1. Mojsijeva 3:1-24
1. Mojsijeva 3:1-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Змија је била лукавија од свих животиња пољских које створи Господ Бог, па рече: „Да ли вам је заиста Бог рекао да не једете са сваког дрвета у врту?” Жена рече змији: „Ми једемо плодове с дрвећа у врту. Само за дрво усред врта Бог је рекао: ‘Не једите с њега и не дотичите га се да не умрете.’” Тада змија рече жени: „Нећете умрети! Него зна Бог да ће вам се, оног дана кад окусите с њега, отворити очи, па ћете бити као Бог, знајући шта је добро и зло.” Жена виде да је дрво добро за јело, милина за гледање и пожељно ради знања, узе плод његов и окуси, па даде и мужу своме, који је био с њом, и он окуси. Тада им се обома отворише очи и спознаше да су голи, па исплетоше од смоквиног лишћа прегаче. Потом зачуше корак Господа Бога, који је ишао вртом у смирај дана, и сакрише се човек и жена његова од Господа Бога међу дрвећем у врту. Тада Господ Бог позва човека и рече му: „Где си?” Он одговори: „Чух корак твој у врту и уплаших се јер сам го, па се сакрих.” На то му рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с дрвета с ког сам ти забранио да једеш?” Тада човек одговори: „Жена коју си ми придодао даде ми с дрвета, па једох.” Господ Бог рече жени: „Зашто си то учинила?” Жена одговори: „Змија ме превари, па једох.” Тада Господ Бог рече змији: „Пошто си то учинила, нека си проклета међу свим животињама и зверима пољским! На трбуху своме вући ћеш се и прах ћеш јести у све дане свога живота. Ставићу непријатељство између тебе и жене и семена твога и семена њеног, оно ће ти газити главу, а ти ћеш му пету вребати.” Тада рече жени: „Умножићу ти патње у трудноћи, у мукама ћеш рађати децу. Жудећеш за мужем својим, а он ће владати над тобом.” Потом рече човеку: „Зато што си послушао глас жене своје и окусио с дрвета с ког сам ти забранио и рекао: ‘Не једи с њега!’, нека је земља због тебе проклета; с муком ћеш се од ње хранити у све дане свога живота. Трње и коров ће ти рађати, а хранићеш се пољским растињем. У зноју лица свог јешћеш хлеб свој док се не вратиш у земљу од које си узет, јер си прах и у прах ћеш се вратити.” Тада човек надену својој жени име – Ева, јер је мати свима живима. Потом Господ Бог начини човеку и његовој жени одећу од крзна и одену их. Затим рече Господ Бог: „Гле, човек поста као један од нас знајући добро и зло. Да не пружи сада руку своју и убере с дрвета живота и поједе, па да живи вечно?” Зато га Господ Бог истера из врта еденскога, да обрађује земљу од које је и био узет. Пошто истера човека и настани га источно од врта еденског, постави херувима с пламеним мачем, који је лелујао, да чува пут ка дрвету живота.
1. Mojsijeva 3:1-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио. Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?« »Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији, »али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘« Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети. Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.« Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео. Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче. Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту. ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?« А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.« »Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?« »Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.« Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?« »Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.« ГОСПОД, Бог, рече змији: »Зато што си то урадила, проклета била међу свом стоком и свим дивљим животињама! На трбуху ћеш пузити и јести прашину свих дана свог живота. А ја ћу заметнути непријатељство између тебе и жене, и између твог потомства и њеног потомства. Њено потомство сатираће ти главу, а ти ћеш га уједати за пету.« А жени рече: »У трудноћи ћу ти умножити муке; у мукама ћеш рађати децу. Жудња ће те терати мужу, а он ће владати над тобом.« Онда рече човеку: »Зато што си послушао своју жену и јео са дрвета за које сам ти заповедио: ‚Да са њега ниси јео!‘ нека је земља проклета због тебе. Мукотрпно ћеш се са ње хранити свих дана свог живота. Она ће ти рађати трње и коров, а ти ћеш се хранити пољским биљкама. У зноју лица свога хлеб ћеш јести док се у земљу не вратиш, јер из земље си и узет – прах си и у прах ћеш се и вратити.« Човек даде својој жени име Ева, јер је она мајка свима живима. ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их. »Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!« Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет. Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.
1. Mojsijeva 3:1-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Zmija je bila lukavija od svih divljih životinja koje je stvorio Gospod Bog. Ona reče ženi: „Zar vam je Bog stvarno rekao da ne smete jesti ni s jednog drveta u vrtu?“ Žena odgovori zmiji: „Plodove sa drveta u vrtu smemo da jedemo, osim ploda sa drveta što je nasred vrta. Za njega je Bog rekao: ’Ne jedite s njega niti ga dotičite, inače ćete umreti!’“ Zmija reče ženi: „Sigurno nećete umreti! Naime, zna Bog da će vam se, kada okusite njegov plod, otvoriti oči, pa ćete biti kao bogovi koji poznaju dobro i zlo.“ Vide žena da je drvo dobro za jelo, za oči milo i primamljivo za mudrost. Uzme ona od njegovog ploda i pojede. Dala je i svom mužu koji je bio s njom, pa je i on jeo. Uto im se oboma otvore oči i oni shvate da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pregače. Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu. Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“ „Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“ – odazva se čovek. „Ko ti je rekao da si go? – upita ga Bog. Zar si jeo plod sa drveta s kojeg sam ti zabranio da jedeš?“ „Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“ – odgovori čovek. „Šta si to učinila?“ – upita Gospod Bog ženu. „Zmija me je prevarila, pa sam jela“ – odgovori žena. Tada Gospod Bog reče zmiji: „Kad si to učinila, prokleta budi među svim životinjama i svim divljim zverima. Na svom trbuhu ćeš puzati i jesti prah celog svog veka!“ Evo, zamećem neprijateljstvo između tebe i žene; između tvog potomstva i njenog potomstva: Ono će ti glavu satirati, a ti ćeš mu petu ujedati. A ženi reče: „Umnožiću tvoje trudničke muke, te ćeš s mukom decu rađati. Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!“ Adamu, pak, reče: „Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: ’Ne jedi s njega!’, evo: Zemlja neka bude prokleta zbog tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka! Rađaće ti trnje i korov, a hranićeš se poljskim biljem. Svoj hleb ćeš jesti u znoju svoga lica dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet. Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.“ Čovek dade svojoj ženi ime „Eva“, jer je postala majka svim živima. A Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi odeću od kože, pa ih odenu. Onda Gospod Bog reče: „Evo, čovek je sada postao kao jedan od nas znajući dobro i zlo. Stoga mu se ne sme dozvoliti da pruži ruku i uzme plod sa drveta, pa da ga pojede i živi večno.“ Zato ga Gospod Bog istera iz edenskog vrta da obrađuje zemlju iz koje je i uzet. Pošto je isterao čoveka, Gospod Bog je istočno od edenskog vrta postavio heruvime i plameni mač koji je vitlao tamo i amo, da stražare na putu koji vodi k drvetu života.
1. Mojsijeva 3:1-24 Нови српски превод (NSP)
Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“ Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“ Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови који познају добро и зло.“ Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче. Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту. Господ Бог позва човека: „Где си!“ „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек. „Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“ „Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек. „Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену. „Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена. Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила, проклета буди међу свим животињама и свим дивљим зверима. На свом трбуху ћеш пузати и јести прах целог свог века!“ Ево, замећем непријатељство између тебе и жене; између твог потомства и њеног потомства: Оно ће ти главу сатирати, а ти ћеш му пету уједати. А жени рече: „Умножићу твоје трудничке муке, те ћеш с муком децу рађати. Жудећеш за својим мужем, али он ће владати над тобом!“ Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево: Земља нека буде проклета због тебе, с муком ћеш се од ње хранити целог свог века! Рађаће ти трње и коров, а хранићеш се пољским биљем. Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет. Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“ Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима. А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ Зато га Господ Бог истера из еденског врта да обрађује земљу из које је и узет. Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од еденског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.
1. Mojsijeva 3:1-24 Sveta Biblija (SRP1865)
Ali zmija bješe lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reèe ženi: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu? A žena reèe zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu; Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija reèe ženi: neæete vi umrijeti; Nego zna Bog da æe vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oèi, pa æete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo. I žena videæi da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi. Tada im se otvoriše oèi, i vidješe da su goli; pa spletoše lišæa smokova i naèiniše sebi pregaèe. I zaèuše glas Gospoda Boga, koji iðaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga meðu drveta u vrtu. A Gospod Bog viknu Adama i reèe mu: gdje si? A on reèe: èuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih. A Bog reèe: ko ti kaza da si go? da nijesi jeo s onoga drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega? A Adam reèe: žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh. A Gospod Bog reèe ženi: zašto si to uèinila? A žena odgovori: zmija me prevari, te jedoh. Tada reèe Gospod Bog zmiji: kad si to uèinila, da si prokleta mimo svako živinèe i mimo sve zvijeri poljske; na trbuhu da se vuèeš i prah da jedeš do svojega vijeka. I još meæem neprijateljstvo izmeðu tebe i žene i izmeðu sjemena tvojega i sjemena njezina; ono æe ti na glavu stajati a ti æeš ga u petu ujedati. A ženi reèe: tebi æu mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama æeš djecu raðati, i volja æe tvoja stajati pod vlašæu muža tvojega, i on æe ti biti gospodar. Pa onda reèe Adamu: što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom æeš se od nje hraniti do svojega vijeka; Trnje i korov æe ti raðati, a ti æeš jesti zelje poljsko; Sa znojem lica svojega ješæeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah æeš se vratiti. I Adam nadjede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svjema živima. I naèini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuèe ih u njih. I reèe Gospod Bog: eto, èovjek posta kao jedan od nas znajuæi što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te dovijeka živi. I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet; I izagnav èovjeka postavi pred vrtom Edemskim heruvima s plamenijem maèem, koji se vijaše i tamo i amo, da èuva put ka drvetu od života.