Galatima 2:1-21

Onda sam nakon četrnaest godina ponovo otišao u Jerusalim sa Varnavom. Sa sobom sam poveo Tita. Otišao sam gore po otkrivenju, pa sam istaknutijima nasamo izložio Radosnu vest koju propovedam mnogobošcima, da ne ispadne da se trudim, ili da sam se trudio uzalud. Pa ni Tit, koji je bio sa mnom, iako Grk, nije morao da se obreže zbog lažne braće koja su se tajno uvukla među nas da uhode našu slobodu koju imamo u Hristu Isusu, želeći da nas učine robovima. Ovima se ni za čas nismo pokorili, da bismo istinu Radosne vesti sačuvali za vas. Što se tiče onih koji su važili za starešine (ko god da su bili, nije mi bilo važno, jer Bog ne gleda ko je ko), oni nisu ništa dodali. Naprotiv, videli su da me je Bog pozvao da propovedam Radosnu vest neznabošcima, kao što je Petra pozvao da propoveda obrezanima. Naime, Bog koji je osposobio Petra da bude apostol Jevrejima, osposobio je i mene da budem apostol neznabošcima. Kada su Jakov, Kifa, Jovan i starešine koje su važile za stubove Crkve, uvidele da mi je Bog ukazao tu milost, pružile su desnice meni i Varnavi u znak zajedništva, da mi idemo među mnogobošce, a oni među obrezane. Tražili su jedino da se sećamo siromašnih, što sam se baš i trudio da činim. A kada je Kifa došao u Antiohiju, javno sam mu se suprotstavio, jer je zaslužio osudu. Naime, pre nego što su došli Jakovljevi poslanici, on je jeo sa neznabošcima. Ali kada su oni došli, on se povukao i odvojio od neznabožaca, plašeći se obrezanih. U tom licemerju pridružili su mu se i ostali Jevreji, tako da je i Varnava bio zaveden time. Ali, kada sam video da se ne ponašaju u skladu sa istinom Radosne vesti, rekao sam Kifi pred svima: „Kad ti, koji si Jevrejin, živiš kao neznabožac, a ne kao Jevrejin, kako možeš da prisiljavaš neznabošce da žive kao Jevreji?“ Mi smo po rođenju Jevreji, a ne „neznabožački grešnici.“ Ipak, znamo da čovek ne postaje pravedan pred Bogom vršenjem odredbi Zakona, nego samo verom u Isusa Hrista. Na isti način smo i mi poverovali u Hrista Isusa, da se nađemo pravedni pred Bogom verom u Hrista, a ne vršenjem odredbi Zakona. Jer vršenjem odredbi Zakona niko neće postati pravedan. Ako se, dakle, mi koji tražimo da budemo opravdani u Hristu nađemo kao „grešnici“, znači li to da Hristos služi grehu? Nikako! Jer, ako ponovo zidam ono što sam srušio, pokazujem da sam prestupnik Zakona. Ja sam, naime, putem Zakona umro za Zakon, da bih za Boga živeo. S Hristom sam razapet. Zato ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. A život koji sad živim u telu, živim verom u Sina Božijega, koji me je zavoleo i dao svoj život za mene. Zato ne odbacujem Božiju milost. Jer, ako Zakon dovodi do pravednosti pred Bogom, onda je Hristos uzalud umro.