2. Мојсијева 32:1-25

Кад је народ видео да Мојсије дуго не силази с горе, сабрао се око Арона и рекао му: „На ноге! Направи нам бога који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.“ Арон им одговори: „Поскидајте златне наушнице са ушију својих жена, синова и ћерки, па их донесите к мени.“ Сав народ је поскидао златне наушнице са својих ушију и донео их Арону. Овај је то затим узео од њих, растопио злато у калупу и од тога направио кип телета. Народ рече: „Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ Кад је Арон то видео, саградио је пред њим жртвеник и објавио: „Сутра је празник Господу!“ Следећег јутра су устали, принели жртву свеспалницу и приступили са жртвама мира. Онда је народ поседао да једе и пије, и устао да се забавља. Тада Господ рече Мојсију: „Иди и сиђи, јер се искварио твој народ, који си извео из земље египатске! Брзо су скренули с пута који сам им заповедио. Излили су себи кип телета, клањали му се и принели му жртве. И још су говорили: ’Ово је бог твој, Израиљу, који те је извео из Египта!’“ Господ настави: „Видим да је овај народ тврда врата. Зато ме пусти сада да искалим свој гнев на њима и да их побијем. Онда ћу од тебе учинити велики народ.“ Тада Мојсије стаде да преклиње Господа, свога Бога: „Зашто, Господе, да искаљујеш свој гнев на твој народ који си извео из Египта великом силом и моћном руком? Зашто да Египћани кажу: ’Са злом их је намером извео, да их побије у горама, и истреби их с лица земље’? Одврати свој пламтећи гнев и одустани од невоље којом хоћеш да удариш свој народ! Сети се својих слугу Аврахама, Исака и Израиља, којима си се заклео самим собом, рекавши им: ’Умножићу ваше потомство као звезде на небу, и сву ову земљу коју сам вам обећао даћу вашем потомству, да заувек постане њихово наследство.’“ И Господ је одустао од несреће, коју је намеравао да свали на свој народ. Мојсије се окрене и сиђе с горе. У рукама је носио две плоче Сведочанства. Плоче су биле исписане на обе стране; исписане и с једне и с друге стране. Плоче су биле Божије дело; речи на плочама је урезао сам Бог. Исус Навин је чуо буку народа који је галамио, па је рекао Мојсију: „Ратна бука у табору!“ Мојсије му на то рече: „Не кличу то победници, нити жале побеђени, певање је све што чујем.“ Кад се приближио табору и видео теле и играње, Мојсије плану гневом. Баци он плоче из руку и разбије их на подножју горе. Онда узме теле, спали га и измрви у прах, па га проспе у воду и натера Израиљце да је пију. Мојсије, потом, упита Арона: „Шта ти је скривио овај народ, да си га увалио у тако велики грех?“ „Нека се мој господар не гневи – одговори му Арон. И сам знаш да је овај народ склон злу. Они су ми рекли: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило с оним човеком Мојсијем, који нас је извео из Египта.’ Ја сам им онда рекао: ’Ко има злата, нека га скине са себе.’ Они су ми дали злато, а ја сам га бацио у ватру, и изашло је ово теле.“ Мојсије је видео да се народ разуздао, јер га је Арон препустио разузданости, на злурадост његових непријатеља.