Galatima 2:1-21
Galatima 2:1-21 Novi srpski prevod (NSPL)
Onda sam nakon četrnaest godina ponovo otišao u Jerusalim sa Varnavom. Sa sobom sam poveo Tita. Otišao sam gore po otkrivenju, pa sam istaknutijima nasamo izložio Radosnu vest koju propovedam mnogobošcima, da ne ispadne da se trudim, ili da sam se trudio uzalud. Pa ni Tit, koji je bio sa mnom, iako Grk, nije morao da se obreže zbog lažne braće koja su se tajno uvukla među nas da uhode našu slobodu koju imamo u Hristu Isusu, želeći da nas učine robovima. Ovima se ni za čas nismo pokorili, da bismo istinu Radosne vesti sačuvali za vas. Što se tiče onih koji su važili za starešine (ko god da su bili, nije mi bilo važno, jer Bog ne gleda ko je ko), oni nisu ništa dodali. Naprotiv, videli su da me je Bog pozvao da propovedam Radosnu vest neznabošcima, kao što je Petra pozvao da propoveda obrezanima. Naime, Bog koji je osposobio Petra da bude apostol Jevrejima, osposobio je i mene da budem apostol neznabošcima. Kada su Jakov, Kifa, Jovan i starešine koje su važile za stubove Crkve, uvidele da mi je Bog ukazao tu milost, pružile su desnice meni i Varnavi u znak zajedništva, da mi idemo među mnogobošce, a oni među obrezane. Tražili su jedino da se sećamo siromašnih, što sam se baš i trudio da činim. A kada je Kifa došao u Antiohiju, javno sam mu se suprotstavio, jer je zaslužio osudu. Naime, pre nego što su došli Jakovljevi poslanici, on je jeo sa neznabošcima. Ali kada su oni došli, on se povukao i odvojio od neznabožaca, plašeći se obrezanih. U tom licemerju pridružili su mu se i ostali Jevreji, tako da je i Varnava bio zaveden time. Ali, kada sam video da se ne ponašaju u skladu sa istinom Radosne vesti, rekao sam Kifi pred svima: „Kad ti, koji si Jevrejin, živiš kao neznabožac, a ne kao Jevrejin, kako možeš da prisiljavaš neznabošce da žive kao Jevreji?“ Mi smo po rođenju Jevreji, a ne „neznabožački grešnici.“ Ipak, znamo da čovek ne postaje pravedan pred Bogom vršenjem odredbi Zakona, nego samo verom u Isusa Hrista. Na isti način smo i mi poverovali u Hrista Isusa, da se nađemo pravedni pred Bogom verom u Hrista, a ne vršenjem odredbi Zakona. Jer vršenjem odredbi Zakona niko neće postati pravedan. Ako se, dakle, mi koji tražimo da budemo opravdani u Hristu nađemo kao „grešnici“, znači li to da Hristos služi grehu? Nikako! Jer, ako ponovo zidam ono što sam srušio, pokazujem da sam prestupnik Zakona. Ja sam, naime, putem Zakona umro za Zakon, da bih za Boga živeo. S Hristom sam razapet. Zato ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. A život koji sad živim u telu, živim verom u Sina Božijega, koji me je zavoleo i dao svoj život za mene. Zato ne odbacujem Božiju milost. Jer, ako Zakon dovodi do pravednosti pred Bogom, onda je Hristos uzalud umro.
Galatima 2:1-21 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Затим, након четрнаест година, одох опет горе у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита. Одох пак по откривењу и изложих им јеванђеље које проповедам међу многобошцима, и посебно онима угледнима, да не трчим или да нисам трчао узалуд. Али ни Тит, који је био са мном, као Грк није био присиљен да се обреже. То због тајно уведене лажне браће која су се увукла да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе. Овима нисмо попустили ни за часак, нити смо им се потчинили да би истина јеванђеља остала за вас. Што се тиче оних који су важили као угледни – ма какви да су некад били, мени је свеједно; Бог не гледа ко је ко – мени, наиме, ти угледни нису ништа додали, него, напротив, кад су видели да је мени поверено јеванђеље за необрезане као Петру за обрезане – јер онај који је оспособио Петра за апостолство међу обрезанима, оспособио је и мене за многобошце – и кад су познали благодат која ми је дана, Јаков и Кифа и Јован, који су важили као стубови, дадоше мени и Варнави деснице у знак заједнице да ми идемо к многобошцима, а они к обрезању; само да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним. А кад Кифа дође у Антиохију, успоставио сам му се у лице, јер је заслужио осуду. Јер пре но што су дошли неки од Јакова, он је јео с бившим многобошцима, а кад они дођоше, устукну и одвајаше се бојећи се оних из обрезања. И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да је њихово дволичење повукло и Варнаву. Али кад сам видео да не иду право по јеванђеоској истини, рекох Кифи пред свима: „Кад ти као Јудејац живиш многобожачки, а не јудејски, како можеш да присиљаваш многобошце да живе јудејски? Ми смо по рођењу Јудејци, а не грешници из многобожаца, али знајући да се човек не оправдава делима закона, него само вером у Исуса Христа, поверовасмо и ми у Христа Исуса, да будемо оправдани вером у Христа, а не делима закона, јер на основу дела закона нико неће бити оправдан. Ако се пак ми – тражећи да будемо оправдани у Христу – и сами нађемо као грешници, да ли у том случају Христос служи греху? Далеко од тога. Јер ако ја поново зидам оно што сам једном срушио, себе приказујем као преступника. Јер ја сам посредством закона умро закону – да Богу живим. Ја сам с Христом распет на крсту. Тако не живим више ја, него Христос живи у мени. А што сад живим у телу, живим вером у Сина Божјег, који ме је заволео и себе предао за мене. Благодат Божју не одбацујем; јер ако праведност долази посредством закона, онда је Христос узалуд умро.”
Galatima 2:1-21 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита. Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им – посебно оним угледнијима – изложио еванђеље које проповедам међу незнабошцима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд. Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже. А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима. Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас. Што се тиче оних који су важили за угледне – какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости – мени ти угледни нису ништа додали. Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима. Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола незнабошцима. Када су Јаков, Кифа и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо незнабошцима, а они обрезанима – само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сâм жарко желео да чиним. А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду. Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника. У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу. Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља, рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?« Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати. Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.
Galatima 2:1-21 Нови српски превод (NSP)
Онда сам након четрнаест година поново отишао у Јерусалим са Варнавом. Са собом сам повео Тита. Отишао сам горе по откривењу, па сам истакнутијима насамо изложио Радосну вест коју проповедам многобошцима, да не испадне да се трудим, или да сам се трудио узалуд. Па ни Тит, који је био са мном, иако Грк, није морао да се обреже због лажне браће која су се тајно увукла међу нас да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, желећи да нас учине робовима. Овима се ни за час нисмо покорили, да бисмо истину Радосне вести сачували за вас. Што се тиче оних који су важили за старешине (ко год да су били, није ми било важно, јер Бог не гледа ко је ко), они нису ништа додали. Напротив, видели су да ме је Бог позвао да проповедам Радосну вест незнабошцима, као што је Петра позвао да проповеда обрезанима. Наиме, Бог који је оспособио Петра да буде апостол Јеврејима, оспособио је и мене да будем апостол незнабошцима. Када су Јаков, Кифа, Јован и старешине које су важиле за стубове Цркве, увиделе да ми је Бог указао ту милост, пружиле су деснице мени и Варнави у знак заједништва, да ми идемо међу многобошце, а они међу обрезане. Тражили су једино да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним. А када је Кифа дошао у Антиохију, јавно сам му се супротставио, јер је заслужио осуду. Наиме, пре него што су дошли Јаковљеви посланици, он је јео са незнабошцима. Али када су они дошли, он се повукао и одвојио од незнабожаца, плашећи се обрезаних. У том лицемерју придружили су му се и остали Јевреји, тако да је и Варнава био заведен тиме. Али, када сам видео да се не понашају у складу са истином Радосне вести, рекао сам Кифи пред свима: „Кад ти, који си Јеврејин, живиш као незнабожац, а не као Јеврејин, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе као Јевреји?“ Ми смо по рођењу Јевреји, а не „незнабожачки грешници.“ Ипак, знамо да човек не постаје праведан пред Богом вршењем одредби Закона, него само вером у Исуса Христа. На исти начин смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се нађемо праведни пред Богом вером у Христа, а не вршењем одредби Закона. Јер вршењем одредби Закона нико неће постати праведан. Ако се, дакле, ми који тражимо да будемо оправдани у Христу нађемо као „грешници“, значи ли то да Христос служи греху? Никако! Јер, ако поново зидам оно што сам срушио, показујем да сам преступник Закона. Ја сам, наиме, путем Закона умро за Закон, да бих за Бога живео. С Христом сам разапет. Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене. Зато не одбацујем Божију милост. Јер, ако Закон доводи до праведности пред Богом, онда је Христос узалуд умро.
Galatima 2:1-21 Sveta Biblija (SRP1865)
A potom na èetrnaest godina opet iziðoh u Jerusalim s Varnavom, uzevši sa sobom i Tita. Ali iziðoh po otkrivenju, i razgovorih se s njima za jevanðelje koje propovijedam u neznabošcima, ali nasamo s onima koji se brojahu kao najstariji, da uzalud ne trèim ili ne bih trèao. Ali ni Tit, koji bješe sa mnom, i bješe Grk, ne bi natjeran da se obreže. I za lažnu braæu koja doðoše i privukoše se da uhode slobodu našu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe; Kojima se ni sahat ne podasmo u pokornost, da istina jevanðelja ostane meðu nama. A za one koji se brojahu da su nešto, kakovi bili da bili, ja ne marim ništa; jer Bog ne gleda ko je ko; jer oni koji se brojahu kao najstariji, meni ništa ne dodaše; Nego nasuprot doznavši da je meni povjereno jevanðelje u neobrezanima, kao Petru u obrezanima Jer onaj koji pomaže Petru u apostolstvu meðu obrezanima onaj pomaže i meni meðu neznabošcima I poznavši blagodat koja je meni dana, Jakov i Kifa i Jovan, koji se brojahu da su stubovi, dadoše desnice meni i Varnavi, i pristadoše da mi propovijedamo u neznabošcima, a oni u obrezanima; Samo da se opominjemo siromašnijeh, za koje sam se i starao tako èiniti. A kad doðe Petar u Antiohiju, u oèi njemu protiv stadoh; jer bješe zazoran. Jer prije dok ne doðoše neki od Jakova, jeðaše s neznabošcima, a kad doðoše, ustruèavaše se i odvajaše bojeæi se onijeh koji su iz obrezanja. I dvolièahu s njim i ostali Judejci, tako da i Varnava prista u njihovo dvolièenje. A kad ja vidjeh da ne idu pravo k istini jevanðelja, rekoh Petru pred svima: kad ti koji si Jevrejin, neznabožaèki a ne Jevrejski živiš, zašto neznabošce nagoniš da žive Jevrejski? Mi koji smo roðeni Jevreji, a ne grješnici iz neznabožaca, Pa doznavši da se èovjek neæe opravdati djelima zakona, nego samo vjerom Isusa Hrista, i mi vjerovasmo Hrista Isusa da se opravdamo vjerom Hristovom, a ne djelima zakona: jer se djelima zakona nikakvo tijelo neæe opravdati. Ako li se mi koji tražimo da se opravdamo Hristom, naðosmo i sami grješnici, dakle je Hristos grijehu sluga? Bože saèuvaj! Jer ako opet zidam ono što razvalih, pokazujem se da sam prestupnik. Jer ja zakonom zakonu umrijeh da Bogu živim; s Hristom se razapeh. A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u tijelu, živim vjerom sina Božijega, kojemu omiljeh, i predade sebe za mene. Ne odbacujem blagodati Božije; jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umrije.