1. Mojsijeva 24:28-67
1. Mojsijeva 24:28-67 Novi srpski prevod (NSPL)
Devojka je onda otrčala i ispričala sve ovo u kući svoje majke. Reveka je imala brata koji se zvao Lavan. Lavan je otrčao napolje, ka čoveku kod studenca. Čim je video grivnu i narukvice na rukama svoje sestre, i kad je čuo reči njegove sestre Reveke: „Ovako mi je govorio taj čovek“, otišao je k čoveku koji je stajao kod kamila na studencu. Rekao mu je: „Dođi, blagosloveni od Gospoda! Zašto stojiš napolju? Ja sam već spremio kuću i mesto za kamile.“ Čovek je došao u kuću i rastovario kamile. Lavan je onda dao stočne hrane i slame kamilama, a sluzi i ljudima koji su bili s njim je doneo vode da operu noge. Kad je postavio pred njega da jede, sluga reče: „Neću jesti dok ne kažem što imam da kažem.“ Lavan mu reče: „Govori onda!“ Sluga je počeo da priča: „Ja sam Avrahamov sluga. Gospod je obilato blagoslovio moga gospodara, te je postao bogat. Dao mu je ovaca i goveda, srebra i zlata, slugu i sluškinja, kamila i magaraca. Sara, žena moga gospodara, mu je rodila sina u njegovoj starosti, kome je dao svu svoju imovinu. Moj me je gospodar zakleo, rekavši: ’Ne uzimaj za ženu mome sinu neku devojku od Hananejaca, u čijoj zemlji živim. Nego idi k porodici moga oca, k mojoj rodbini, da nađeš ženu za moga sina.’ Ja sam onda upitao svoga gospodara: ’A šta ako žena neće da pođe sa mnom?’ On mi odgovori: ’Gospod, čiji put sledim, poslaće svog anđela s tobom, i učiniti tvoj put uspešnim, pa ćeš dovesti ženu za moga sina od moje rodbine, iz porodice moga oca. Zakletve ćeš biti razrešen kad odeš k mojoj rodbini. Ako ti oni ne daju devojku, onda te moja zakletva više ne obavezuje. Danas, kad sam došao kod izvora, rekao sam Gospodu: ’O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, ako ti je po volji, molim te učini uspešnim put na koji sam krenuo. Evo, stojim kod izvora i devojci koja dođe da crpi vodu, reći ću: ’Daj mi da popijem malo vode iz tvoga krčaga.’ Ako ona kaže: ’Pij! Izvući ću vode i za tvoje kamile’, to će biti ona koju je Gospod odredio za sina moga gospodara. Ja još nisam bio dorekao molitvu u sebi, kad eto Reveke sa krčagom na ramenu. Sišla je k izvoru da zahvati vode. Ja joj rekoh: ’Daj mi, molim te, da pijem!’ Ona je brzo spustila krčag s ramena i rekla: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile.’ Ja sam pio, a ona je napojila kamile. Onda sam je upitao: ’Čija si ti ćerka?’ Ona odgovori: ’Ćerka sam Vatuila, koga je Nahoru rodila Melha.’ Tada sam joj stavio grivnu na nos, a narukvice na njene ruke. Zatim sam pao ničice pred Gospodom i blagoslovio Gospoda, Boga moga gospodara Avrahama, koji me je vodio pravim putem da uzmem ćerku brata moga gospodara za njegovog sina. A sad, recite mi ako nameravate da iskažete milost i vernost mome gospodaru; ako ne nameravate, i to mi recite, tako da znam hoću li poći na desno ili na levo.“ Tada Lavan i Vatuilo odgovore: „Od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo reći ni da ni ne. Evo, Reveka je tu: uzmi je i idi, pa neka bude žena tvome gospodaru, kako je Gospod rekao.“ Kad je Avrahamov sluga čuo ove reči, poklonio se Gospodu licem do zemlje. Sluga je onda izvadio zlatnog i srebrnog nakita, i haljina, pa ih dao Reveki. Njenoj braći i majci je takođe dao dragocene darove. Zatim su on i njegovi saputnici jeli i pili, pa su prenoćili tamo. Kad su ujutro ustali, sluga reče: „Dopustite mi da se vratim svome gospodaru.“ Ali njen brat i njena majka mu rekoše: „Neka devojka ostane s nama još desetak dana; onda možeš da ideš.“ Ali on im reče: „Ne zadržavajte me, kad je Gospod već učinio moj put uspešnim. Pustite me da idem k svome gospodaru!“ A oni rekoše: „Pozovimo devojku i upitajmo je šta ona misli.“ Pozvali su devojku i upitali je: „Da li hoćeš da pođeš sa ovim čovekom?“ Ona odgovori: „Hoću.“ Tako oni otpreme svoju sestru i njenu dojilju sa Avrahamovim slugom i njegovim ljudima. Onda su blagoslovili Reveku ovim rečima: „Sestro naša! Budi majka nebrojenim hiljadama, a tvoje potomstvo nek zauzme vrata svojih neprijatelja.“ Onda su Reveka i njene sluškinje ustale, uzjahale kamile, te pošle za slugom. Sluga je preuzeo Reveku i otišao. A Isak se upravo vratio iz Vir Lahaj Roja; on je, naime, živeo u oblasti Negeva. Predveče je izašao u polje da se prošeta. Podigne on pogled, kad ono, dolaze kamile. I Reveka je podigla pogled. Kad je videla Isaka sišla je s kamile i upitala slugu: „Ko je taj čovek što nam poljem dolazi u susret?“ Sluga odgovori: „To je moj gospodar.“ Ona je tada uzela veo i pokrila lice. Zatim je sluga ispričao Isaku sve što je učinio. Isak je tada uveo Reveku u šator svoje majke, Sare, i oženio se njome. Ona mu je postala žena i on ju je voleo. Tako se Isak utešio za svojom majkom.
1. Mojsijeva 24:28-67 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Девојка отрча и све ово исприча у кући своје мајке. Ревека је имала брата коме је име било Лаван. Лаван истрча напоље ка човеку код студенца. Кад је видео наноснице и наруквице на рукама своје сестре и чуо како је његова сестра Ревека рекла: „Овако ми је човек рекао”, он пође човеку који је стајао поред камила крај студенца. Он му рече: „Дођи, који си благословен од Господа. Зашто стојиш напољу кад сам ја спремио кућу и место за камиле?” Затим доведе човека у кућу и растоварише камиле. Дадоше им сламе и хране и донесоше њему и људима који беху с њим воде да оперу ноге. Затим му поставише да једе. Међутим, он рече: „Нећу јести док не кажем оно што имам да кажем.” Лаван му рече: „Кажи!” Тада рече: „Ја сам слуга Авраамов. Господ је веома благословио мога господара, те је постао моћан. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слуга и слушкиња, камила и магараца. Саара, жена мога господара, родила му је сина у старости и он му је предао све што има. Потом је мене заклео мој господар рекавши: ‘Немој да узмеш за жену моме сину неку од кћери хананских, међу којима живим. Него иди у кућу оца мога и у моју родбину да доведеш жену сину моме.’ На то сам рекао своме господару: ‘Можда жена неће хтети да пође са мном?’ Тада ми је он рекао: ‘Господ, пред којим сам ишао, послаће анђела свога с тобом, твој пут ће успети и довешћеш жену сину моме из родбине моје и из куће оца мога. Бићеш разрешен заклетве ако одеш у родбину моју и ако те одбију. Тада си разрешен своје заклетве.’ Кад сам данас дошао на студенац, рекао сам: ‘Господе, Боже господара мога Авраама! Ако ћеш учинити успешним пут који сам започео. Ево, ја стојим крај студенца. Девојка која дође да захвати воде и ја јој кажем да ми да да се напијем из њеног крчага, па она одговори: Пиј ти, и камилама ћу твојим налити, та нека буде жена коју је Господ наменио сину господара мога.’ Још док сам то у себи говорио – гле, дође Ревека с крчагом на рамену и сиђе да захвати воде. Ја јој рекох: ‘Дај ми да се напијем.’ Она брзо спусти крчаг и рече: ‘Пиј ти, а напојићу и твоје камиле.’ Тако сам ја пио, а она је напојила и моје камиле. Тада сам је запитао: ‘Чија си ћерка?’, она је одговорила: ‘Ја сам ћерка Ватуилова, сина Нахоровог, којег му роди Мелха.’ Тада јој ставих алке у носнице и наруквице на руке. Затим се поклоних и помолих Господу и благослових Господа, Бога господара мога, који ме је правим путем водио да узмем за његовог сина кћер брата мога господара. Сада, ако хоћете да покажете љубав и верност моме господару, кажите ми. Ако нећете, реците ми да пођем десно или лево.” Тада Лаван и Ватуило одговорише: „Од Господа ово долази. Ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ево, Ревека је пред тобом. Узми је и иди. Нека буде жена сину твога господара, као што је Господ казао.” Чим чу слуга Авраамов њихове речи, поклони се Господу до земље. Затим слуга извади сребрне и златне украсе и хаљине и даде их Ревеки. Такође, даде и њеном брату и њеној мајци богате дарове. Потом су јели и пили он и људи који беху с њим и тако проведоше ноћ. Кад су ујутру устали, он рече: „Пустите ме да се вратим своме господару.” Тада њени брат и мајка рекоше: „Нека остане девојка с нама још неко време, десетак дана, па онда пођи.” Он им рече: „Немојте ме задржавати кад је Господ мој пут учинио успешним. Пустите ме да се вратим своме господару.” Тада му рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она каже.” Позваше Ревеку и упиташе: „Хоћеш ли поћи с овим човеком?” Она одговори: „Хоћу.” Тада испратише Ревеку, сестру своју, и дадиљу њену са слугом Авраамовим и његовим људима. Затим благословише Ревеку, рекавши јој: „Сестро наша, буди над безбројним хиљадама и нека твоје потомство наследи врата твојих непријатеља!” Тада се подиже Ревека са својим девојкама, поседаше на камиле и пођоше с човеком. Тако слуга узе Ревеку и оде. Исак се враћаше од извора Живота и Свевидећег, јер је живео у пределу Негева. Предвече изађе Исак у поље да се прошета. Подиже очи и погледа камиле како долазе. И Ревека, кад подиже очи, угледа Исака и сјаха с камиле. Затим упита слугу: „Ко је онај човек што нам пољем иде у сусрет?” Слуга јој одговори: „То је мој господар.” Тада она узе вео и покри се. Потом исприча слуга Исаку све шта је урадио. Тада је Исак уведе у шатор Сааре, мајке своје, и узе Ревеку и поста му жена. Исак је заволе и утеши се за мајком својом.
1. Mojsijeva 24:28-67 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке. А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору, јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора, па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.« И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге. Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.« А Лаван рече: »Кажи.« Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘ Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘ А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу, послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца. Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘ »Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан. Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«, а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘ И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле. Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке, па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина. А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.« »Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако. Ево Ревеке пред тобом – узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.« Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље. Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове. Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише. Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.« А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.« Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.« А они рекоше: »Позваћемо девојку и питаћемо је шта она мисли.« Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?« А она одговори: »Хоћу.« Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима. И благословише Ревеку рекавши јој: »Сестро наша, буди мајка хиљадама хиљада, и нека твоји потомци запоседну градове оних који их мрзе.« Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде. А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву. Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају. А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?« »То је мој господар«, одговори слуга. На то она узе свој вео и покри се. Тада слуга исприча Исааку све што је учинио. Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.
1. Mojsijeva 24:28-67 Нови српски превод (NSP)
Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“ Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“ Лаван му рече: „Говори онда!“ Слуга је почео да прича: „Ја сам Аврахамов слуга. Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’ Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’ Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује. Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Аврахама, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара. Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле. Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’ Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’ Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Аврахама, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“ Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“ Кад је Аврахамов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо. Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“ Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“ Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“ А они рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она мисли.“ Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“ Она одговори: „Хоћу.“ Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Аврахамовим слугом и његовим људима. Онда су благословили Ревеку овим речима: „Сестро наша! Буди мајка небројеним хиљадама, а твоје потомство нек заузме врата својих непријатеља.“ Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао. А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. Предвече је изашао у поље да се прошета. Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“ Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице. Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.
1. Mojsijeva 24:28-67 Sveta Biblija (SRP1865)
A djevojka otrèa i sve ovo kaza u domu matere svoje. A Reveka imaše brata, kojemu ime bješe Lavan; i istrèa Lavan k èovjeku na studenac, Kako vidje grivnu i narukvice na rukama sestre svoje i èu gdje Reveka sestra mu reèe: tako mi kaza èovjek; doðe k èovjeku; a on stajaše kod kamila na studencu. I reèe: hodi, koji si blagosloven od Gospoda; što bi stajao napolju? spremio sam kuæu, ima mjesta i za kamile. I dovede èovjeka u kuæu, i rastovari kamile; i dadoše slame i piæe kamilama, i donesoše vode za noge njemu i ljudima što bijahu s njim; I postaviše mu da jede; ali on reèe: neæu jesti dokle ne kažem stvar svoju. A Lavan mu reèe: govori. Tada reèe: ja sam sluga Avramov. A Gospod je blagoslovio gospodara mojega veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i kamila i magaraca. I još Sara žena gospodara mojega rodi sina gospodaru mojemu u starosti njegovoj, i on mu dade sve što ima. A mene zakle gospodar moj govoreæi: nemoj dovesti sinu mojemu žene izmeðu kæeri ovijeh Hananeja, meðu kojima živim; Nego idi u dom oca mojega i u rod moj, da dovedeš ženu sinu mojemu. A ja rekoh gospodaru svojemu: može biti da djevojka neæe htjeti poæi sa mnom. A on mi reèe: Gospod, po èijoj volji svagda življah, poslaæe anðela svojega s tobom, i daæe sreæu tvojemu putu da dovedeš ženu sinu mojemu od roda mojega, iz doma oca mojega. Onda æe ti biti prosta zakletva moja, kad otideš u rod moj; ako ti je i ne dadu, opet æe ti biti prosta zakletva moja. I kad doðoh danas na studenac, rekoh: Gospode Bože gospodara mojega Avrama, ako si dao sreæu putu mojemu, kojim idem, Evo, ja æu stajati kod studenca: koja djevojka doðe da zahvati vode, i ja joj kažem: daj mi da se napijem malo vode iz krèaga tvojega, A ona mi odgovori: i ti pij i kamilama æu tvojim naliti; to neka bude žena koju je namijenio Gospod sinu gospodara mojega. Ja još ne izgovorih u srcu svojem, a doðe Reveka s krèagom na ramenu, i sišavši na izvor zahvati; i ja joj rekoh: daj mi da se napijem. A ona brže spustivši sa sebe krèag reèe: na pij, i kamile æu ti napojiti. I kad se napih, napoji i kamile moje. I zapitah je govoreæi: èija si kæi? A ona odgovori: ja sam kæi Vatuila sina Nahorova, kojega mu rodi Melha. Tada joj metnuh grivnu oko èela i narukvice na ruke; I padoh i poklonih se Gospodu, i zahvalih Gospodu Bogu gospodara mojega Avrama, što me dovede pravijem putem da naðem kæer brata gospodara svojega za sina njegova. Ako æete dakle uèiniti ljubav i vjeru gospodaru mojemu, kažite mi; ako li neæete, kažite mi, da idem na desno ili na lijevo. A Lavan i Vatuilo odgovarajuæi rekoše: od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo kazati ni zlo ni dobro. Eto, Reveka je u tvojoj vlasti, uzmi je pa idi, i neka bude žena sinu tvojega gospodara, kao što kaza Gospod. A kad èu sluga Avramov rijeèi njihove, pokloni se Gospodu do zemlje; I izvadi sluga zaklade srebrne i zlatne i haljine, i dade Reveci; takoðer i bratu njezinu i materi njezinoj dade darove. Potom jedoše i piše on i ljudi koji bijahu s njim, i prenoæiše. A kad ujutru ustaše, reèe sluga: pustite me gospodaru mojemu. A brat i mati njezina rekoše: neka ostane djevojka kod nas koji dan, barem deset dana, pa onda neka ide. A on im reèe: nemojte me zadržavati, kad je Gospod dao sreæu mojemu putu; pustite me da idem gospodaru svojemu. Tada rekoše: da zovemo djevojku, i upitamo šta ona veli. I dozvaše Reveku i rekoše joj: hoæeš iæi s ovijem èovjekom? A ona odgovori: hoæu. I pustiše Reveku sestru svoju i dojkinju njezinu sa slugom Avramovijem i ljudima njegovijem. I blagosloviše Reveku i rekoše joj: sestro naša, da se namnožiš na tisuæe tisuæa, i sjeme tvoje da naslijedi vrata svojih neprijatelja! I podiže se Reveka s djevojkama svojim, i posjedaše na kamile, i poðoše s èovjekom; i sluga uzev Reveku otide. A Isak iðaše vraæajuæi se od studenca živoga koji me vidi jer življaše u južnom kraju A bješe izašao Isak u polje pred veèe da se pomoli Bogu; i podigav oèi svoje ugleda kamile gdje idu. I Reveka podigavši oèi svoje ugleda Isaka, te skoèi s kamile, I reèe sluzi: ko je onaj èovjek što ide preko polja pred nas? A sluga reèe: ono je gospodar moj. I ona uze pokrivalo i pokri lice. I pripovjedi sluga Isaku sve što je svršio. I odvede je Isak u šator Sare matere svoje; i uze Reveku, i ona mu posta žena, i omilje mu. I Isak se utješi za materom svojom.