је пробудио онога са истока, којег на сваком кораку прати победа? Онај који му предаје народе и пред њим покорава цареве. Мачем их претвара у прах, лŷком у плеву коју разноси ветар. Он их гони и несметано напредује, ноге му земљу не додирују. Ко је то учинио и извршио? Онај који од почетка позива нараштаје – ја, ГОСПОД, који сам био с првима од њих и који ћу бити с последњима, ја сам тај.« Острва су видела, и обузима их страх, крајеви земље дрхте. Примичу се и стижу, свако сваком помаже и говори свом брату: »Буди јак!« Занатлија бодри златара и онај који равна чекићем храбри онога који кује на наковњу. За вар каже: »Добар је« и прикуцава идола да се не претури. »Али ти, Израеле, мој слуго, Јакове, кога сам изабрао, потомче Авраама, мога пријатеља, ти кога сам узео са крајева земље, позвао те из њених најдаљих закутака, ти коме сам рекао: ‚Ти си мој слуга; изабрао сам те и нисам те одбацио‘ – не бој се, јер ја сам с тобом, не плаши се, јер ја сам твој Бог. Ја ћу те оснажити и помоћи ти, ја ћу те подупрети својом десницом победничком. Ево, биће постиђени и извргнути руглу сви који су бесни на тебе. Као ништа ће бити и пропасти они који ти се противе. Тражићеш, али нећеш наћи оне који се с тобом споре. Они који против тебе ратују на крају ће бити као ништа. Јер ја, ГОСПОД, твој Бог, твоју десницу држим. »Ја сам Онај који ти каже: ‚Не бој се; ја ћу ти помоћи.‘ Не бој се, црвићу Јакове, малобројни Израеле, јер сâм ја ћу ти помоћи«, говори ГОСПОД, твој Откупитељ, Светац Израелов. »Ево, направићу од тебе млатило, ново и оштро, са много зубаца. Млатићеш планине и здробити их и од брегова ћеш направити плеву. Вејаћеш их, и ветар ће их однети и вихор одувати. А ти ћеш се радовати у ГОСПОДУ, поносити се у Свецу Израеловом. Сиромаси и убоги траже воде, а ње нема, језик им се осушио од жеђи. Али ја, ГОСПОД, услишићу их, ја, Бог Израелов, нећу их оставити. Учинићу да потеку реке на голетима, изворе отворити посред долова. Пустињу ћу претворити у језерца, исушену земљу у изворе водâ. Посадићу у пустињи кедар, багрем, мирту и маслину, у пустолини заједно ставити борове, јеле и чемпресе, да сви виде и знају, да размисле и схвате да је то рука ГОСПОДЊА учинила, да је то створио Светац Израелов.
Knjiga proroka Isaije 41:1-20 Novi srpski prevod (NSPL)
„Umuknite preda mnom, ostrva, i neka snagu obnove narodi. Neka se primaknu, pa neka progovore; pristupimo na sud zajedno. Ko je sa istoka podigao pravednost, pozvao ga do svojih stopa, daje mu pred sobom narode i careve pokorava? Maču njegovom ih kao prašinu daje, lukom njegovim su raspršeni kao slama. On njih goni, bezbedno napreduje, noge mu na drumove ne dolaze. Ko to čini i ko to postiže, koji od početka priziva naraštaje? Ja, Gospod, koji sam Prvi i Poslednji, to sam ja.“ Ostrva gledaju i strah ih obuzima, drhću krajevi zemaljski, oni se približavaju i već su tu. Čovek svom drugu pomaže i svom bratu govori: „Budi jak!“ Livac bodri zlatare, onaj koji čekićem tanji bodri onog koji kuje na nakovnju. On govori o spoju: „To je dobro“, i kip utvrđuje klinovima da se ne pomiče. „A ti, Izrailju, slugo moj, Jakove, izabraniče moj, potomče Avrahama, mog ljubimca! Ti, koga osnažih sa zemljinih krajeva i koga pozvah s njenih rubova; ti, kome sam rekao: ’Ti si sluga moj’, tebe sam izabrao i neću te odbaciti. Ne boj se, jer ja sam s tobom, ne obziri se zastrašeno, jer ja sam Bog tvoj. Ja te krepim i zaista ti pomažem, zaista te podupirem desnicom pravde svoje. Gle, postideće se i posramiće se svi koji su protiv tebe besneli i biće kao ništa, i propašće koji se s tobom parničiše. Tražićeš svoje protivnike, ali ih nećeš naći. Biće kao ništa i iščeznuće oni koji protiv tebe vojuju. Jer ja, Gospod, Bog tvoj, krepim desnicu tvoju, govorim ti: Ne boj se, ja ti pomažem. Ne boj se, crviću Jakove, ljudstvo Izrailjevo, ja ću ti pomoći – govori Gospod. Izrailjev Svetitelj, On je tvoj Otkupitelj. Gle, načinio sam te da budeš oštri mlat, novi, sa zupcima jakim; mlatićeš brda i satiraćeš, a od bregova ćeš plevu načiniti. Ti ćeš njih vejati, i vetar će ih odneti, vihor će ih raspršiti. A ti ćeš kliktati Gospodu, slavićeš Svetitelja Izrailjevog. Ubogi i bedni vodu traže, a nje nema. Jezik im se od žeđi osušio. Ja, Gospod, njih ću uslišiti. Ja, Bog Izrailjev, njih neću zaboraviti. Otvoriću reke u goletima, i izvore posred dolina. Pustinju ću u rit pretvoriti, a sušnu zemlju u vrelo. U pustinji posadiću kedar, bagrem i mirtu i maslinu. Pustinju ću pošumiti čempresom, brestom i šimširom zajedno. Neka ljudi vide i neka znaju, i neka promisle i neka shvate zajedno, da je to učinila ruka Gospodnja, i stvorio Svetitelj Izrailjev.
Knjiga proroka Isaije 41:1-20 Нови српски превод (NSP)
„Умукните преда мном, острва, и нека снагу обнове народи. Нека се примакну, па нека проговоре; приступимо на суд заједно. Ко је са истока подигао праведност, позвао га до својих стопа, даје му пред собом народе и цареве покорава? Мачу његовом их као прашину даје, луком његовим су распршени као слама. Он њих гони, безбедно напредује, ноге му на друмове не долазе. Ко то чини и ко то постиже, који од почетка призива нараштаје? Ја, Господ, који сам Први и Последњи, то сам ја.“ Острва гледају и страх их обузима, дрхћу крајеви земаљски, они се приближавају и већ су ту. Човек свом другу помаже и свом брату говори: „Буди јак!“ Ливац бодри златаре, онај који чекићем тањи бодри оног који кује на наковњу. Он говори о споју: „То је добро“, и кип утврђује клиновима да се не помиче. „А ти, Израиљу, слуго мој, Јакове, изабраниче мој, потомче Аврахама, мог љубимца! Ти, кога оснажих са земљиних крајева и кога позвах с њених рубова; ти, коме сам рекао: ’Ти си слуга мој’, тебе сам изабрао и нећу те одбацити. Не бој се, јер ја сам с тобом, не обзири се застрашено, јер ја сам Бог твој. Ја те крепим и заиста ти помажем, заиста те подупирем десницом правде своје. Гле, постидеће се и посрамиће се сви који су против тебе беснели и биће као ништа, и пропашће који се с тобом парничише. Тражићеш своје противнике, али их нећеш наћи. Биће као ништа и ишчезнуће они који против тебе војују. Јер ја, Господ, Бог твој, крепим десницу твоју, говорим ти: Не бој се, ја ти помажем. Не бој се, црвићу Јакове, људство Израиљево, ја ћу ти помоћи – говори Господ. Израиљев Светитељ, Он је твој Откупитељ. Гле, начинио сам те да будеш оштри млат, нови, са зупцима јаким; млатићеш брда и сатираћеш, а од брегова ћеш плеву начинити. Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети, вихор ће их распршити. А ти ћеш кликтати Господу, славићеш Светитеља Израиљевог. Убоги и бедни воду траже, а ње нема. Језик им се од жеђи осушио. Ја, Господ, њих ћу услишити. Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити. Отворићу реке у голетима, и изворе посред долина. Пустињу ћу у рит претворити, а сушну земљу у врело. У пустињи посадићу кедар, багрем и мирту и маслину. Пустињу ћу пошумити чемпресом, брестом и шимширом заједно. Нека људи виде и нека знају, и нека промисле и нека схвате заједно, да је то учинила рука Господња, и створио Светитељ Израиљев.
Knjiga proroka Isaije 41:1-20 Sveta Biblija (SRP1865)
Umuknite preda mnom, ostrva; i narodi neka se potkrijepe, neka pristupe, i tada neka reku: hajdemo da se sudimo. Ko je podigao pravdu s istoka? ko je dozvao da ide za njim ustopice? ko joj je pokorio narode i dao joj vlast nad carevima i uèinio te su kao prah maèu njezinu i kao razvijana pljeva luku njezinu? Pogna ih, proðe mirno putem, kojim ne bješe hodio nogama svojim. Ko je uradio i uèinio to? i zove naraštaje od iskona? Ja, Gospod, prvi i pošljednji, ja isti. Vidješe ostrva i uplašiše se, krajevi zemaljski zadrktaše, približiše se i doðoše. Jedan drugom pomagaše, i bratu svojemu govoraše: budi hrabar. Drvodjelja hrabraše zlatara; koji kleplje hrabraše onoga koji kuje na nakovnju, govoreæi: dobro je za spajanje. I pritvrðivaše klincima da se ne pomièe. Ali ti, Izrailju, slugo moj; Jakove, kojega izabrah, sjeme Avrama prijatelja mojega! Ti, kojega uzeh s krajeva zemaljskih, i izmeðu izbranijeh njezinijeh dozvah te, i rekoh ti: ti si moj sluga, ja te izabrah, i ne odbacih tebe; Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrijepiæu te i pomoæi æu ti, i poduprijeæu te desnicom pravde svoje. Gle, postidjeæe se i posramiæe svi koji se ljute na tebe; biæe kao ništa i izginuæe protivnici tvoji. Potražiæeš suparnike svoje, ali ih neæeš naæi, biæe kao ništa, i koji vojuju na te, nestaæe ih. Jer ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu, i kažem ti: ne boj se, ja æu ti pomagati. Ne boj se, crviæu Jakovljev, narodiæu Izrailjev, ja æu ti pomagati, govori Gospod i izbavitelj tvoj, svetac Izrailjev. Gle, uèiniæu te da budeš kao sprava za vršenje nova sa zupcima: vrijeæi æeš gore i satræeš ih, i brda æeš obratiti u pljevu. Vijaæeš ih, i vjetar æe ih odnijeti i vihor æe ih rasuti, a ti æeš se veseliti u Gospodu i hvaliæeš se svecem Izrailjevijem. Siromahe i uboge, koji traže vode a nje nema, kojima se jezik osušio od žeði, njih æu uslišiti ja Gospod, ja Bog Izrailjev neæu ih ostaviti. Otvoriæu rijeke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju æu obratiti u jezero vodeno, i suhu zemlju u izvore vodene. Posadiæu u pustinji kedar, sitim, mirtu i maslinu; posadiæu u pustoj zemlji jelu, brijest i šimšir, Da vide i poznadu i da promisle i razumiju da je to uradila ruka Gospodnja, i svetac Izrailjev da je to stvorio.