1. Мојсијева 3:1-24

Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио. Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?« »Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији, »али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘« Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети. Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.« Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео. Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче. Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту. ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?« А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.« »Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?« »Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.« Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?« »Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.« ГОСПОД, Бог, рече змији: »Зато што си то урадила, проклета била међу свом стоком и свим дивљим животињама! На трбуху ћеш пузити и јести прашину свих дана свог живота. А ја ћу заметнути непријатељство између тебе и жене, и између твог потомства и њеног потомства. Њено потомство сатираће ти главу, а ти ћеш га уједати за пету.« А жени рече: »У трудноћи ћу ти умножити муке; у мукама ћеш рађати децу. Жудња ће те терати мужу, а он ће владати над тобом.« Онда рече човеку: »Зато што си послушао своју жену и јео са дрвета за које сам ти заповедио: ‚Да са њега ниси јео!‘ нека је земља проклета због тебе. Мукотрпно ћеш се са ње хранити свих дана свог живота. Она ће ти рађати трње и коров, а ти ћеш се хранити пољским биљкама. У зноју лица свога хлеб ћеш јести док се у земљу не вратиш, јер из земље си и узет – прах си и у прах ћеш се и вратити.« Човек даде својој жени име Ева, јер је она мајка свима живима. ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их. »Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!« Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет. Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.