Постање 42
42
Синови Јаковљеви у Египту
1Кад Јаков виде да има жита у Египту, рече својим синовима: „Шта гледате један у другога?!” 2Рече им: „Ето, чујем да има жита у Египту. Сиђите тамо и купите нам да останемо живи и да не помремо.” 3Тада десеторо браће Јосифове сиђе да купи жито у Египту. 4Венијамина, Јосифовог брата, не пусти отац с браћом, говорећи да га не би задесило какво зло. 5Синови Израиљеви дођоше с другима да купе жито јер беше глад у земљи хананској.
6Јосиф је управљао земљом и лично је продавао жито свем народу у земљи. Браћа Јосифова дођоше и поклонише му се ничице. 7Кад угледа браћу, Јосиф их препозна, али се направи да је странац и грубо им се обрати и упита: „Одакле долазите?” Они одговорише: „Из земље хананске. Дошли смо да купимо храну.” 8Јосиф познаде своју браћу, али они њега нису препознали. 9Тада се Јосиф сети својих снова о њима и рече им: „Ви сте уходе! Дошли сте да видите слабе тачке ове земље!” 10Они одговорише: „Нисмо, господару! Слуге су твоје дошле да купе храну. 11Сви смо синови једног човека, поштени људи. Никад слуге твоје нису биле уходе!”
12Он им рече: „Није тачно. Дошли сте да видите слабе тачке ове земље.” 13Они рекоше: „Нас, твојих слуга, беше дванаесторо браће, синови једног човека у земљи хананској. Ено, најмлађи је сада код оца нашег, а једнога више нема.” 14Јосиф им рече: „Као што рекох, ви сте уходе! 15Овако ћу проверити: тако жив био фараон, нећете отићи ако ваш најмлађи брат не дође овамо! 16Пошаљите једнога од вас да доведе вашег брата, а вас ћу затворити. Тако ћу проверити да ли су ваше речи истините. Ако нису, тако жив био фараон, ви сте уходе!” 17Потом их затвори на три дана.
18Трећег дана рече им Јосиф: „Ако вам је живот мио, урадите следеће, јер се ја Бога бојим. 19Ако сте поштени, нека један од вас остане у затвору, а ви идите и однесите жито својим изгладнелим породицама. 20Затим ми доведите свог најмлађег брата да се обистине ваше речи и да не изгинете.” Они пристадоше на то. 21Они рекоше један другом: „Заиста се огрешисмо о свог брата. Гледали смо његову муку док нас је преклињао, али се оглушисмо. Зато нас је снашло ово зло.” 22Рувим им одговори и рече: „Зар вам нисам говорио: ‘Немојте да се огрешите о дечака’, али ме не послушасте. Сада нас стиже његова крв.” 23Они нису знали да их Јосиф разуме јер су с њим говорили преко тумача. 24Он се удаљи од њих и заплака. Потом се врати и разговараше с њима. Онда изабра Симеуна између њих и свеза га на њихове очи. 25Затим нареди Јосиф да им вреће напуне житом, стави и новац њихов у вреће и даде им и храну за пут. Тако би учињено.
26Они натоварише жито на своје магарце и кренуше. 27На преноћишту један од њих отвори своју врећу да нахрани магарца и виде свој новац на врху вреће. 28Он рече браћи својој: „Мој новац је враћен, ево га у врећи!” Њима срце задрхта, гледаху један другог уплашени и рекоше: „Шта нам Бог то учини?”
29Кад су дошли оцу своме у земљу хананску, испричаше му све шта им се догодило. Рекоше: 30„Грубо је говорио с нама човек који управља оном земљом и прогласио нас уходама. 31Ми смо му рекли да смо поштени људи и да никад нисмо били уходе, 32да нас је било дванаесторо браће, синова оца нашег. Једнога нема, а најмлађи је сада с нашим оцем у земљи хананској. 33Међутим, тај човек који заповеда у оној земљи рече нам: ‘Овако ћу сазнати да ли сте поштени људи, оставите једног брата код мене, а ви остали узмите шта треба за ваше изгладнеле породице и идите. 34После ми доведите свог најмлађег брата да се уверим да нисте уходе, него поштени људи. Онда ћу вам вратити вашег брата и моћи ћете слободно да путујете земљом.’”
35Кад су изручивали своје вреће, гле, сваки нађе у врећи својој новац и уплашише се и они и отац њихов. 36Тада им рече Јаков, отац њихов: „Узимате ми децу! Јосифа нема, Симеуна нема, а хоћете да узмете Венијамина! Све се на мене свалило.” 37Тада Рувим рече своме оцу: „Два сина моја убиј ако ти га не доведем натраг. Дај га у моје руке и ја ћу ти га вратити!” 38Он одговори: „Мој син неће ићи с вама. Брат његов је мртав и остао је сам. Ако би му се десило какво зло на путу на који ћете поћи, спустили бисте моју седу главу уцвељену к покојницима.”
Trenutno izabrano:
Постање 42: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije