1. Mojsijeva 42:1-17
1. Mojsijeva 42:1-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад Јаков виде да има жита у Египту, рече својим синовима: „Шта гледате један у другога?!” Рече им: „Ето, чујем да има жита у Египту. Сиђите тамо и купите нам да останемо живи и да не помремо.” Тада десеторо браће Јосифове сиђе да купи жито у Египту. Венијамина, Јосифовог брата, не пусти отац с браћом, говорећи да га не би задесило какво зло. Синови Израиљеви дођоше с другима да купе жито јер беше глад у земљи хананској. Јосиф је управљао земљом и лично је продавао жито свем народу у земљи. Браћа Јосифова дођоше и поклонише му се ничице. Кад угледа браћу, Јосиф их препозна, али се направи да је странац и грубо им се обрати и упита: „Одакле долазите?” Они одговорише: „Из земље хананске. Дошли смо да купимо храну.” Јосиф познаде своју браћу, али они њега нису препознали. Тада се Јосиф сети својих снова о њима и рече им: „Ви сте уходе! Дошли сте да видите слабе тачке ове земље!” Они одговорише: „Нисмо, господару! Слуге су твоје дошле да купе храну. Сви смо синови једног човека, поштени људи. Никад слуге твоје нису биле уходе!” Он им рече: „Није тачно. Дошли сте да видите слабе тачке ове земље.” Они рекоше: „Нас, твојих слуга, беше дванаесторо браће, синови једног човека у земљи хананској. Ено, најмлађи је сада код оца нашег, а једнога више нема.” Јосиф им рече: „Као што рекох, ви сте уходе! Овако ћу проверити: тако жив био фараон, нећете отићи ако ваш најмлађи брат не дође овамо! Пошаљите једнога од вас да доведе вашег брата, а вас ћу затворити. Тако ћу проверити да ли су ваше речи истините. Ако нису, тако жив био фараон, ви сте уходе!” Потом их затвори на три дана.
1. Mojsijeva 42:1-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Јаков сазнао да у Египту има жита, рече својим синовима: »Што само седите и зурите један у другог?« Онда рече: »Чуо сам да у Египту има жита. Идите онамо и купите нам га, да преживимо, а не да помремо од глади.« Тада десеторица Јосифове браће одоше да у Египту купе жита. Али Венијамина, Јосифовог брата, Јаков не посла с осталима, плашећи се да га не снађе неко зло. Тако се Израелови синови нађоше међу онима који су ишли да купе жита, јер је и у Ханаану владала глад. А Јосиф је, као управитељ Египта, био онај који је свима продавао жито. Његова браћа дођоше пред њега и поклонише му се до земље. Јосиф препозна своју браћу чим их је угледао, али се према њима односио као странац и разговарао с њима грубо. »Одакле долазите?« упита их. »Из Ханаана«, одговорише они. »Дошли смо да купимо хране.« Иако је Јосиф препознао своју браћу, они њега нису препознали. Он се сети и снова које је сањао о њима. »Ви сте уходе!« рече им. »Дошли сте да извидите слаба места ове земље!« »Не, господару«, одговорише они. »Ми, твоје слуге, дошли смо да купимо хране. Сви смо ми синови једног човека. Ми, твоје слуге, поштени смо људи, а не уходе.« »Не«, рече им он, »дошли сте да извидите слаба места ове земље.« А они рекоше: »Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће, синова једног човека из Ханаана. Најмлађи је остао с оцем, а једнога више нема.« Јосиф им рече: »Тако је како сам вам рекао: ви сте уходе! Овако ћу вас проверити: Тако ми фараона живога, нећете отићи одавде ако ваш најмлађи брат не дође овамо. Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата, а остали ће у тамницу. Тако ћу проверити ваше речи и видети да ли сте рекли истину. Ако нисте, тако ми фараона живога, онда сте уходе!« И све их затвори на три дана.
1. Mojsijeva 42:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad je Jakov video da ima žita u Egiptu, rekao je svojim sinovima: „Šta se tu zgledate? Čuo sam, evo, da ima žita u Egiptu. Siđite tamo i kupite nam ga odande, da ostanemo na životu i ne pomremo.“ Tako desetorica Josifove braće siđu da kupe žito u Egiptu. Jakov nije slao Josifovog brata Venijamina s njegovom braćom, misleći da bi mu se mogla desiti kakva nesreća. Sinovi Izrailjevi su bili među onima koji su došli da kupe žito, jer je glad vladala i u hananskoj zemlji. Josif, koji je bio namesnik nad zemljom, prodavao je žito celom narodu u zemlji. Dođu tako i Josifova braća i poklone mu se licem do zemlje. Josif je prepoznao svoju braću čim ih je video, ali se prema njima držao kao stranac, te im se oštro obratio: „Odakle ste došli?“ Oni odgovore: „Iz hananske zemlje, došli smo da kupimo hranu.“ Josif je, naime, prepoznao svoju braću, ali oni njega nisu prepoznali. Tada se Josif setio svojih snova koje je sanjao o njima, pa im je rekao: „Vi ste uhode! Došli ste da izvidite gde je zemlja najslabija.“ Oni odgovoriše: „Ne, gospodaru! Tvoje sluge su došle da kupe hrane. Svi mi smo sinovi jednog čoveka. Tvoje sluge su pošteni ljudi, a ne uhode.“ „Ne, nego ste uhode – tvrdio je Josif. Došli ste da izvidite gde je zemlja najslabija.“ Ali oni mu rekoše: „Nas, tvojih slugu, bilo je dvanaestoro braće. Sinovi smo jednog čoveka u hananskoj zemlji. Eno, najmlađi je sad s našim ocem, a jednoga više nema.“ No, Josif im je ponovo rekao: „Onako je kako sam rekao: vi ste uhode!“ Ovako ću vas proveriti: „Tako mi faraona, nećete otići odavde ako ovamo ne dođe vaš najmlađi brat. Pošaljite jednog od vas da dovede vašeg brata. Vi ostali ćete ostati u pritvoru i biti ispitani da se proveri da li govorite istinu ili ne. Inače, tako mi faraona, vi ste uhode.“ Potom ih je bacio u zatvor na tri dana.
1. Mojsijeva 42:1-17 Нови српски превод (NSP)
Кад је Јаков видео да има жита у Египту, рекао је својим синовима: „Шта се ту згледате? Чуо сам, ево, да има жита у Египту. Сиђите тамо и купите нам га оданде, да останемо на животу и не помремо.“ Тако десеторица Јосифове браће сиђу да купе жито у Египту. Јаков није слао Јосифовог брата Венијамина с његовом браћом, мислећи да би му се могла десити каква несрећа. Синови Израиљеви су били међу онима који су дошли да купе жито, јер је глад владала и у хананској земљи. Јосиф, који је био намесник над земљом, продавао је жито целом народу у земљи. Дођу тако и Јосифова браћа и поклоне му се лицем до земље. Јосиф је препознао своју браћу чим их је видео, али се према њима држао као странац, те им се оштро обратио: „Одакле сте дошли?“ Они одговоре: „Из хананске земље, дошли смо да купимо храну.“ Јосиф је, наиме, препознао своју браћу, али они њега нису препознали. Тада се Јосиф сетио својих снова које је сањао о њима, па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ Они одговорише: „Не, господару! Твоје слуге су дошле да купе хране. Сви ми смо синови једног човека. Твоје слуге су поштени људи, а не уходе.“ „Не, него сте уходе – тврдио је Јосиф. Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ Али они му рекоше: „Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће. Синови смо једног човека у хананској земљи. Ено, најмлађи је сад с нашим оцем, а једнога више нема.“ Но, Јосиф им је поново рекао: „Онако је како сам рекао: ви сте уходе!“ Овако ћу вас проверити: „Тако ми фараона, нећете отићи одавде ако овамо не дође ваш најмлађи брат. Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата. Ви остали ћете остати у притвору и бити испитани да се провери да ли говорите истину или не. Иначе, тако ми фараона, ви сте уходе.“ Потом их је бацио у затвор на три дана.
1. Mojsijeva 42:1-17 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jakov videæi da ima žita u Misiru, reèe sinovima svojim: šta gledate jedan na drugoga? I reèe: eto èujem da u Misiru ima žita; idite onamo te nam kupite otuda, da ostanemo živi i ne pomremo. I desetorica braæe Josifove otidoše da kupe žita u Misiru. A Venijamina brata Josifova ne pusti otac s braæom govoreæi: da ga ne bi zadesilo kakvo zlo. I doðoše sinovi Izrailjevi da kupe žita s ostalima koji dolažahu; jer bješe glad u zemlji Hananskoj. A Josif upravljaše zemljom, i prodavaše žito svemu narodu po zemlji. I braæa Josifova došavši pokloniše mu se licem do zemlje. A Josif ugledav braæu svoju pozna ih; ali se uèini da ih ne poznaje, i oštro im progovori i reèe: odakle ste došli? A oni rekoše: iz zemlje Hananske, da kupimo hrane. Josif dakle pozna braæu svoju; ali oni njega ne poznaše. I opomenu se Josif sanova koje je snio za njih; i reèe im: vi ste uhode; došli ste da vidite gdje je zemlja slaba. A oni mu rekoše: nijesmo, gospodaru; nego sluge tvoje doðoše da kupe hrane. Svi smo sinovi jednoga èovjeka, pošteni ljudi, nigda nijesu sluge tvoje bile uhode. A on im reèe: nije istina, nego ste došli da vidite gdje je zemlja slaba. A oni rekoše: nas je bilo dvanaest braæe, sluga tvojih, sinova jednoga èovjeka u zemlji Hananskoj; i eno, najmlaði je danas kod oca našega, a jednoga nema više. A Josif im reèe: kažem ja da ste vi uhode. Nego hoæu da se uvjerim ovako: tako živ bio Faraon, neæete izaæi odavde dokle ne doðe amo najmlaði brat vaš. Pošljite jednoga izmeðu sebe neka dovede brata vašega, a vi æete ostati ovdje u tamnici, pa æu vidjeti je li istina što govorite; inaèe ste uhode, tako živ bio Faraon! I zatvori ih u tamnicu na tri dana.