1. Мојсијева 21:1-34

Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. Сара је затруднела и родила Аврахаму сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. Своме сину кога му је родила Сара, Аврахам је дао име Исак. Аврахам је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. Аврахаму је било стотину година кад му се родио син Исак. Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ Додала је још: „Ко би икада рекао Аврахаму да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“ Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Аврахам је направио велику гозбу. Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Аврахаму, подсмева Исаку. Она рече Аврахаму: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“ Аврахаму је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син. Али Бог рече Аврахаму: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака. Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“ Рано ујутро је Аврахам узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи. Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала. Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“ Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака. Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта. У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Аврахаму: „Бог је с тобом у свему што радиш. Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“ Аврахам одговори: „Заклињем се!“ Онда је Аврахам прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“ Аврахам узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. Онда је издвојио седам јагањаца из стада. Авимелех упита Аврахама: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“ Аврахам одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“ То место се зове „Вир-Савеја“, јер су се тамо обојица заклела. Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. А Аврахам је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. Аврахам је дуго живео као странац у земљи филистејској.