1. Mojsijeva 21:1-34

Podeli

1. Mojsijeva 21:1-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Господ походи Саару, као што је рекао, и учини Господ Саари као што је обећао. Саара затрудни и роди Аврааму сина у старости његовој, у време које је Бог означио. Авраам надену име сину своме Исак, којега му роди Саара. После осам дана обреза Авраам сина свога Исака, као што му заповеди Бог. Аврааму је било сто година кад му се родио син Исак. Тада Саара рече: „Бог ми је учинио да се насмејем и ко год чује, смејаће ми се.” Још додаде: „Ко би рекао Аврааму да ће Саара дојити децу?! Ипак, родих му сина у старости његовој!” Дете је расло и одбише га од сисања. У тај дан кад га одбише од сисања, приреди Авраам велику гозбу. Једном опази Саара како се син Агаре Египћанке, кога роди Аврааму, задиркује. Тада рече Аврааму: „Отерај ову робињу и њеног сина јер син ове робиње не може бити наследник с мојим сином Исаком.” То се није свидело Аврааму због сина свога. Међутим, Бог рече Аврааму: „Немој се бринути за дечака и своју робињу. Послушај све што ти је Саара казала јер ће ти у Исаку бити потомство. Само и од сина твоје робиње подићи ћу народ јер је твој потомак.” Авраам рано ујутро узе хлеба и мешину воде, па даде Агари и стави јој на леђа и дете, па их отпусти. Она отишавши луташе по пустињи вирсавејској. Кад је потрошила воду из мешине, остави дете под једно дрво. Затим се удаљи колико лук може да добаци и седе према њему говорећи: „Нећу да гледам како дете умире.” Седећи тако зарида. Бог чу глас дечаков и анђео Божји зовну са неба Агару и рече јој: „Шта ти је, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо глас дечаков са свога места. Устани, подигни дечака и узми га у наручје јер ћу од њега учинити велики народ.” Тада јој Бог отвори очи, па угледа студенац и отишавши напуни мешину водом и напоји дечака. Бог је био уз дечака, који одрасте. Живео је у пустињи и постао стрелац. Боравио је у фаранској пустињи и мати га ожени женом из Египта. У то време Авимелех, у пратњи свога војног заповедника Фихола, рече Аврааму: „Бог је с тобом у свему што радиш. Закуни се сада Богом да нећеш преварити ни мене ни моје синове, ни моје унуке, него да ћеш добро чинити земљи у коју си дошао, као што сам и ја теби чинио.” Тад Авраам рече: „Заклињем се!” Затим Авраам приговори Авимелеху због студенца којег су Авимелехове слуге присвојиле. Авимелех одговори: „Не знам ко је то учинио. Ти ми то ниси рекао, нити сам чуо до данас.” Тада Авраам узе оваца и говеда и даде Авимелеху и њих двојица склопише савез. Затим Авраам издвоји седам јагањаца из стада. Авимелех упита Авраама: „Шта значе ових седам јагањаца које си издвојио?” Он одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду доказ да сам ја ископао овај студенац.” Зато се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде њих двојица заклеше. Тако склопише савез код Вирсавеје, па се Авимелех и његов војни заповедник Фихол дигоше и одоше у земљу филистејску. Потом Авраам засади тамарикс и призва име Господа Бога вечног. Авраам је дуго времена провео као дошљак у земљи филистејској.

1. Mojsijeva 21:1-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

ГОСПОД се смилова Сари као што је рекао и учини за њу оно што је обећао: Сара затрудне и роди Аврааму сина у његовој старости, баш у оно време о коме му је Бог говорио. Сину кога му је Сара родила Авраам даде име Исаак. Када је његов син Исаак имао осам дана, Авраам га обреза као што му је Бог заповедио. Авраам је имао сто година када му се родио његов син Исаак. Сара рече: »Бог је учинио да се насмејем, и сви који за ово чују, смејаће се са мном.« И још рече: »Ко је могао да каже Аврааму да ће Сара дојити децу? А ипак сам му родила сина у његовој старости.« Дете је порасло и престало да сиса. А онога дана када је Исаак престао да сиса, Авраам приреди велику гозбу. Сара виде како се син кога је Аврааму родила Египћанка Агара руга, па рече Аврааму: »Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник са мојим сином, са Исааком.« То веома узруја Авраама, јер се тицало његовог сина. Али Бог му рече: »Немој да се узрујаваш због дечака и своје робиње. Послушај све што ти Сара каже, јер ће се твоје потомство рачунати по Исааку. А и од сина робиње начинићу народ, јер је и он твој потомак.« Авраам устаде рано ујутро, узе хране и мешину воде и даде их Агари. То јој напрти на плећа, па је отпреми заједно са дечаком. Она оде, па је лутала по пустињи Беер-Шеви. Када је у мешини нестало воде, она стави дете под један жбун, па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.« И док је тако седела, гласно заплака. Бог чу дечаков плач, па Божији анђео позва Агару са неба и рече јој: »Шта је, Агаро? Не бој се. Бог је чуо како дечак тамо плаче. Устани, подигни дечака и утеши га, јер ћу од њега начинити велик народ.« Тада јој Бог отвори очи, и она виде бунар с водом, па оде и напуни мешину и даде дечаку да пије. Бог је био са дечаком док је одрастао. Живео је у пустињи и постао стрелац. Док је живео у пустињи Паран, мајка му из Египта доведе жену. У то време Авимелех, у пратњи Пихола, заповедника његове војске, рече Аврааму: »Бог је с тобом у свему што чиниш. Зато ми се овде пред Богом закуни да нећеш варати ни мене, ни моју децу, ни моје потомке, него да ћеш мени и овој земљи у којој боравиш бити одан као што сам и ја одан теби.« »Кунем се«, рече Авраам. Тада се Авраам пожали Авимелеху због бунара с водом који су Авимелехове слуге присвојиле. А Авимелех рече: »Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси говорио, и ја за то тек данас чујем.« Авраам узе ситне и крупне стоке и даде је Авимелеху, па њих двојица склопише савез. Потом Авраам одвоји седморо женске јагњади из стада, а Авимелех га упита: »Шта значи ово седморо женске јагњади које си одвојио на страну?« Он му одговори: »Прими од мене ово седморо женске јагњади као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.« Тако оно место доби име Беер Шева, јер су тамо њих двојица положили заклетву. Када су Авимелех и Авраам склопили савез код Беер-Шеве, Авимелех и Пихол, заповедник његове војске, вратише се у земљу Филистејаца. Авраам посади дрво тамариска у Беер-Шеви и тамо се поклони ГОСПОДУ, Вечноме Богу. Авраам је још дуго боравио у земљи Филистејаца.

1. Mojsijeva 21:1-34 Novi srpski prevod (NSPL)

Gospod je blagoslovio Saru, i učinio joj kao što je obećao. Sara je zatrudnela i rodila Avrahamu sina u njegovoj starosti, u vreme kad je Bog rekao. Svome sinu koga mu je rodila Sara, Avraham je dao ime Isak. Avraham je obrezao svoga sina Isaka kad mu je bilo osam dana, kao što mu je Bog zapovedio. Avrahamu je bilo stotinu godina kad mu se rodio sin Isak. Tada Sara reče: „Bog me je zaista zasmejao, a i svako ko čuje o ovome smejaće se.“ Dodala je još: „Ko bi ikada rekao Avrahamu da će mu Sara dojiti decu? Jer rodila sam mu sina u njegovoj starosti.“ Dete je raslo i bilo odbijeno od dojenja. Tog istog dana kad je Isak bio odbijen od dojenja, Avraham je napravio veliku gozbu. Tek, Sara opazi da se sin Agare Egipćanke, koga je ova rodila Avrahamu, podsmeva Isaku. Ona reče Avrahamu: „Oteraj tu sluškinju i njenog sina, jer sin sluškinje neće deliti nasledstvo s mojim sinom Isakom!“ Avrahamu je ovo teško palo, jer je i Ismailo bio njegov sin. Ali Bog reče Avrahamu: „Ne uzbuđuj se zbog dečaka i sluškinje. Poslušaj sve što ti je Sara rekla, jer će se tvoje potomstvo nastaviti preko Isaka. Ipak, i od sina tvoje sluškinje podići ću narod, zato što je tvoj potomak.“ Rano ujutro je Avraham uzeo hleba i mešinu s vodom, te ih dao Agari. Onda je to stavio na njena ramena, pa ju je zajedno s dečakom otpremio. Ona je otišla i tumarala po vir-savejskoj pustinji. Kada je nestalo vode iz mešine, odnela je dečaka pod jedan žbun, a sama otišla i sela malo dalje, toliko koliko se lukom i strelom može dobaciti. Govorila je u sebi: „Neću da gledam kako mi dete umire.“ Sela je tamo, i glasno zajecala. Ali Bog je čuo dečakov glas; Anđeo je Božiji pozvao Agaru s neba, govoreći joj: „Šta te muči, Agaro? Ne boj se, jer je Bog čuo vapaj dečakov tamo gde leži. Ustani, uzmi dečaka za ruku i podigni ga, jer ću od njega podići veliki narod.“ Tada joj Bog otvori oči, te ona opazi izvor. Otišla je, napunila mešinu vodom, i napojila dečaka. Bog je bio s dečakom. Odrastao je i živeo u pustinji i postao vešt u lovu lukom i strelom. Dok je živeo u pustinji Faran, majka mu je dovela ženu iz Egipta. U to vreme Avimeleh u pratnji Fihola, zapovednika njegove vojske, reče Avrahamu: „Bog je s tobom u svemu što radiš. Zato mi se ovde zakuni pred Bogom da nećeš varati mene, moju decu, niti mog naslednika. Kao što sam ja bio dobar prema tebi, tako i ti budi dobar prema meni i prema ovoj zemlji u kojoj boraviš kao stranac.“ Avraham odgovori: „Zaklinjem se!“ Onda je Avraham prekorio Avimeleha zbog bunara što su mu ga Avimelehove sluge otele. Avimeleh odgovori: „Ne znam ko je to uradio, a ni ti mi nisi rekao. Tek sam danas čuo o tome.“ Avraham uze ovaca i goveda, pa ih dade Avimelehu, te njih dvojica sklopiše savez. Onda je izdvojio sedam jaganjaca iz stada. Avimeleh upita Avrahama: „Šta znače ovih sedam jaganjaca što si ih izdvojio?“ Avraham odgovori: „Primi ovih sedam jaganjaca iz moje ruke da mi budu svedok da sam ja iskopao ovaj bunar.“ To mesto se zove „Vir-Saveja“, jer su se tamo obojica zaklela. Nakon što su sklopili savez kod Vir-Saveje, Avimeleh i zapovednik njegove vojske Fihol su se vratili u zemlju filistejsku. A Avraham je kod Vir-Saveje zasadio tamarisk, te prizvao ime Gospoda – večnog Boga. Avraham je dugo živeo kao stranac u zemlji filistejskoj.

1. Mojsijeva 21:1-34 Нови српски превод (NSP)

Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. Сара је затруднела и родила Аврахаму сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. Своме сину кога му је родила Сара, Аврахам је дао име Исак. Аврахам је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. Аврахаму је било стотину година кад му се родио син Исак. Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ Додала је још: „Ко би икада рекао Аврахаму да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“ Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Аврахам је направио велику гозбу. Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Аврахаму, подсмева Исаку. Она рече Аврахаму: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“ Аврахаму је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син. Али Бог рече Аврахаму: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака. Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“ Рано ујутро је Аврахам узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи. Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала. Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“ Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака. Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта. У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Аврахаму: „Бог је с тобом у свему што радиш. Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“ Аврахам одговори: „Заклињем се!“ Онда је Аврахам прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“ Аврахам узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. Онда је издвојио седам јагањаца из стада. Авимелех упита Аврахама: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“ Аврахам одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“ То место се зове „Вир-Савеја“, јер су се тамо обојица заклела. Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. А Аврахам је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. Аврахам је дуго живео као странац у земљи филистејској.

1. Mojsijeva 21:1-34 Sveta Biblija (SRP1865)

I Gospod pohodi Saru, kao što bješe rekao, i uèini Gospod Sari kao što bješe kazao. Jer zatrudnje i rodi Sara Avramu sina u starosti njegovoj u isto vrijeme kad kaza Gospod. I Avram nadjede ime sinu koji mu se rodi, kojega mu rodi Sara, Isak. I obreza Avram sina svojega Isaka kad bi od osam dana, kao što mu zapovjedi Bog. A Avramu bješe sto godina kad mu se rodi sin Isak. A Sara reèe: Bog mi uèini smijeh; ko god èuje, smijaæe mi se. I reèe: ko bi rekao Avramu da æe Sara dojiti djecu? ipak mu rodih sina u starosti njegovoj. A kad dijete doraste da se odbije od sise, uèini Avram veliku gozbu onaj dan kad odbiše Isaka od sise. I Sara vidje sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gdje se potsmijeva; Pa reèe Avramu: otjeraj ovu robinju sa sinom njezinijem, jer sin ove robinje neæe biti našljednik s mojim sinom, s Isakom. A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegova. Ali Bog reèe Avramu: nemoj da ti je krivo radi djeteta i radi robinje tvoje. Što ti je god kazala Sara, poslušaj; jer æe ti se u Isaku sjeme prozvati. Ali æu i od sina robinjina uèiniti narod, jer je tvoje sjeme. I Avram ustav ujutru rano, uze hljeba i mješinu vode, i dade Agari metnuvši joj na leða, i dijete, i otpusti je. A ona otišavši lutaše po pustinji Virsavskoj. A kad nesta vode u mješini, ona baci dijete pod jedno drvo, Pa otide koliko se može strijelom dobaciti, i sjede prema njemu; jer govoraše: da ne gledam kako æe umrijeti dijete. I sjedeæi prema njemu stade iza glasa plakati. A Bog èu glas djetinji, i anðeo Božji viknu s neba Agaru, i reèe joj: što ti je, Agaro? ne boj se, jer Bog èu glas djetinji odande gdje je. Ustani, digni dijete i uzmi ga u naruèje; jer æu od njega uèiniti velik narod. I Bog joj otvori oèi, te ugleda studenac; i otišavši napuni mješinu vode, i napoji dijete. I Bog bijaše s djetetom, te odraste, i življaše u pustinji, i posta strijelac. A življaše u pustinji Faranu. I mati ga oženi iz zemlje Misirske. U to vrijeme reèe Avimeleh i Fihol vojvoda njegov Avramu govoreæi: Bog je s tobom u svemu što radiš. Zakuni mi se sada Bogom da neæeš prevariti mene ni sina mojega ni unuka mojega, nego da æeš dobro onako kako sam ja tebi èinio i ti èiniti meni i zemlji u kojoj si došljak. A Avram reèe: hoæu se zakleti. Ali Avram prekori Avimeleha za studenac, koji uzeše na silu sluge Avimelehove. A Avimeleh reèe: ne znam ko je to uèinio; niti mi ti kaza, niti èuh do danas. Tada Avram uze ovaca i goveda, i dade Avimelehu, i uhvatiše vjeru meðu sobom. I Avram odluèi sedam jaganjaca iz stada. A Avimeleh reèe Avramu: šta æe ono sedam jaganjaca što si odluèio? A on odgovori: da primiš iz moje ruke ono sedam jaganjaca, da mi bude svjedoèanstvo da sam ja iskopao ovaj studenac. Otuda se prozva ono mjesto Vir-Saveja, jer se ondje zakleše obojica. Tako uhvatiše vjeru na Virsaveji. Tada se diže Avimeleh i Fihol vojvoda njegov, i vratiše se u zemlju Filistejsku. A Avram posadi lug na Virsaveji, i ondje prizva ime Gospoda Boga vjeènoga. I Avram življaše kao došljak u zemlji Filistejskoj mnogo vremena.