Док сам гледао те прилике, гле, уз сваку прилику био је по један точак на земљи према четири лица њихова. Точкови су обликом и изгледом били као хрисолит. Сва четири су били једнака, а обликом и изгледом као да су била један у другом. Кад су се кретала, сва четири су ишла на своју страну и нису се окретала. Наплаци су били високи и застрашујући, пуни очију на четири стране. Кад би прилике ишле, ишли су и точкови уз њих. Кад би се прилике подигле са земље, и точкови су се подизали. Ишли су онамо куда их је дух водио. Кад су се подизали, и точкови су се подизали. Кад би се прилике кретале, кретали су се и точкови; кад би се оне зауставиле, зауставили су се и точкови. Кад су се оне уздизале са земље, уздизали су се и точкови, јер је дух тих прилика био у точковима.
Над главама прилика било је као небо, налик на кристал, које се простирало над њиховим главама. Под тим сводом била су им раширена крила, једно наспрам другог, а два друга су скривала тело. Чуо сам хук њихових крила као хук велике воде, као глас Свемогућег, као грају у логору. Кад би стале, спуштале су своја крила. И би глас изнад свода, који је био изнад њихових глава, а кад су стале, спуштале су своја крила.
Изнад свода, који им је био изнад глава, био је као престо, као сафир. На престолу је била као човечја прилика. Тада видех као сјајну електру, изнутра и споља као огањ, од бокова његових навише и од бокова његових наниже, нешто као огањ и као блесак око њега. Блесак је изгледао као дуга у облаку после кишних дана. То је било као појава славе Господње. Ја је видех, падох ничице и чух глас који ми говораше.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
