1. Mojsijeva 32:1-31
1. Mojsijeva 32:1-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јаков отиде својим путем и сретоше га анђели Божји. Кад их Јаков угледа, рече: „Ово је Божји логор!” Зато прозва оно место Маханаим. Затим Јаков посла гласнике пред собом своме брату Исаву у земљу Сир, која је у пустињи едомској. Он им заповеди: „Овако кажите мом господару Исаву: ‘Слуга твој Јаков ти поручује: Боравио сам код Лавана и остао сам до сада. Стекао сам говеда, магараца, оваца, слугу и слушкиња, па послах да јавим своме господару не бих ли нашао милост у његовим очима.’” Гласници се вратише Јакову и рекоше: „Били смо код твог брата Исава и он ти иде у сусрет са четири стотине момака.” Јаков се јако уплаши и забрину се. Раздели у две групе своје људе, овце, говеда и камиле. Тада рече: „Ако Исав удари на једну групу и разбије је, друга група ће се спасти.” Затим рече: „О, Боже оца мога Авраама и оца мога Исака, Господе који си ми рекао: ‘Врати се у земљу своју и у род свој и ја ћу ти добро чинити’, нисам вредан толике милости и верности које си учинио слуги своме. Некада сам само са штапом прешао Јордан, а сада имам две групе. Избави ме од руке брата мога Исава јер се бојим да ће доћи и побити мене, мајке и децу. Ти си рекао: ‘Заиста ћу ти добро чинити и умножићу твоје потомство као песак морски, који се због мноштва не може избројати.’” Он заноћи онде ту ноћ, а потом прикупи шта му је било при руци да припреми поклон своме брату Исаву. Двеста коза са двадесет јараца, двеста оваца са двадесет овнова, тридесет камила дојилица с њиховим младунцима, четрдесет крава са десет бикова, двадесет магарица са десет магараца. Он предаде својим слугама стадо по стадо и рече им: „Пођите преда мном, али остављајте велики размак између стада.” Тада заповеди првоме: „Кад те сретне мој брат Исав па те упита: ‘Чији си ти? Куда идеш и чије је то стадо пред тобом?’, ти одговори: ‘Твога слуге Јакова и ово шаље као поклон своме господару Исаву, а он долази иза нас.’” Тако заповеди и другом и трећем и свима који су ишли за стадима и рече им: „Тако кажите Исаву кад га сретнете. Још му реците: ‘Ево, слуга твој Јаков иде за нама.’” Он је мислио: „Умилостивићу га поклонима који су преда мном, па ће ми опростити кад дођем пред њега.” Тако поклони одоше напред, а он преноћи у зборишту. Те ноћи он уста, узе обе жене, обе слушкиње и једанаесторо своје деце и пређе Јавок где је газ. Кад је њих пребацио преко, пребаци и све што је имао. Јаков остаде сам. Тада се неки човек рвао с њим до сванућа. Кад виде човек да није могао да га савлада, удари га у бедро, тако да му ишчаши кук док су се рвали. Потом му рече: „Пусти ме, јер свиће зора!” Јаков му одговори: „Нећу те пустити док ме не благословиш!” Он му рече: „Како се зовеш?” Он одговори: „Јаков.” Онај му рече: „Од сада се нећеш звати Јаков, већ Израиљ, јер си се храбро борио и с Богом и с људима, и победио си!” Јаков упита: „Кажи ми своје име.” Онај одговори: „Зашто ме питаш за име?” Тада га благослови. Јаков назва оно место Фануил јер рече: „Видех Бога лицем у лице и остах жив!” Сунце се појави кад прође Фануил, а он храмаше због бедра.
1. Mojsijeva 32:1-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јаков крену даље, и сретоше га Божији анђели. Када их је угледао, рече: »Ово је Божији табор.« Зато то место назва Маханајим. Јаков посла пред собом гласнике свом брату Исаву у сеирски крај у Едому, заповедивши им: »Кажите овако мом господару Исаву: ‚Твој слуга Јаков каже: Боравио сам код Лавана и све досад сам тамо остао. Имам говеда и магаради, ситне стоке, слугу и слушкиња. Сада ти ово јављам, господару, у нади да ћу наћи милост у твојим очима.‘« Када су се гласници вратили Јакову, рекоше: »Били смо код твог брата Исава. Он ти сада долази у сусрет и с њим четири стотине људи.« Јаков се силно уплаши и забрину, па људе који су били с њим, ситну стоку, говеда и камиле подели у два табора. Мислио је: »Ако Исав дође до једног табора и нападне га, можда ће онај други умаћи.« Онда се Јаков помоли: »Боже мог праоца Авраама, Боже мог оца Исаака, ГОСПОДЕ, који си ми рекао: ‚Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу учинити да ти буде добро,‘ нисам достојан све љубави и верности које си показивао према мени, свом слузи. Само штап сам имао када сам прешао преко реке Јордан, а сада од мене настадоше два табора. Молим те, избави ме из руку мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и све нас побити, чак и мајке и децу. А ти си рекао: ‚Учинићу да ти буде добро и да твојих потомака буде као морског песка, који се не може избројати.‘« Јаков тамо преноћи, па од онога што је имао спреми као дар за свога брата Исава: две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, тридесет камила с њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. Онда их повери својим слугама, свако крдо одвојено, па рече слугама: »Идите преда мном и направите размак између крдâ.« А слузи на челу заповеди: »Када те мој брат Исав сретне и упита: ‚Чији си и куда идеш? Чије су ове животиње пред тобом?‘ ти одговори: ‚Твог слуге Јакова. Ово је дар који шаље мом господару Исаву. А он, ево, долази за нама.‘« Онда заповеди другом слузи и трећем и свима који су пратили крда: »И ви то исто реците Исаву кад га сретнете. И пазите да кажете: ‚Ево твој слуга Јаков долази за нама.‘« Јер, Јаков је мислио: »Примирићу га овим даром који шаљем испред себе, па кад се после сретнемо, можда ће ме лепо примити.« Тако Јаковљев дар оде пред њим, а он те ноћи остаде у табору. Те исте ноћи Јаков устаде и узе обе своје жене, обе своје слушкиње и својих једанаест синова и на једном газу пређе преко потока Јабока. А пошто је њих послао преко потока, посла преко и сву своју имовину. Тако Јаков остаде сâм, а један човек се рвао с њим до сванућа. Када је онај видео да не може да га победи, дотаче зглоб Јаковљевог кука, па се Јакову кук ишчаши док се с њим рвао. Онда онај рече: »Пусти ме, свиће дан.« Али Јаков одговори: »Нећу те пустити док ме не благословиш.« Онај га упита: »Како се зовеш?« Он одговори: »Јаков.« »Нећеш се више звати Јаков«, рече онај, »него Израел, јер си се борио са Богом и са људима, и победио си.« Онда Јаков рече: »Молим те, кажи ми своје име.« Али онај одговори: »Зашто ме питаш за име?« И онда га тамо благослови. Јаков то место назва Пениел, говорећи: »Јер видех Бога лицем у лице, а остадох жив.« Када је прошао Пенуел, сунце грану изнад њега. А због кука је храмао.
1. Mojsijeva 32:1-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Jakov je išao svojim putem, kad mu u susret izađu Božiji anđeli. Ugledavši ih, Jakov reče: „Ovo je Božiji tabor!“ Zato je to mesto nazvao Mahanajim. Jakov je pred sobom poslao glasnike svome bratu Isavu u zemlju Sir, u edomsku pustaru. Zapovedio im je: „Ovako recite mome gospodaru Isavu: ’Ovako kaže tvoj sluga Jakov: Živeo sam u tuđini kod Lavana i tamo sam se zadržao sve do sad. Stekao sam volove, magarce, ovce, sluge i sluškinje. Šaljem ovu poruku mome gospodaru, ne bih li stekao tvoju naklonost.’“ Glasnici su se vratili k Jakovu i rekli mu: „Bili smo kod tvoga brata Isava, i evo, on ti dolazi u susret sa četiri stotine svojih ljudi.“ Jakov se na to prepadne i uznemiri. Zato je podelio na dva tabora ljude sa njim, a takođe i ovce, stoku i kamile, misleći: „Ako Isav naiđe na jedan tabor i napadne ga, preostali tabor bi još mogao uteći.“ Jakov se tada pomolio: „O, Bože moga oca, Avrahama! O, Bože moga oca, Isaka! O, Gospode, koji si mi rekao: ’Vrati se u svoju zemlju, u svoje rodno mesto, i ja ću se pokazati dobrostivim prema tebi.’ Nedostojan sam sve tvoje milosti i sve tvoje vernosti što si iskazao svome sluzi. Jer, nekada sam samo sa štapom prešao preko ovog Jordana, a sad imam dva tabora. Izbavi me, molim te, iz ruku moga brata, iz ruku Isavovih, jer se bojim da bi mogao da dođe i ubije i mene i majke s decom. A ti si rekao: ’Svakako ću se pokazati dobrim prema tebi i učiniti da tvoga potomstva bude kao peska u moru, koji se od mnoštva ne da prebrojiti.’“ Tu noć je proveo tamo. Onda je od stoke što je imao sa sobom pripremio dar za svoga brata Isava: dve stotine koza i dvadeset jaraca, dve stotine ovaca i dvadeset ovnova, trideset kamila dojilica sa njihovim mladuncima, četrdeset krava i deset bikova, dvadeset magarica i deset magaraca. Njih je predao svojim slugama, svako stado posebno, i rekao im: „Vi krenite preda mnom, ali držite rastojanje među stadima.“ Zatim je naredio prvome: „Kad sretneš moga brata Isava, i on te upita: ’Čiji si ti? Kuda ideš? Čija su ova stada pred tobom?’, ti reci: ’Ona pripadaju tvome sluzi Jakovu; ovo je dar koji šalje svome gospodaru Isavu. On, evo, dolazi za nama.’“ Takav je nalog izdao i drugom i trećem, kao i svim ostalima koji su išli za stadima, rekavši: „To ćete reći Isavu kad ga sretnete. Takođe recite: ’Evo, tvoj sluga Jakov takođe ide za nama.’“ Mislio je, naime: „Umilostiviću prvo Isava darom koji ide preda mnom, a onda ću se suočiti s njim. Možda će mi tada oprostiti.“ Tako je dar otišao pred njim, dok je on sam prenoćio u taboru. Te noći Jakov ustane, uzme svoje dve žene i svoje dve sluškinje i svoje jedanaestoro dece, pa pređe Javok preko gaza. Nakon što ih je prebacio preko gaza, prebacio je i svu svoju imovinu. Jakov je ostao sam, i tada se neki čovek rvao s njim sve do u osvit zore. Kad je video da ne može da savlada Jakova, uganuo mu je zglob pri kuku, tako da se Jakovu iščašio kuk dok se rvao s njim. Tada čovek reče: „Pusti me, jer sviće zora!“ „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš!“ – odvrati Jakov. Čovek ga upita: „Kako ti je ime?“ „Jakov“ – odgovori. Onda čovek reče: „Više se nećeš zvati Jakov, nego ’Izrailj’, jer si se borio i sa Bogom i sa ljudima, ali si nadvladao.“ Zatim je Jakov zapitao: „Reci mi, molim te, svoje ime.“ „Zašto me pitaš za moje ime?“ – odgovorio je. Tu ga je zatim blagoslovio. Jakov je to mesto nazvao „Fanuil“, jer je rekao: „Video sam Boga licem u lice, ali sam ostao živ.“ Sunce je granulo dok je Jakov prolazio Fanuil. Hramao je zbog svoga kuka.
1. Mojsijeva 32:1-31 Нови српски превод (NSP)
Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели. Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим. Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“ Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“ Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“ Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Аврахама! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“ Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“ Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“ Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ Тако је дар отишао пред њим, док је он сам преноћио у табору. Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа. Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. Јаков је остао сам, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“ „Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков. Човек га упита: „Како ти је име?“ „Јаков“ – одговори. Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’, јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“ Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“ „Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио. Јаков је то место назвао „Фануил“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“ Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука.
1. Mojsijeva 32:1-31 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jakov otide svojim putem; i sretoše ga anðeli Božiji; A kad ih ugleda Jakov, reèe: ovo je oko Božji. I prozva ono mjesto Mahanaim. I Jakov posla pred sobom glasnike k Isavu bratu svojemu u zemlju Sir, krajinu Edomsku. I zapovjedi im govoreæi: ovako kažite gospodaru mojemu Isavu: sluga tvoj Jakov ovako kaže: bio sam došljak kod Lavana i bavio se dosad. A imam volova i magaraca, ovaca i sluga i sluškinja, i poslah da javim tebi gospodaru svojemu, eda bih našao milost pred tobom. I vratiše se glasnici k Jakovu i rekoše mu: idosmo do brata tvojega Isava, i eto on ti ide na susret s èetiri stotine momaka. A Jakov se uplaši jako i zabrinu se; pa razdijeli svoje ljude i ovce i goveda i kamile u dvije èete. I reèe: ako Isav udari na jednu èetu i razbije je, da ako druga uteèe. I reèe Jakov: Bože oca mojega Avrama i Bože oca mojega Isaka, Gospode, koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja æu ti biti dobrotvor! Nijesam vrijedan tolike milosti i tolike vjere što si uèinio sluzi svojemu; jer samo sa štapom svojim prijeðoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dvije èete. Izbavi me iz ruke brata mojega, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne doðe i ubije mene i mater s djecom. A ti si kazao: zaista ja æu ti biti dobrotvor, i uèiniæu sjeme tvoje da ga bude kao pijeska morskoga, koji se ne može izbrojiti od množine. I zanoæi ondje onu noæ, i uze što mu doðe do ruke, da pošlje na dar Isavu bratu svojemu, Dvjesta koza s dvadeset jaraca, dvjesta ovaca s dvadeset ovnova, Trideset kamila dojilica s kamiladma, èetrdeset krava s desetoro teladi, dvadeset magarica s desetoro magaradi. I predade ih slugama svojim, svako stado napose, i reèe slugama: idite naprijed preda mnom, ostavljajuæi dosta mjesta izmeðu jednoga stada i drugoga. I zapovjedi prvomu govoreæi: kad sreteš Isava brata mojega, pa te zapita: èiji si? i kuda ideš? i èije je to što goniš pred sobom? A ti reci: sluge tvojega Jakova, a ovo šalje na dar gospodaru svojemu Isavu, a eto i sam ide za nama. Tako zapovjedi i drugomu i treæemu i svijema koji iðahu za stadom, i reèe: tako kažite Isavu kad naiðete na nj. I još kažite: eto, Jakov sluga tvoj ide za nama. Jer govoraše: ublažiæu ga darom koji ide preda mnom, pa æu mu onda vidjeti lice, da ako me lijepo primi. Tako otide dar naprijed, a on prenoæi onu noæ kod èete svoje. I po noæi usta, i uze obje žene i dvije robinje i jedanaestoro djece svoje; i prebrodi brod Javok. A pošto njih uze i prevede preko potoka, preturi i ostalo što imaše. A kad osta Jakov sam, tada se jedan èovjek rvaše s njim do zore. I kad vidje da ga ne može svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu išèaši stegno iz zglavka, kad se èovjek rvaše s njim. Pa onda reèe: pusti me, zora je. A Jakov mu reèe: neæu te pustiti dokle me ne blagosloviš. A èovjek mu reèe: kako ti je ime? A on odgovori: Jakov. Tada mu reèe: otsele se neæeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junaèki borio i s Bogom i s ljudma, i odolio si. A Jakov zapita i reèe: kaži mi kako je tebi ime. A on reèe: što pitaš kako mi je ime? I blagoslovi ga ondje. I Jakov nadjede ime onomu mjestu Fanuil; jer, veli, Boga vidjeh licem k licu, i duša se moja izbavi. I sunce mu se rodi kad proðe Fanuil, i hramaše na stegno svoje.