1. Мојсијева 24:1-16

Аврахам је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему. Аврахам рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“ Слуга рече Аврахаму: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“ Аврахам му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“ Тада је слуга ставио руку под Аврахамово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Аврахам рекао. Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду. Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Аврахама, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Аврахаму. Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“ Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Аврахамовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.