1. Mojsijeva 37:1-11
1. Mojsijeva 37:1-11 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јаков је боравио у земљи у којој му је отац био дошљак, у земљи хананској. Ово су Јаковљеви потомци. Кад је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа, жене оца његовог. Јосиф је саопштавао оцу ружне ствари о њима. Израиљ је волео Јосифа више од свих синова својих, јер је био дете његове старости, и начини му шарени огртач. Кад његова браћа приметише да га њихов отац воли више од остале његове браће, замрзеше га тако да му нису могли ни лепу реч казати. Једном Јосиф усни сан и исприча га браћи својој, а они га још више омрзнуше. Он им рече: „Да чујете сан који сам уснио! Као, везивали смо снопове усред поља и, гле, мој сноп се усправи и стаде право, а ваши снопови су ишли унаоколо и клањали су се моме снопу.” Тада га браћа упиташе: „Хоћеш ли да царујеш над нама? Хоћеш ли да нам господариш?” Због његових снова и његових речи још више га замрзеше. Потом опет усни сан и исприча га браћи својој: „Усних сан, као, Сунце, Месец и једанаест звезда ми се клањаху!” Кад је то испричао оцу своме и браћи својој, отац га прекори и рече му: „Шта значи тај сан који си сањао? Да нећемо доћи ја и мајка твоја и браћа твоја да ти се клањамо до земље?” Браћа су била суревњива, али је отац памтио те речи.
1. Mojsijeva 37:1-11 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јаков је живео у земљи у којој је боравио његов отац, у Ханаану. Ово је повест о Јакову: Када је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стада са својом браћом, синовима Билхе и Зилпе, женâ његовог оца. Он своме оцу донесе рђав глас о њима. А Израел је од свих својих синова највише волео Јосифа, јер му се родио у старости, и он му направи богато украшен огртач. Када су Јосифова браћа видела да га њихов отац воли више од свих њих, замрзеше га толико да ниједну љубазну реч нису могла да му кажу. Једном је Јосиф сањао сан и испричао га својој браћи, па га они још више замрзеше. Јосиф им рече: »Слушајте какав сан сам сањао: Везивали смо снопове жита насред поља, и мој ти се сноп одједном диже и усправи, а ваши снопови се окупише око њега и поклонише му се.« Браћа му на то рекоше: »Зар ти то хоћеш да владаш над нама? Зар хоћеш да нам будеш господар?« И још више га замрзеше због његовог сна и због онога што је рекао о њима. А Јосиф је сањао и други сан и испричао га својој браћи. »Слушајте«, рече. »Опет сам сањао сан: поклонили су ми се сунце, месец и једанаест звезда.« Када је то испричао свом оцу и браћи, отац га изгрди и рече: »Какав је то сан који си сањао! Зар ћемо твоја мајка и ја и твоја браћа доћи и поклонити се пред тобом до земље?« И док су његова браћа била на њега љубоморна, његов отац је о свему томе размишљао.
1. Mojsijeva 37:1-11 Novi srpski prevod (NSPL)
Jakov je živeo u zemlji gde je njegov otac živeo kao stranac – u zemlji hananskoj. Ovo je izveštaj o Jakovljevoj porodici. Josif, mladić od sedamnaest godina, je čuvao stada svoga oca sa sinovima Vale i Zelfe, koje su bile žene njegovog oca. Josif je njihovom ocu podnosio loše izveštaje o njima. Izrailj je Josifa voleo više od svih svojih sinova, jer mu se ovaj rodio pod starost. Zato mu je napravio dugačku odoru s rukavima. Njegova braća su primetila da ga njihov otac više voli nego li ijednog od njih, pa su ga toliko zamrzeli da nisu mogli ni da ga pozdrave. Jednom je Josif usnio san i ispričao ga svojoj braći, zbog čega su ga oni još više zamrzeli. „Poslušajte, molim vas – rekao je Josif – san koji sam usnio. Vezujemo mi žito u snoplje nasred polja, kad se najednom moj snop digne i uspravi. Uto se vaši snopovi okupe oko moga snopa i duboko mu se poklone.“ Njegova braća mu rekoše: „Da ne misliš da se zacariš nad nama? Da nećeš, možda, da vladaš nad nama?“ Zbog njegovih snova i zbog njegovih reči su ga još više zamrzeli. Josif je usnio još jedan san i ispričao ga svojoj braći: „Evo, usnio sam još jedan san. Sunce, mesec i jedanaest zvezda duboko su mi se poklonili.“ Ali, kad je ispričao san svome ocu i svojoj braći, njegov ga otac ukori: „Šta znači taj san koji si usnio? Zar ćemo doći ja, tvoja majka i tvoja braća i do zemlje ti se klanjati?“ Njegova braća su mu zavidela, ali je njegov otac držao celu stvar na umu.
1. Mojsijeva 37:1-11 Нови српски превод (NSP)
Јаков је живео у земљи где је његов отац живео као странац – у земљи хананској. Ово је извештај о Јаковљевој породици. Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима. Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима. Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве. Једном је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи, због чега су га они још више замрзели. „Послушајте, молим вас – рекао је Јосиф – сан који сам уснио. Везујемо ми жито у снопље насред поља, кад се наједном мој сноп дигне и усправи. Уто се ваши снопови окупе око мога снопа и дубоко му се поклоне.“ Његова браћа му рекоше: „Да не мислиш да се зацариш над нама? Да нећеш, можда, да владаш над нама?“ Због његових снова и због његових речи су га још више замрзели. Јосиф је уснио још један сан и испричао га својој браћи: „Ево, уснио сам још један сан. Сунце, месец и једанаест звезда дубоко су ми се поклонили.“ Али, кад је испричао сан своме оцу и својој браћи, његов га отац укори: „Шта значи тај сан који си уснио? Зар ћемо доћи ја, твоја мајка и твоја браћа и до земље ти се клањати?“ Његова браћа су му завидела, али је његов отац држао целу ствар на уму.
1. Mojsijeva 37:1-11 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jakov življaše u zemlji gdje mu je otac bio došljak, u zemlji Hananskoj. Ovo su dogaðaji Jakovljevi. Josif kad bješe momak od sedamnaest godina, pasijaše stoku s braæom svojom, koju rodiše Vala i Zelfa žene oca njegova; i donošaše Josif zle glasove o njima ocu svojemu. A Izrailj ljubljaše Josifa najveæma izmeðu svijeh sinova svojih, jer mu se rodio pod starost; i naèini mu šarenu haljinu. A braæa videæi gdje ga otac ljubi najveæma izmeðu sve braæe njegove, stadoše mrziti na nj tako da mu ne mogahu lijepe rijeèi progovoriti. Uz to usni Josif san i pripovjedi braæi svojoj, te oni još veæma omrznu na nj. Jer im reèe: da èujete san što sam snio: Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vaši snopovi iðahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. Tada mu braæa rekoše: da neæeš još biti car nad nama i zapovijedati nam? Stoga još veæma stadoše mrziti na nj radi sanova njegovijeh i radi rijeèi njegovijeh. Poslije opet usni drugi san, i pripovjedi braæi svojoj govoreæi: usnih opet san, a to se sunce i mjesec i jedanaest zvijezda klanjahu meni. A pripovjedi i ocu svojemu i braæi svojoj; ali ga otac prekori i reèe mu: kakav je to san što si snio? eda li æemo doæi ja i mati tvoja i braæa tvoja da se klanjamo tebi do zemlje? I zaviðahu mu braæa; ali otac njegov èuvaše ove rijeèi.