1. Mojsijeva 24:1-16
1. Mojsijeva 24:1-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Авраам остари, зађе у године, али Господ Авраама благослови у свему. Тада Авраам рече главном слуги у кући, који је управљао свим његовим добрима: „Стави руку своју на бедро моје! Заклињем те Господом Богом неба и Богом земље да нећеш довести жену сину моме од кћери Хананаца, међу којима живим. Отићи ћеш у земљу моју и крај мој и довести жену сину моме Исаку.” Слуга му рече: „А ако жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу, да ли да одведем сина твога у земљу из које си ти дошао?” Авраам му рече: „Пази да не одведеш сина мога онамо! Господ Бог небески, који ме је извео из дома оца мога и из родног краја, под заклетвом је рекао: ‘Потомству твоме даћу земљу ову.’ Он ће послати анђела свога пред тобом да оданде доведеш жену сину моме. А ако жена не буде хтела да пође с тобом, разрешавам те заклетве, само сина мога немој да одведеш онамо.” Тада слуга стави руку своју на бедро Аврааму, господару своме, и закле му се тако. Затим слуга узе десет камила од камила господара свога и све најбоље од иметка господара свога и ишавши дође у Арам у Међуречју у род Нахоров. Он пусти камиле да полежу изван града, крај студенца пред вече, кад су жене излазиле да захватају воду. Он рече: „Господе, Боже господара мога Авраама! Изађи ми у сусрет и смилуј се господару моме Аврааму. Ево, ја ћу стајати поред овог студенца, а ћерке људи из града доћи ће да захвате воду. Она девојка којој кад кажем: ‘Нагни крчаг свој да се напијем’ каже: ‘Ево, пиј и камиле ћу ти напојити’, нека буде она коју си наменио слуги своме Исаку. Тако ћу познати да си се смиловао на господара мога!” И он још не заврши те речи кад Ревека, ћерка Ватуилова, сина Мелхе, жене Авраамовог брата Нахора, дође с крчагом на рамену. Девојка је била врло лепог изгледа, девица, коју човек није спознао. Она сиђе до извора, напуни крчаг и попе се.
1. Mojsijeva 24:1-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио. Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим, него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.« »А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?« »Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам. »ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина. А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!« Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се. Потом узе десет камила из крда свога господара и оде, носећи са собом сваковрсних добара свога господара, па се запути у Арам Нахарајим, у Нахоров град. Испред града натера камиле да клекну поред једног бунара. Било је предвечерје, време када жене излазе да захвате воде. Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму. Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде. Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ – нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.« И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора. Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе.
1. Mojsijeva 24:1-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Avraham je bio već star i dobro odmakao u godinama. Gospod ga je bio blagoslovio u svemu. Avraham reče najstarijem sluzi u svom domu, pod čijom upravom je bila sva njegova imovina: „Stavi ruku pod moje bedro, da te zakunem Gospodom, Bogom neba i zemlje, da mome sinu nećeš dovesti za ženu jednu od ćerki Hananaca među kojima živim, nego da ćeš otići u moju zemlju, u moj rodni kraj, te dovesti ženu za mog sina Isaka.“ Sluga reče Avrahamu: „A šta ako žena neće da pođe u ovu zemlju? Treba li da se vratim i povedem tvoga sina u zemlju iz koje si ti došao?“ Avraham mu odgovori: „Pazi da ne odvedeš tamo moga sina! Gospod, Bog nebeski, koji me je izveo iz doma moga oca i iz moje rodne zemlje, mi je govorio i zakleo se samim sobom, rekavši: ’Tvome potomstvu ću dati ovu zemlju.’ On će poslati anđela pred tobom, pa ćeš dovesti odande ženu za mog sina. A ako žena neće da pođe s tobom, onda te moja zakletva više ne obavezuje. Samo pazi da tamo ne vodiš moga sina.“ Tada je sluga stavio ruku pod Avrahamovo bedro, pa mu se zakleo da će učiniti što mu je Avraham rekao. Sluga je uzeo deset kamila svoga gospodara, i poneo svakovrsna dobra svoga gospodara. Onda je ustao i krenuo u Aram-Naharajim, u Nahorov grad. Kod bunara, izvan grada, je pustio kamile da poležu. Bilo je veče, vreme kad žene dolaze da zahvataju vodu. Onda se pomolio: „O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, izađi mi danas u susret i iskaži milost mome gospodaru Avrahamu. Evo, stojim ovde kod izvora, a ćerke meštana dolaze da zahvataju vodu. Reći ću jednoj devojci: ’Spusti svoj krčag da se napijem.’ Ako ona odgovori: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile’, neka ona bude ta koju si odredio za tvoga slugu Isaka. Po tome ću znati da si iskazao milost mome gospodaru.“ On još nije bio dorekao molitvu, kad dođe Reveka, koja se rodila Vatuilu, sinu Melhe, žene Avrahamovog brata Nahora, noseći krčag na ramenu. Devojka je bila predivnog izgleda, devica koju muškarac nije dotakao. Sišla je k izvoru, napunila krčag, pa se vratila gore.
1. Mojsijeva 24:1-16 Нови српски превод (NSP)
Аврахам је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему. Аврахам рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“ Слуга рече Аврахаму: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“ Аврахам му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“ Тада је слуга ставио руку под Аврахамово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Аврахам рекао. Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду. Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Аврахама, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Аврахаму. Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“ Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Аврахамовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.
1. Mojsijeva 24:1-16 Sveta Biblija (SRP1865)
A Avram bješe star i vremenit, i Gospod bješe blagoslovio Avrama u svemu; I reèe Avram sluzi svojemu najstarijemu u kuæi svojoj, koji bješe nad svijem dobrom njegovijem: metni ruku svoju pod stegno moje, Da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim da neæeš dovesti žene sinu mojemu izmeðu kæeri ovijeh Hananeja, meðu kojima živim; Nego da æeš otiæi u zemlju moju i u rod moj i dovesti ženu sinu mojemu Isaku. A sluga mu reèe: i ako djevojka ne htjedbude poæi sa mnom u ovu zemlju; hoæu li odvesti sina tvojega u zemlju iz koje si se iselio? A Avram mu reèe: pazi da ne odvedeš sina mojega onamo. Gospod Bog nebeski, koji me je uzeo iz doma oca mojega i iz zemlje roda mojega, i koji mi je rekao i zakleo mi se govoreæi: sjemenu æu tvojemu dati zemlju ovu, on æe poslati anðela svojega pred tobom da dovedeš ženu sinu mojemu odande. Ako li djevojka ne htjedbude poæi s tobom, onda da ti je prosta zakletva moja; samo sina mojega nemoj odvesti onamo. I metnu sluga ruku svoju pod stegno Avramu gospodaru svojemu, i zakle mu se za ovo. Tada sluga uze deset kamila izmeðu kamila gospodara svojega da ide, jer sve blago gospodara njegova bješe pod njegovom rukom; i otišav doðe u Mesopotamiju do grada Nahorova. I pusti kamile da poliježu iza grada kod studenca pred veèe kad izlaze graðanke da zahvataju vode; I reèe: Gospode Bože gospodara mojega Avrama, daj mi sreæu danas i uèini milost gospodaru mojemu Avramu. Evo, ja æu stajati kod ovoga studenca, a graðanke æe doæi da zahvataju vode. Kojoj djevojci reèem: nagni krèag svoj da se napijem, a ona reèe: na pij, i kamile æu ti napojiti; daj to da bude ona koju si namijenio sluzi svojemu Isaku; i po tome da poznam da si uèinio milost gospodaru mojemu. I on još ne izgovori, a to Reveka, kæi Vatuila sina Melhe žene Nahora brata Avramova, doðe s krèagom na ramenu. I bješe vrlo lijepa, još djevojka, još je èovjek ne bješe poznao. Ona siðe na izvor, i natoèi krèag, i poðe