1. Mojsijeva 42:5-13
1. Mojsijeva 42:5-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Синови Израиљеви дођоше с другима да купе жито јер беше глад у земљи хананској. Јосиф је управљао земљом и лично је продавао жито свем народу у земљи. Браћа Јосифова дођоше и поклонише му се ничице. Кад угледа браћу, Јосиф их препозна, али се направи да је странац и грубо им се обрати и упита: „Одакле долазите?” Они одговорише: „Из земље хананске. Дошли смо да купимо храну.” Јосиф познаде своју браћу, али они њега нису препознали. Тада се Јосиф сети својих снова о њима и рече им: „Ви сте уходе! Дошли сте да видите слабе тачке ове земље!” Они одговорише: „Нисмо, господару! Слуге су твоје дошле да купе храну. Сви смо синови једног човека, поштени људи. Никад слуге твоје нису биле уходе!” Он им рече: „Није тачно. Дошли сте да видите слабе тачке ове земље.” Они рекоше: „Нас, твојих слуга, беше дванаесторо браће, синови једног човека у земљи хананској. Ено, најмлађи је сада код оца нашег, а једнога више нема.”
1. Mojsijeva 42:5-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тако се Израелови синови нађоше међу онима који су ишли да купе жита, јер је и у Ханаану владала глад. А Јосиф је, као управитељ Египта, био онај који је свима продавао жито. Његова браћа дођоше пред њега и поклонише му се до земље. Јосиф препозна своју браћу чим их је угледао, али се према њима односио као странац и разговарао с њима грубо. »Одакле долазите?« упита их. »Из Ханаана«, одговорише они. »Дошли смо да купимо хране.« Иако је Јосиф препознао своју браћу, они њега нису препознали. Он се сети и снова које је сањао о њима. »Ви сте уходе!« рече им. »Дошли сте да извидите слаба места ове земље!« »Не, господару«, одговорише они. »Ми, твоје слуге, дошли смо да купимо хране. Сви смо ми синови једног човека. Ми, твоје слуге, поштени смо људи, а не уходе.« »Не«, рече им он, »дошли сте да извидите слаба места ове земље.« А они рекоше: »Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће, синова једног човека из Ханаана. Најмлађи је остао с оцем, а једнога више нема.«
1. Mojsijeva 42:5-13 Novi srpski prevod (NSPL)
Sinovi Izrailjevi su bili među onima koji su došli da kupe žito, jer je glad vladala i u hananskoj zemlji. Josif, koji je bio namesnik nad zemljom, prodavao je žito celom narodu u zemlji. Dođu tako i Josifova braća i poklone mu se licem do zemlje. Josif je prepoznao svoju braću čim ih je video, ali se prema njima držao kao stranac, te im se oštro obratio: „Odakle ste došli?“ Oni odgovore: „Iz hananske zemlje, došli smo da kupimo hranu.“ Josif je, naime, prepoznao svoju braću, ali oni njega nisu prepoznali. Tada se Josif setio svojih snova koje je sanjao o njima, pa im je rekao: „Vi ste uhode! Došli ste da izvidite gde je zemlja najslabija.“ Oni odgovoriše: „Ne, gospodaru! Tvoje sluge su došle da kupe hrane. Svi mi smo sinovi jednog čoveka. Tvoje sluge su pošteni ljudi, a ne uhode.“ „Ne, nego ste uhode – tvrdio je Josif. Došli ste da izvidite gde je zemlja najslabija.“ Ali oni mu rekoše: „Nas, tvojih slugu, bilo je dvanaestoro braće. Sinovi smo jednog čoveka u hananskoj zemlji. Eno, najmlađi je sad s našim ocem, a jednoga više nema.“
1. Mojsijeva 42:5-13 Нови српски превод (NSP)
Синови Израиљеви су били међу онима који су дошли да купе жито, јер је глад владала и у хананској земљи. Јосиф, који је био намесник над земљом, продавао је жито целом народу у земљи. Дођу тако и Јосифова браћа и поклоне му се лицем до земље. Јосиф је препознао своју браћу чим их је видео, али се према њима држао као странац, те им се оштро обратио: „Одакле сте дошли?“ Они одговоре: „Из хананске земље, дошли смо да купимо храну.“ Јосиф је, наиме, препознао своју браћу, али они њега нису препознали. Тада се Јосиф сетио својих снова које је сањао о њима, па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ Они одговорише: „Не, господару! Твоје слуге су дошле да купе хране. Сви ми смо синови једног човека. Твоје слуге су поштени људи, а не уходе.“ „Не, него сте уходе – тврдио је Јосиф. Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ Али они му рекоше: „Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће. Синови смо једног човека у хананској земљи. Ено, најмлађи је сад с нашим оцем, а једнога више нема.“
1. Mojsijeva 42:5-13 Sveta Biblija (SRP1865)
I doðoše sinovi Izrailjevi da kupe žita s ostalima koji dolažahu; jer bješe glad u zemlji Hananskoj. A Josif upravljaše zemljom, i prodavaše žito svemu narodu po zemlji. I braæa Josifova došavši pokloniše mu se licem do zemlje. A Josif ugledav braæu svoju pozna ih; ali se uèini da ih ne poznaje, i oštro im progovori i reèe: odakle ste došli? A oni rekoše: iz zemlje Hananske, da kupimo hrane. Josif dakle pozna braæu svoju; ali oni njega ne poznaše. I opomenu se Josif sanova koje je snio za njih; i reèe im: vi ste uhode; došli ste da vidite gdje je zemlja slaba. A oni mu rekoše: nijesmo, gospodaru; nego sluge tvoje doðoše da kupe hrane. Svi smo sinovi jednoga èovjeka, pošteni ljudi, nigda nijesu sluge tvoje bile uhode. A on im reèe: nije istina, nego ste došli da vidite gdje je zemlja slaba. A oni rekoše: nas je bilo dvanaest braæe, sluga tvojih, sinova jednoga èovjeka u zemlji Hananskoj; i eno, najmlaði je danas kod oca našega, a jednoga nema više.