2. Mojsijeva 32:1-25
2. Mojsijeva 32:1-25 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Међутим, народ, видевши да Мојсије дуго не силази с горе, окупи се око Арона и рекоше му: „Хајде, начини нам бога да иде пред нама јер не знамо шта се догоди том човеку Мојсију, који нас изведе из земље египатске.” Арон им рече: „Поскидајте златне наушнице што висе у ушима ваших жена, ваших синова и ваших кћери и донесите ми их!” Сав народ поскида златне наушнице што им беху у ушима и донесоше Арону. Он узевши злато из њихових руку, растопи га у калупу и сали теле. Они рекоше: „Ово је твој бог, Израиљу, који те изведе из земље египатске!” Кад то виде, Арон сагради пред њима жртвеник, повика и рече: „Сутра је празник Господу!” Сутрадан устадоше рано и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне. Народ поседа да једе и пије, а после устадоше да се забављају. Тада Господ рече Мојсију: „Иди, сиђи, јер се поквари народ твој који си извео из земље египатске. Брзо скренуше с пута који сам им заповедио. Начинише себи теле саливено, поклонише му се и жртве му принеше вичући: ‘Ово је твој бог, Израиљу, који те изведе из земље египатске!’” Тада рече Господ Мојсију: „Видим да је овај народ тврдоврат. Сада пусти да се распали гнев мој на њих и да их истребим, али од тебе ћу учинити народ велики.” Мојсије замоли Господа, Бога свога, и рече: „Господе, зашто се распаљује гнев твој на народ твој, који си избавио из земље египатске силом великом и руком моћном? Зашто да говоре Египћани и да кажу: ‘Извео их је на њихову несрећу да их побије у брдима и истреби са земље!’ Смири свој гнев и љутину и одустани од зла народу своме. Сети се Авраама, Исака и Израиља, слугу својих, којима си се самим собом заклео и обећао им: ‘Умножићу потомство ваше као звезде на небу, а сву ову земљу коју сам обећао даћу потомству вашем да буде њихова довека.’” Тада Господ одустаде да учини зло народу своме, којим му припрети. Потом се Мојсије окрете и сиђе са горе са две плоче сведочанства у рукама. Обе плоче су биле исписане и с једне и с друге стране. Плоче су биле дело Божје, писање је било дело Божје на плочама урезано. Исус, чувши грају народа кад је викао, рече Мојсију: „Бојна вика је у логору!” Мојсије му одговори: „Није вика победника, нити вика побеђених, него само песму чујем!” Кад се приближи логору, Мојсије угледа теле и играње, разгневи се и баци плоче из руку у подножје горе. Затим узе теле које су били направили, спали га огњем и сатре у прах. Прах просу по води и даде синовима Израиљевим да пију. Тада рече Мојсије Арону: „Шта ти је народ овај учинио да га увалиш у тако велики грех?” Арон му одговори: „Немој се гневити, господару, ти знаш да је народ овај склон греху. Рекоше ми: ‘Начини нам бога да иде пред нама јер не знамо шта се догоди том човеку Мојсију, који нас изведе из земље египатске.’ Ја им одговорих: ‘Ко има злата, нека га скида са себе!’ Они ми га дадоше, ја га бацих у ватру и изађе то теле.” Кад Мојсије виде како је народ распуштен, јер га Арон разузда да се срамоти пред непријатељима својим
2. Mojsijeva 32:1-25 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је народ видео да Мојсије дуго не силази са горе, окупи се око Аарона, па му рече: »Хајде да нам направиш богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.« Аарон им рече: »Поскидајте златне минђуше са ушију својих жена, синова и кћери, и донесите ми их.« И сав народ поскида златне минђуше са ушију и донесе их Аарону. Он их узе од народа и направи ливено теле, обликовавши га резбарском алатком. Тада рекоше: »Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.« Када је Аарон то видео, подиже жртвеник испред телета, па најави: »Сутра је ГОСПОДЊА светковина!« Сутрадан народ устаде рано, па принесе жртве паљенице и донесе жртве за заједништво. Онда народ седе да једе и пије, па устаде да игра. ГОСПОД рече Мојсију: »Иди доле, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. Брзо су застранили са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливено теле, па су му се поклонили и принели жртве, говорећи: ‚Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.‘« »Видео сам ја тај народ«, рече још ГОСПОД Мојсију. »То је народ тврдоглав. А сада дај да планем гневом на њих и истребим их. Онда ћу од тебе направити велик народ.« Али Мојсије поче да преклиње ГОСПОДА, свога Бога: »ГОСПОДЕ, зашто да планеш гневом на свој народ који си великом силом и моћном руком извео из Египта? Зашто да Египћани говоре: ‚Извео их је у злој намери – да их побије у планинама и да их истреби са лица земље‘? Утишај свој љути гнев. Одустани од намере да нанесеш зло своме народу. Сети се Авраама, Исаака и Израела, својих слугу, којима си се самим собом заклео када си им обећао: ‚Умножићу ваше потомке да их буде колико и звезда на небу. Даћу им сву ову земљу коју сам им обећао и она ће довека бити њихова.‘« И ГОСПОД одуста од намере да свом народу нанесе зло којим му је запретио. Мојсије се окрену и сиђе са горе са две плоче Сведочанства у рукама, исписане с обе стране – и с лица и с полеђине. Плоче су биле Божије дело. Писмо је било Божије писмо, урезано у плоче. Када је Исус Навин чуо грају народа који је викао, рече Мојсију: »Звук рата у табору!« А Мојсије рече: »То није звук победничког клицања ни звук јаукања поражених. То ја звук певања чујем.« Када се Мојсије приближио табору и угледао теле и људе како играју, плану гневом, баци плоче из руку и разби их у подножју горе. Онда узе теле које су направили и спали га. Потом га смрви у прах и развеја по води, па натера Израелце да је пију. »Шта ти је овај народ учинио«, упита он Аарона, »да си га навео на оволики грех?« »Не љути се, господару«, рече Аарон. »И сâм знаш колико је овај народ склон злу. Рекли су ми: ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.‘ Ја им рекох: ‚Ко год има злата, нека га скине са себе.‘ Они ми га дадоше, а ја га бацих у ватру и из ње изађе ово теле.« Мојсије виде да се народ разуздао јер му је Аарон допустио да се разузда и осрамоти пред својим непријатељима
2. Mojsijeva 32:1-25 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad je narod video da Mojsije dugo ne silazi s gore, sabrao se oko Arona i rekao mu: „Na noge! Napravi nam boga koji će ići pred nama, jer ne znamo šta se dogodilo sa onim Mojsijem koji nas je izveo iz Egipta.“ Aron im odgovori: „Poskidajte zlatne naušnice sa ušiju svojih žena, sinova i ćerki, pa ih donesite k meni.“ Sav narod je poskidao zlatne naušnice sa svojih ušiju i doneo ih Aronu. Ovaj je to zatim uzeo od njih, rastopio zlato u kalupu i od toga napravio kip teleta. Narod reče: „Evo, tvojih bogova, Izrailju, koji su te izveli iz egipatske zemlje!“ Kad je Aron to video, sagradio je pred njim žrtvenik i objavio: „Sutra je praznik Gospodu!“ Sledećeg jutra su ustali, prineli žrtvu svespalnicu i pristupili sa žrtvama mira. Onda je narod posedao da jede i pije, i ustao da se zabavlja. Tada Gospod reče Mojsiju: „Idi i siđi, jer se iskvario tvoj narod, koji si izveo iz zemlje egipatske! Brzo su skrenuli s puta koji sam im zapovedio. Izlili su sebi kip teleta, klanjali mu se i prineli mu žrtve. I još su govorili: ’Ovo je bog tvoj, Izrailju, koji te je izveo iz Egipta!’“ Gospod nastavi: „Vidim da je ovaj narod tvrda vrata. Zato me pusti sada da iskalim svoj gnev na njima i da ih pobijem. Onda ću od tebe učiniti veliki narod.“ Tada Mojsije stade da preklinje Gospoda, svoga Boga: „Zašto, Gospode, da iskaljuješ svoj gnev na tvoj narod koji si izveo iz Egipta velikom silom i moćnom rukom? Zašto da Egipćani kažu: ’Sa zlom ih je namerom izveo, da ih pobije u gorama, i istrebi ih s lica zemlje’? Odvrati svoj plamteći gnev i odustani od nevolje kojom hoćeš da udariš svoj narod! Seti se svojih slugu Avrahama, Isaka i Izrailja, kojima si se zakleo samim sobom, rekavši im: ’Umnožiću vaše potomstvo kao zvezde na nebu, i svu ovu zemlju koju sam vam obećao daću vašem potomstvu, da zauvek postane njihovo nasledstvo.’“ I Gospod je odustao od nesreće, koju je nameravao da svali na svoj narod. Mojsije se okrene i siđe s gore. U rukama je nosio dve ploče Svedočanstva. Ploče su bile ispisane na obe strane; ispisane i s jedne i s druge strane. Ploče su bile Božije delo; reči na pločama je urezao sam Bog. Isus Navin je čuo buku naroda koji je galamio, pa je rekao Mojsiju: „Ratna buka u taboru!“ Mojsije mu na to reče: „Ne kliču to pobednici, niti žale pobeđeni, pevanje je sve što čujem.“ Kad se približio taboru i video tele i igranje, Mojsije planu gnevom. Baci on ploče iz ruku i razbije ih na podnožju gore. Onda uzme tele, spali ga i izmrvi u prah, pa ga prospe u vodu i natera Izrailjce da je piju. Mojsije, potom, upita Arona: „Šta ti je skrivio ovaj narod, da si ga uvalio u tako veliki greh?“ „Neka se moj gospodar ne gnevi – odgovori mu Aron. I sam znaš da je ovaj narod sklon zlu. Oni su mi rekli: ’Napravi nam bogove koji će ići pred nama, jer ne znamo šta se dogodilo s onim čovekom Mojsijem, koji nas je izveo iz Egipta.’ Ja sam im onda rekao: ’Ko ima zlata, neka ga skine sa sebe.’ Oni su mi dali zlato, a ja sam ga bacio u vatru, i izašlo je ovo tele.“ Mojsije je video da se narod razuzdao, jer ga je Aron prepustio razuzdanosti, na zluradost njegovih neprijatelja.
2. Mojsijeva 32:1-25 Нови српски превод (NSP)
Кад је народ видео да Мојсије дуго не силази с горе, сабрао се око Арона и рекао му: „На ноге! Направи нам бога који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.“ Арон им одговори: „Поскидајте златне наушнице са ушију својих жена, синова и ћерки, па их донесите к мени.“ Сав народ је поскидао златне наушнице са својих ушију и донео их Арону. Овај је то затим узео од њих, растопио злато у калупу и од тога направио кип телета. Народ рече: „Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ Кад је Арон то видео, саградио је пред њим жртвеник и објавио: „Сутра је празник Господу!“ Следећег јутра су устали, принели жртву свеспалницу и приступили са жртвама мира. Онда је народ поседао да једе и пије, и устао да се забавља. Тада Господ рече Мојсију: „Иди и сиђи, јер се искварио твој народ, који си извео из земље египатске! Брзо су скренули с пута који сам им заповедио. Излили су себи кип телета, клањали му се и принели му жртве. И још су говорили: ’Ово је бог твој, Израиљу, који те је извео из Египта!’“ Господ настави: „Видим да је овај народ тврда врата. Зато ме пусти сада да искалим свој гнев на њима и да их побијем. Онда ћу од тебе учинити велики народ.“ Тада Мојсије стаде да преклиње Господа, свога Бога: „Зашто, Господе, да искаљујеш свој гнев на твој народ који си извео из Египта великом силом и моћном руком? Зашто да Египћани кажу: ’Са злом их је намером извео, да их побије у горама, и истреби их с лица земље’? Одврати свој пламтећи гнев и одустани од невоље којом хоћеш да удариш свој народ! Сети се својих слугу Аврахама, Исака и Израиља, којима си се заклео самим собом, рекавши им: ’Умножићу ваше потомство као звезде на небу, и сву ову земљу коју сам вам обећао даћу вашем потомству, да заувек постане њихово наследство.’“ И Господ је одустао од несреће, коју је намеравао да свали на свој народ. Мојсије се окрене и сиђе с горе. У рукама је носио две плоче Сведочанства. Плоче су биле исписане на обе стране; исписане и с једне и с друге стране. Плоче су биле Божије дело; речи на плочама је урезао сам Бог. Исус Навин је чуо буку народа који је галамио, па је рекао Мојсију: „Ратна бука у табору!“ Мојсије му на то рече: „Не кличу то победници, нити жале побеђени, певање је све што чујем.“ Кад се приближио табору и видео теле и играње, Мојсије плану гневом. Баци он плоче из руку и разбије их на подножју горе. Онда узме теле, спали га и измрви у прах, па га проспе у воду и натера Израиљце да је пију. Мојсије, потом, упита Арона: „Шта ти је скривио овај народ, да си га увалио у тако велики грех?“ „Нека се мој господар не гневи – одговори му Арон. И сам знаш да је овај народ склон злу. Они су ми рекли: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило с оним човеком Мојсијем, који нас је извео из Египта.’ Ја сам им онда рекао: ’Ко има злата, нека га скине са себе.’ Они су ми дали злато, а ја сам га бацио у ватру, и изашло је ово теле.“ Мојсије је видео да се народ разуздао, јер га је Арон препустио разузданости, на злурадост његових непријатеља.
2. Mojsijeva 32:1-25 Sveta Biblija (SRP1865)
A narod vidjevši gdje Mojsije za dugo ne slazi s gore, skupi se narod pred Arona, i rekoše mu: hajde, naèini nam bogove, koji æe iæi pred nama, jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo šta bi. A Aron im reèe: poskidajte zlatne oboce što su u ušima žena vaših, sinova vaših i kæeri vaših, i donesite mi. I poskida sav narod zlatne oboce što im bijahu u ušima, i donesoše Aronu. A on uzev iz ruku njihovijeh, sali u kalup, i naèini tele saliveno. I rekoše: ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje Misirske. A kad to vidje Aron, naèini oltar pred njim; i povika Aron, i reèe: sjutra je praznik Gospodnji. I sjutradan ustavši rano prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i posjeda narod, te jedoše i piše, a poslije ustaše da se igraju. A Gospod reèe Mojsiju: idi, siði, jer se pokvari tvoj narod, koji si izveo iz zemlje Misirske. Brzo zaðoše s puta, koji sam im zapovjedio; naèiniše sebi tele liveno, i pokloniše mu se, i prinesoše mu žrtvu, i rekoše: ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje Misirske. Još reèe Gospod Mojsiju: pogledah narod ovaj, i eto je narod tvrda vrata. I sada pusti me, da se raspali gnjev moj na njih i da ih istrijebim; ali od tebe æu uèiniti narod velik. A Mojsije se zamoli Gospodu Bogu svojemu, i reèe: zašto se, Gospode, raspaljuje gnjev tvoj na narod tvoj, koji si izveo iz zemlje Misirske silom velikom i rukom krjepkom? Zašto da govore Misirci i reku: na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama i da ih istrijebi sa zemlje? Povrati se od gnjeva svojega, i požali narod svoj oda zla. Opomeni se Avrama, Isaka i Izrailja, sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i obrekao im: umnožiæu sjeme vaše kao zvijezde na nebu, i zemlju ovu, za koju govorih, svu æu dati sjemenu vašemu da je njihova dovijeka. I ražali se Gospodu uèiniti zlo narodu svojemu, koje reèe. Tada se vrati Mojsije, i siðe s gore sa dvije ploèe svjedoèanstva u rukama svojim; i ploèe bjehu pisane s obje strane, otud i odovud pisane. I bjehu ploèe djelo Božije, i pismo bješe pismo Božije, urezano na ploèama. A Isus èuvši viku u narodu, kad vikahu, reèe Mojsiju: vika ubojna u okolu. A on reèe: nije to vika kako vièu koji su jaèi, niti je vika kako vièu koji su slabiji, nego èujem viku onijeh koji pjevaju. I kad doðe blizu okola, ugleda tele i igre, te se razgnjevi Mojsije, i baci iz ruku svojih ploèe, i razbi ih pod gorom. Pa uze tele koje bijahu naèinili i spali ga ognjem, i satr ga u prah, i prosu ga po vodi, i zapoji sinove Izrailjeve. I reèe Mojsije Aronu: šta ti je uèinio ovaj narod, te ga uvali u toliki grijeh? A Aron mu reèe: nemoj se gnjeviti, gospodaru; ti znaš ovaj narod da je brz na zlo. Jer rekoše mi: naèini nam bogove, koji æe iæi pred nama, jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo šta bi. A ja im rekoh: ko ima zlata, neka ga skida sa sebe. I dadoše mi, a ja ga bacih u vatru, i izaðe to tele. A Mojsije videæi narod go, jer ga ogoli Aron na sramotu pred protivnicima njegovijem