Исаија 41:1-20

»Умукните преда мном, острва! Нека народи обнове снагу, нека приђу и говоре. Хајде да се заједно нађемо на суду. Ко је пробудио онога са истока, којег на сваком кораку прати победа? Онај који му предаје народе и пред њим покорава цареве. Мачем их претвара у прах, лŷком у плеву коју разноси ветар. Он их гони и несметано напредује, ноге му земљу не додирују. Ко је то учинио и извршио? Онај који од почетка позива нараштаје – ја, ГОСПОД, који сам био с првима од њих и који ћу бити с последњима, ја сам тај.« Острва су видела, и обузима их страх, крајеви земље дрхте. Примичу се и стижу, свако сваком помаже и говори свом брату: »Буди јак!« Занатлија бодри златара и онај који равна чекићем храбри онога који кује на наковњу. За вар каже: »Добар је« и прикуцава идола да се не претури. »Али ти, Израеле, мој слуго, Јакове, кога сам изабрао, потомче Авраама, мога пријатеља, ти кога сам узео са крајева земље, позвао те из њених најдаљих закутака, ти коме сам рекао: ‚Ти си мој слуга; изабрао сам те и нисам те одбацио‘ – не бој се, јер ја сам с тобом, не плаши се, јер ја сам твој Бог. Ја ћу те оснажити и помоћи ти, ја ћу те подупрети својом десницом победничком. Ево, биће постиђени и извргнути руглу сви који су бесни на тебе. Као ништа ће бити и пропасти они који ти се противе. Тражићеш, али нећеш наћи оне који се с тобом споре. Они који против тебе ратују на крају ће бити као ништа. Јер ја, ГОСПОД, твој Бог, твоју десницу држим. »Ја сам Онај који ти каже: ‚Не бој се; ја ћу ти помоћи.‘ Не бој се, црвићу Јакове, малобројни Израеле, јер сâм ја ћу ти помоћи«, говори ГОСПОД, твој Откупитељ, Светац Израелов. »Ево, направићу од тебе млатило, ново и оштро, са много зубаца. Млатићеш планине и здробити их и од брегова ћеш направити плеву. Вејаћеш их, и ветар ће их однети и вихор одувати. А ти ћеш се радовати у ГОСПОДУ, поносити се у Свецу Израеловом. Сиромаси и убоги траже воде, а ње нема, језик им се осушио од жеђи. Али ја, ГОСПОД, услишићу их, ја, Бог Израелов, нећу их оставити. Учинићу да потеку реке на голетима, изворе отворити посред долова. Пустињу ћу претворити у језерца, исушену земљу у изворе водâ. Посадићу у пустињи кедар, багрем, мирту и маслину, у пустолини заједно ставити борове, јеле и чемпресе, да сви виде и знају, да размисле и схвате да је то рука ГОСПОДЊА учинила, да је то створио Светац Израелов.