Jevrejima 4:1-13
Jevrejima 4:1-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Бојмо се, дакле, да се ко од вас, док је још остављено обећање да се уђе у његов мир, не покаже да је закаснио. Јер и ми смо чули радосну вест као и они; али им не поможе реч коју су чули зато што није била спојена с вером код оних који су је чули. У мир, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао: „Тако се заклех у свом гневу, и неће ући у мој мир”, иако су били свршена дела – откако је ударен темељ света. Јер је негде за седми дан овако рекао: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.” А на овом месту опет: „Неће ући у мој мир.” Ако, дакле, остаје да неки уђу у тај мир, а они који су раније чули радосну вест нису ушли због непослушности, то опет одређује један дан, једно „данас”, кад после толико времена говори преко Давида, као што је раније речено: „Данас ако чујете његов глас, нека вам не отврдну ваша срца.” Јер да их је Исус Навин довео до мира, не би Бог после тих дана говорио о једном другом дану. Значи, Божјем народу преостаје суботњи мир. Ко, наиме, уђе у његов мир, тај је починуо од својих дела – као и Бог од својих. Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај мир, да нико не падне примером исте непослушности. Јер је реч Божја жива и делотворна, и оштрија од сваког мача с две оштрице, те досеже до растављања душе и духа, зглавака и мождине, па суди мислима и смерањима срца; и нема створења које је невидљиво пред њим, него је све голо и откривено у очима онога коме ми полажемо рачун.
Jevrejima 4:1-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио. Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером. Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао: »Тако сам се у свом гневу заклео: ‚Неће ући у мој Починак!‘« иако су његова дела завршена још од стварања света. Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«, а овде опет: »Неће ући у мој Починак.« И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности. Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено: »Данас ако му чујете глас, нека вам не отврдне срце.« Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану. Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак, јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих. Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност. Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца. И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.
Jevrejima 4:1-13 Novi srpski prevod (NSPL)
Pazimo, dakle, da se, dok još traje obećanje o ulasku u njegov počinak, ne nađe da ga je neko od vas propustio. Naime, i nama je objavljena Radosna vest kao i njima, ali njima poruka nije bila na korist, jer nisu verom bili združeni sa onima koji su je poslušali. U počinak, naime, ulazimo mi koji smo poverovali, kao što je Bog rekao: „U gnevu sam se tada zakleo: ’Neće oni ući u moj počinak.’“ Bog je ovo izrekao, iako su njegova dela bila dovršena još od postanka sveta. Jer, negde je rečeno o sedmom danu ovako: „I počinu Bog u sedmi dan od svih svojih dela.“ A ovde je opet rečeno: „Neće oni ući u moj počinak.“ A pošto ostaje da neki uđu u počinak, i pošto oni koji su prvi čuli Radosnu vest nisu ušli zbog svoje nepokornosti, Bog opet određuje jedan dan, jedno „danas“, kada nakon mnogo vremena govori preko Davida, kao što je rečeno: „Danas, kad glas njegov čujete, tvrda srca ne budite.“ Jer, da ih je Isus Navin doveo do počinka, ne bi Bog nakon toga govorio o jednom drugom danu. Prema tome, subotnji počinak ostaje Božijem narodu. Naime, ko uđe u Božiji počinak, počinuo je od svojih dela, kao što je Bog počinuo od svojih. Stoga, ne štedimo truda da uđemo u taj počinak da ne bi ko pao kao oni zbog nepokornosti. Jer je reč Božija živa i delotvorna, oštrija od svakog mača s dve oštrice. Ona duboko zaseca, te seže do spoja duše i tela, zglobova i moždine, pa sudi mislima i namerama srca. Nema, naime, stvorenja koje se može sakriti od Boga. Sve je otkriveno i jasno onome kome moramo položiti račun.
Jevrejima 4:1-13 Нови српски превод (NSP)
Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао: „У гневу сам се тада заклео: ’Неће они ући у мој починак.’“ Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“ А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено: „Данас, кад глас његов чујете, тврда срца не будите.“ Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности. Јер је реч Божија жива и делотворна, оштрија од сваког мача с две оштрице. Она дубоко засеца, те сеже до споја душе и тела, зглобова и мождине, па суди мислима и намерама срца. Нема, наиме, створења које се може сакрити од Бога. Све је откривено и јасно ономе коме морамо положити рачун.
Jevrejima 4:1-13 Sveta Biblija (SRP1865)
Da se bojimo dakle da kako dok je još ostavljeno obeæanje da se ulazi u pokoj njegov, ne odocni koji od vas. Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže èuvena rijeè, jer ne vjerovaše oni koji èuše. Jer mi koji vjerovasmo ulazimo u pokoj, kao što reèe: zato se zakleh u gnjevu svojemu da neæe uæi u pokoj moj, ako su djela i bila gotova od postanja svijeta. Jer negdje reèe za sedmi dan ovako: i poèinu Bog u dan sedmi od sviju djela svojijeh. I na ovom mjestu opet: neæe uæi u pokoj moj. Buduæi pak da neki imaju da uðu u njega, i oni kojima je najprije javljeno ne uðoše za neposlušanje; Opet odredi jedan dan, danas, govoreæi u Davidu po tolikom vremenu, kao što se prije kaza: danas ako glas njegov èujete, ne budite drvenastijeh srca. Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom. Daklem je ostavljeno još poèivanje narodu Božijemu. Jer koji uðe u pokoj njegov, i on poèiva od djela svojijeh, kao i Bog od svojijeh. Da se postaramo dakle uæi u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku nevjerstva. Jer je živa rijeè Božija, i jaka, i oštrija od svakoga maèa oštra s obje strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srdaènijem. I nema tvari nepoznate pred njim, nego je sve golo i otkriveno pred oèima onoga kojemu govorimo.