Jevrejima 4:1-13

Pazimo, dakle, da se, dok još traje obećanje o ulasku u njegov počinak, ne nađe da ga je neko od vas propustio. Naime, i nama je objavljena Radosna vest kao i njima, ali njima poruka nije bila na korist, jer nisu verom bili združeni sa onima koji su je poslušali. U počinak, naime, ulazimo mi koji smo poverovali, kao što je Bog rekao: „U gnevu sam se tada zakleo: ’Neće oni ući u moj počinak.’“ Bog je ovo izrekao, iako su njegova dela bila dovršena još od postanka sveta. Jer, negde je rečeno o sedmom danu ovako: „I počinu Bog u sedmi dan od svih svojih dela.“ A ovde je opet rečeno: „Neće oni ući u moj počinak.“ A pošto ostaje da neki uđu u počinak, i pošto oni koji su prvi čuli Radosnu vest nisu ušli zbog svoje nepokornosti, Bog opet određuje jedan dan, jedno „danas“, kada nakon mnogo vremena govori preko Davida, kao što je rečeno: „Danas, kad glas njegov čujete, tvrda srca ne budite.“ Jer, da ih je Isus Navin doveo do počinka, ne bi Bog nakon toga govorio o jednom drugom danu. Prema tome, subotnji počinak ostaje Božijem narodu. Naime, ko uđe u Božiji počinak, počinuo je od svojih dela, kao što je Bog počinuo od svojih. Stoga, ne štedimo truda da uđemo u taj počinak da ne bi ko pao kao oni zbog nepokornosti. Jer je reč Božija živa i delotvorna, oštrija od svakog mača s dve oštrice. Ona duboko zaseca, te seže do spoja duše i tela, zglobova i moždine, pa sudi mislima i namerama srca. Nema, naime, stvorenja koje se može sakriti od Boga. Sve je otkriveno i jasno onome kome moramo položiti račun.