Постање 24:28-67

Девојка отрча и све ово исприча у кући своје мајке. Ревека је имала брата коме је име било Лаван. Лаван истрча напоље ка човеку код студенца. Кад је видео наноснице и наруквице на рукама своје сестре и чуо како је његова сестра Ревека рекла: „Овако ми је човек рекао”, он пође човеку који је стајао поред камила крај студенца. Он му рече: „Дођи, који си благословен од Господа. Зашто стојиш напољу кад сам ја спремио кућу и место за камиле?” Затим доведе човека у кућу и растоварише камиле. Дадоше им сламе и хране и донесоше њему и људима који беху с њим воде да оперу ноге. Затим му поставише да једе. Међутим, он рече: „Нећу јести док не кажем оно што имам да кажем.” Лаван му рече: „Кажи!” Тада рече: „Ја сам слуга Авраамов. Господ је веома благословио мога господара, те је постао моћан. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слуга и слушкиња, камила и магараца. Саара, жена мога господара, родила му је сина у старости и он му је предао све што има. Потом је мене заклео мој господар рекавши: ‘Немој да узмеш за жену моме сину неку од кћери хананских, међу којима живим. Него иди у кућу оца мога и у моју родбину да доведеш жену сину моме.’ На то сам рекао своме господару: ‘Можда жена неће хтети да пође са мном?’ Тада ми је он рекао: ‘Господ, пред којим сам ишао, послаће анђела свога с тобом, твој пут ће успети и довешћеш жену сину моме из родбине моје и из куће оца мога. Бићеш разрешен заклетве ако одеш у родбину моју и ако те одбију. Тада си разрешен своје заклетве.’ Кад сам данас дошао на студенац, рекао сам: ‘Господе, Боже господара мога Авраама! Ако ћеш учинити успешним пут који сам започео. Ево, ја стојим крај студенца. Девојка која дође да захвати воде и ја јој кажем да ми да да се напијем из њеног крчага, па она одговори: Пиј ти, и камилама ћу твојим налити, та нека буде жена коју је Господ наменио сину господара мога.’ Још док сам то у себи говорио – гле, дође Ревека с крчагом на рамену и сиђе да захвати воде. Ја јој рекох: ‘Дај ми да се напијем.’ Она брзо спусти крчаг и рече: ‘Пиј ти, а напојићу и твоје камиле.’ Тако сам ја пио, а она је напојила и моје камиле. Тада сам је запитао: ‘Чија си ћерка?’, она је одговорила: ‘Ја сам ћерка Ватуилова, сина Нахоровог, којег му роди Мелха.’ Тада јој ставих алке у носнице и наруквице на руке. Затим се поклоних и помолих Господу и благослових Господа, Бога господара мога, који ме је правим путем водио да узмем за његовог сина кћер брата мога господара. Сада, ако хоћете да покажете љубав и верност моме господару, кажите ми. Ако нећете, реците ми да пођем десно или лево.” Тада Лаван и Ватуило одговорише: „Од Господа ово долази. Ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ево, Ревека је пред тобом. Узми је и иди. Нека буде жена сину твога господара, као што је Господ казао.” Чим чу слуга Авраамов њихове речи, поклони се Господу до земље. Затим слуга извади сребрне и златне украсе и хаљине и даде их Ревеки. Такође, даде и њеном брату и њеној мајци богате дарове. Потом су јели и пили он и људи који беху с њим и тако проведоше ноћ. Кад су ујутру устали, он рече: „Пустите ме да се вратим своме господару.” Тада њени брат и мајка рекоше: „Нека остане девојка с нама још неко време, десетак дана, па онда пођи.” Он им рече: „Немојте ме задржавати кад је Господ мој пут учинио успешним. Пустите ме да се вратим своме господару.” Тада му рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она каже.” Позваше Ревеку и упиташе: „Хоћеш ли поћи с овим човеком?” Она одговори: „Хоћу.” Тада испратише Ревеку, сестру своју, и дадиљу њену са слугом Авраамовим и његовим људима. Затим благословише Ревеку, рекавши јој: „Сестро наша, буди над безбројним хиљадама и нека твоје потомство наследи врата твојих непријатеља!” Тада се подиже Ревека са својим девојкама, поседаше на камиле и пођоше с човеком. Тако слуга узе Ревеку и оде. Исак се враћаше од извора Живота и Свевидећег, јер је живео у пределу Негева. Предвече изађе Исак у поље да се прошета. Подиже очи и погледа камиле како долазе. И Ревека, кад подиже очи, угледа Исака и сјаха с камиле. Затим упита слугу: „Ко је онај човек што нам пољем иде у сусрет?” Слуга јој одговори: „То је мој господар.” Тада она узе вео и покри се. Потом исприча слуга Исаку све шта је урадио. Тада је Исак уведе у шатор Сааре, мајке своје, и узе Ревеку и поста му жена. Исак је заволе и утеши се за мајком својом.