Knjiga proroka Jezekilja 1:15-28
Knjiga proroka Jezekilja 1:15-28 Novi srpski prevod (NSPL)
I kako sam pogledao bića, video sam da je na zemlji, pored svakog od četiri bića, bio po jedan točak. Točkovi su po izgledu i načinu izrade bili nalik hrisolitu; sva četiri su izgledala isto. Po svom izgledu i načinu izrade svaki je bio kao točak unutar točka. Kojim god od četiri pravaca kretala, svako je išlo na svoju stranu, pa se nisu morala okretati. Rubovi su im bili visoki i zastrašujući; sva četiri ruba su svuda unaokolo bila pokrivena očima. Kad su se bića kretala, pokretali su se i točkovi pored njih; kad su se bića podizala sa zemlje, dizali bi se i točkovi. Gde god bi Duh išao, išli bi i oni, a točkovi bi se dizali sa njima, jer je duh tih bića bio u točkovima. Kad bi bića kretala, kretali bi i točkovi, kad bi bića stala, stali bi i oni; a kad bi se bića dizala sa zemlje, s njima bi se dizali i točkovi, jer je duh tih bića bio u točkovima. Nad glavama bića prostiralo se nešto što je izgledalo kao svod, svetlucajući kao kristal iznad njihovih glava. Ispod svoda, krila su im se pružala jedno prema drugom. Svako biće je imalo dva krila kojima je pokrivalo sebi telo. Kad su se bića pokrenula, čuo sam zvuk njihovih krila. Zvuk njihovih krila je bio kao huk mnogih voda, kao glas Svemoćnoga, kao buka vojnog tabora. Kad bi bića stala, spuštala bi krila. Iznad svoda nad njihovim glavama dolazio je glas. Dok su bića stajala, spuštala bi svoja krila. Nad svodom iznad njihovih glava je bilo nešto kao safir s izgledom prestola. Na vrhu toga što je izgledalo kao presto, bilo je neko obličje slično čovečijem. Onda sam video oko njegovih bokova naviše nešto kao sjajni metal, kao oganj, a od njegovih bokova naniže nešto kao oganj; bio je okružen svetlošću Svetlost koja ga je okruživala bila je kao duga u oblacima na kišni dan. To je izgledom bilo kao slava Gospodnja. Kada sam to video, pao sam licem na zemlju. Tada sam čuo jedan glas kako govori.
Knjiga proroka Jezekilja 1:15-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Док сам гледао те прилике, гле, уз сваку прилику био је по један точак на земљи према четири лица њихова. Точкови су обликом и изгледом били као хрисолит. Сва четири су били једнака, а обликом и изгледом као да су била један у другом. Кад су се кретала, сва четири су ишла на своју страну и нису се окретала. Наплаци су били високи и застрашујући, пуни очију на четири стране. Кад би прилике ишле, ишли су и точкови уз њих. Кад би се прилике подигле са земље, и точкови су се подизали. Ишли су онамо куда их је дух водио. Кад су се подизали, и точкови су се подизали. Кад би се прилике кретале, кретали су се и точкови; кад би се оне зауставиле, зауставили су се и точкови. Кад су се оне уздизале са земље, уздизали су се и точкови, јер је дух тих прилика био у точковима. Над главама прилика било је као небо, налик на кристал, које се простирало над њиховим главама. Под тим сводом била су им раширена крила, једно наспрам другог, а два друга су скривала тело. Чуо сам хук њихових крила као хук велике воде, као глас Свемогућег, као грају у логору. Кад би стале, спуштале су своја крила. И би глас изнад свода, који је био изнад њихових глава, а кад су стале, спуштале су своја крила. Изнад свода, који им је био изнад глава, био је као престо, као сафир. На престолу је била као човечја прилика. Тада видех као сјајну електру, изнутра и споља као огањ, од бокова његових навише и од бокова његових наниже, нешто као огањ и као блесак око њега. Блесак је изгледао као дуга у облаку после кишних дана. То је било као појава славе Господње. Ја је видех, падох ничице и чух глас који ми говораше.
Knjiga proroka Jezekilja 1:15-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Док сам гледао ова бића, видех по један точак на земљи крај сваког од њих. Сва четири точка светлуцала су попут топаза и сва четири су била једнака. Сваки је био направљен тако као да га пресеца још један точак. Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала, а да нису морали да се закрећу док су се бића кретала. Ободи точкова били су високи и застрашујући, свуда унаоколо пуни очију. Када су бића кретала, с њима су кретали и точкови. Када су се бића дизала од земље, дизали су се и точкови. Куда год је ишао дух, ишла су и бића, а точкови су се дизали заједно с њима, јер је дух ових бића био у точковима. Када су бића кретала, кретали су и точкови. Када су се бића заустављала, заустављали су се и точкови. И када су се бића дизала од земље, точкови су се дизали с њима – јер је дух бића био у точковима. Над главама бића било је нешто као свод, светлуцаво попут леда и застрашујуће. Под сводом су им крила била испружена једно према другом, а сваком бићу су по два крила покривала тело. Када су се бића кретала, чуо сам шум њихових крила попут хучања великих вода, попут гласа Свесилнога, попут жамора војске. Када су се бића заустављала, спуштала су крила. А са свода над главама бића чула се бука и док су она стајала спуштених крила. Изнад свода над њиховим главама било је нешто налик на престо од лазулита, а на престолу нека прилика налик на човека. Видех да је од струка навише налик на светлуцајући ћилибар и да је свуда унаоколо огањ, а од струка наниже као огањ окружен блиставом светлошћу. Попут дуге у облацима када је кишан дан, таква је била светлост око њега. Било је то нешто попут Славе ГОСПОДЊЕ. Кад то видех, падох ничице. Онда зачух глас који ми је говорио.
Knjiga proroka Jezekilja 1:15-28 Novi srpski prevod (NSPL)
I kako sam pogledao bića, video sam da je na zemlji, pored svakog od četiri bića, bio po jedan točak. Točkovi su po izgledu i načinu izrade bili nalik hrisolitu; sva četiri su izgledala isto. Po svom izgledu i načinu izrade svaki je bio kao točak unutar točka. Kojim god od četiri pravaca kretala, svako je išlo na svoju stranu, pa se nisu morala okretati. Rubovi su im bili visoki i zastrašujući; sva četiri ruba su svuda unaokolo bila pokrivena očima. Kad su se bića kretala, pokretali su se i točkovi pored njih; kad su se bića podizala sa zemlje, dizali bi se i točkovi. Gde god bi Duh išao, išli bi i oni, a točkovi bi se dizali sa njima, jer je duh tih bića bio u točkovima. Kad bi bića kretala, kretali bi i točkovi, kad bi bića stala, stali bi i oni; a kad bi se bića dizala sa zemlje, s njima bi se dizali i točkovi, jer je duh tih bića bio u točkovima. Nad glavama bića prostiralo se nešto što je izgledalo kao svod, svetlucajući kao kristal iznad njihovih glava. Ispod svoda, krila su im se pružala jedno prema drugom. Svako biće je imalo dva krila kojima je pokrivalo sebi telo. Kad su se bića pokrenula, čuo sam zvuk njihovih krila. Zvuk njihovih krila je bio kao huk mnogih voda, kao glas Svemoćnoga, kao buka vojnog tabora. Kad bi bića stala, spuštala bi krila. Iznad svoda nad njihovim glavama dolazio je glas. Dok su bića stajala, spuštala bi svoja krila. Nad svodom iznad njihovih glava je bilo nešto kao safir s izgledom prestola. Na vrhu toga što je izgledalo kao presto, bilo je neko obličje slično čovečijem. Onda sam video oko njegovih bokova naviše nešto kao sjajni metal, kao oganj, a od njegovih bokova naniže nešto kao oganj; bio je okružen svetlošću Svetlost koja ga je okruživala bila je kao duga u oblacima na kišni dan. To je izgledom bilo kao slava Gospodnja. Kada sam to video, pao sam licem na zemlju. Tada sam čuo jedan glas kako govori.
Knjiga proroka Jezekilja 1:15-28 Нови српски превод (NSP)
И како сам погледао бића, видео сам да је на земљи, поред сваког од четири бића, био по један точак. Точкови су по изгледу и начину израде били налик хрисолиту; сва четири су изгледала исто. По свом изгледу и начину израде сваки је био као точак унутар точка. Којим год од четири праваца кретала, свако је ишло на своју страну, па се нису морала окретати. Рубови су им били високи и застрашујући; сва четири руба су свуда унаоколо била покривена очима. Кад су се бића кретала, покретали су се и точкови поред њих; кад су се бића подизала са земље, дизали би се и точкови. Где год би Дух ишао, ишли би и они, а точкови би се дизали са њима, јер је дух тих бића био у точковима. Кад би бића кретала, кретали би и точкови, кад би бића стала, стали би и они; а кад би се бића дизала са земље, с њима би се дизали и точкови, јер је дух тих бића био у точковима. Над главама бића простирало се нешто што је изгледало као свод, светлуцајући као кристал изнад њихових глава. Испод свода, крила су им се пружала једно према другом. Свако биће је имало два крила којима је покривало себи тело. Кад су се бића покренула, чуо сам звук њихових крила. Звук њихових крила је био као хук многих вода, као глас Свемоћнога, као бука војног табора. Кад би бића стала, спуштала би крила. Изнад свода над њиховим главама долазио је глас. Док су бића стајала, спуштала би своја крила. Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем. Онда сам видео око његових бокова навише нешто као сјајни метал, као огањ, а од његових бокова наниже нешто као огањ; био је окружен светлошћу Светлост која га је окруживала била је као дуга у облацима на кишни дан. То је изгледом било као слава Господња. Када сам то видео, пао сам лицем на земљу. Тада сам чуо један глас како говори.
Knjiga proroka Jezekilja 1:15-28 Sveta Biblija (SRP1865)
I kad gledah životinje, gle, toèak jedan bijaše na zemlji uza svaku životinju prema èetiri lica njihova. Oblièjem i napravom bijahu toèkovi kao boje hrisolitove, i sva èetiri bijahu jednaka, i oblièjem i napravom bijahu kao da je jedan toèak u drugom. Kad iðahu, iðahu sva èetiri svaki na svoju stranu, i iduæi ne skretahu. I naplaci im bijahu visoki strahota; i bijahu naplaci puni oèiju unaokolo u sva èetiri. I kad iðahu životinje, iðahu i toèkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i toèkovi. Kuda duh iðaše, onamo iðahu, i podizahu se toèkovi prema njima, jer duh životinjski bješe u toèkovima. Kad one iðahu, iðahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i toèkovi prema njima, jer duh životinjski bješe u toèkovima. A nad glavama životinjama bijaše kao nebo, po viðenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo nad glavama njihovijem. A pod tijem nebom bijahu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu tijelo. I èujah huku krila njihovijeh kad iðahu kao da bješe huka velike vode, kao glas svemoguæega i kao graja u okolu; i kad stajahu, spuštahu krila. I kad stavši spuštahu krila, èujaše se glas ozgo iz neba, koje bijaše nad glavama njihovijem. I ozgo na onom nebu što im bijaše nad glavama, bijaše kao prijesto, po viðenju kao kamen safir, i na prijestolu bijaše po oblièju kao èovjek. I vidjeh kao jaku svjetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dolje vidjeh kao oganj i svjetlost oko njega. Kao duga u oblaku kad je kiša, taka na oèi bijaše svjetlost unaokolo. To bijaše viðenje slave Božje na oèima; i kad vidjeh, padoh na lice svoje, i èuh glas nekoga koji govoraše.