Knjiga o Jestiri 2:13-23
Knjiga o Jestiri 2:13-23 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тад би девојка одлазила цару. Све што би пожелела могла је да понесе из женског двора у двор царев. Увече би ушла, а ујутру би одлазила у други женски двор, под надзор царевог евнуха Сазгаза, чувара наложница. Она се више није враћала цару осим ако би је цар затражио и позвао по имену. Кад дође ред на Јестиру, ћерку Авихаила, стрица Мардохејевог, коју је он узео за ћерку да иде цару, она не затражи ништа осим онога што јој је рекао дворанин царев Игај, чувар жена. Јестира се свидела сваком ко би је видео. Јестиру су одвели цару Асвиру у царски двор његов десетог месеца, а то је месец тевет, седме године његовог владања. Цар је заволео Јестиру више од свих других жена. Омилела му је више од свих девица. Стави царску круну на њену главу и учини је царицом уместо Астине. Потом цар приреди велику гозбу свим поглаварима својим и слугама својим у Јестирину част. Свим покрајинама даде олакшице и посла дарове царски дарежљиво. Касније, кад су се окупљале девице, Мардохеј је стајао на вратима царским. Јестира није била казала из ког рода и народа потиче, као што јој је Мардохеј и заповедио. Јестира је радила што јој Мардохеј говори као и онда кад је он њу одгајао. У то време, док је Мардохеј седео пред вратима царским, разљутише се Вихтан и Терес, два царева дворанина, чувари врата, и хтедоше да дигну руке на цара Асвира. Мардохеј је то дознао и јавио царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево. Кад се ствар испитала и показала тачном, ту двојицу су обесили на вешала. То је записано у летопис пред царем.
Knjiga o Jestiri 2:13-23 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
овако је одлазила цару: Што год би пожелела да са собом понесе из харема у цареву палату, дали би јој. Увече би одлазила цару, а ујутро се враћала у други део харема, на бригу Шаашгазу, царевом евнуху задуженом за наложнице. Она не би поново ишла цару, осим ако би му се допала, па би је он позвао к себи по имену. Када је дошао ред на Јестиру – коју је усвојио Мордехај и која је била кћи његовог стрица Авихајила – да оде цару, она не затражи ништа осим онога шта јој је предложио Хегај, царев евнух задужен за жене. Тиме Јестира изазва дивљење свих који су је гледали. Јестиру одведоше цару Ксерксу, у његову царску палату, десетог месеца, месеца тевета, седме године његове владавине. Цар заволе Јестиру више од свих других жена и она стече његову милост и наклоност већу него иједна друга девојка. Он јој стави царско оглавље на главу и учини је царицом место Вашти. Потом цар приреди велику гозбу, Јестирину гозбу, за све своје поглаваре и службенике, прогласи празник широм свих покрајина и царски дарежљиво раздели поклоне. Када су девојке окупили други пут, Мордехај је седео на царевој капији. А Јестира није говорила о својим сродницима и народу, као што јој је Мордехај заповедио, јер се и даље држала Мордехајевих налога, као што је то чинила и док ју је одгајао. У време када је Мордехај седео на царевој капији, Бигтана и Тереш, двојица царевих евнуха који су чували улаз, разгневише се и сковаше заверу да убију цара Ксеркса. Али Мордехај сазна за заверу и обавести царицу Јестиру, а она извести цара у Мордехајево име. Када је извештај проверен и када се открило да је истинит, ону двојицу обесише на вешала. Све је то пред царем записано у Књигу летописа.
Knjiga o Jestiri 2:13-23 Novi srpski prevod (NSPL)
A devojka bi ovako otišla caru: bilo bi joj dano sve što bi zatražila da sa sobom iz harema ponese na carev dvor. Uveče bi ušla, a ujutro bi se vratila u drugi harem i bila bi predana Sazgazu, carevom evnuhu i nadgledniku inoča. Više nije smela da ide caru osim ako bi mu se svidela i ako bi je car pozvao po imenu. Kada je došao red na Jestiru – ćerku Aviheja, strica Mardoheja, koji ju je uzeo kod sebe kao ćerku – da ide caru, nije zahtevala nijednu stvar osim onoga što joj je odredio Igaj, carev evnuh i nadglednik žena. Tako je Jestira osvojila naklonost svih koji su je videli. Jestira je odvedena caru Artakserksu na njegov carski dvor desetog meseca, to jest meseca teveta, sedme godine njegove vladavine. Car je zavoleo Jestiru više od svih drugih žena. Stekla je njegovu naklonost i ljubav više od svih devica, pa je stavio carsku krunu na njenu glavu i proglasio je caricom umesto Astine. Tada je car u Jestirinu čast priredio veliku gozbu za sve svoje glavare i svoje sluge. Proglasio je praznik za oblasti i dao darove kakvi dolikuju carevoj darežljivosti. Kada su device ponovo bile okupljene, Mardohej je sedeo na carevim vratima. Jestira nije rekla ko joj je rod i iz kog je naroda, jer joj je Mardohej zabranio. Naime, Jestira je sve radila po Mardohejevim rečima, kao kada je kod njega bila odgajana. Tih dana, dok je Mardohej sedeo na carevim vratima, dvojica carevih evnuha od onih koji čuvaju prag – Vihtan i Tares – su se razgnevili, te nastojali da ubiju cara Artakserksa. Ali ta stvar je bila javljena Mardoheju i on ju je preneo carici Jestiri, a ona, Jestira, je ispričala caru u Mardohejevo ime. Kada se stvar razotkrila i dokazala, obojica su bila obešena o drvo, a sve se u carevom prisustvu zapisalo u Knjigu dnevnika.
Knjiga o Jestiri 2:13-23 Нови српски превод (NSP)
А девојка би овако отишла цару: било би јој дано све што би затражила да са собом из харема понесе на царев двор. Увече би ушла, а ујутро би се вратила у други харем и била би предана Сазгазу, царевом евнуху и надгледнику иноча. Више није смела да иде цару осим ако би му се свидела и ако би је цар позвао по имену. Када је дошао ред на Јестиру – ћерку Авихеја, стрица Мардохеја, који ју је узео код себе као ћерку – да иде цару, није захтевала ниједну ствар осим онога што јој је одредио Игај, царев евнух и надгледник жена. Тако је Јестира освојила наклоност свих који су је видели. Јестира је одведена цару Артаксерксу на његов царски двор десетог месеца, то јест месеца тевета, седме године његове владавине. Цар је заволео Јестиру више од свих других жена. Стекла је његову наклоност и љубав више од свих девица, па је ставио царску круну на њену главу и прогласио је царицом уместо Астине. Тада је цар у Јестирину част приредио велику гозбу за све своје главаре и своје слуге. Прогласио је празник за области и дао дарове какви доликују царевој дарежљивости. Када су девице поново биле окупљене, Мардохеј је седео на царевим вратима. Јестира није рекла ко јој је род и из ког је народа, јер јој је Мардохеј забранио. Наиме, Јестира је све радила по Мардохејевим речима, као када је код њега била одгајана. Тих дана, док је Мардохеј седео на царевим вратима, двојица царевих евнуха од оних који чувају праг – Вихтан и Тарес – су се разгневили, те настојали да убију цара Артаксеркса. Али та ствар је била јављена Мардохеју и он ју је пренео царици Јестири, а она, Јестира, је испричала цару у Мардохејево име. Када се ствар разоткрила и доказала, обојица су била обешена о дрво, а све се у царевом присуству записало у Књигу дневника.
Knjiga o Jestiri 2:13-23 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada bi djevojka išla k caru, i što bi god rekla dalo bi joj se da s tijem ide iz ženske kuæe u dom carev. Uveèe bi ušla, a ujutru bi se vratila u drugu kuæu žensku pod ruku Sazgaza dvoranina careva, èuvara inoèkoga; više ne bi išla k caru, veæ ako bi je htio car, te bi bila pozvana po imenu. I tako kad doðe red na Jestiru kæer Avihaila strica Mardohejeva, koju bješe uzeo za kæer, da uðe k caru, ona ne zaiska ništa nego što reèe Igaj dvoranin carev, èuvar ženski; i Jestira nalažaše milost u svakoga ko je viðaše. Tako bi Jestira odvedena k caru Asviru u carski dvor njegov desetoga mjeseca, koje je mjesec Tevet, sedme godine carovanja njegova. I caru omilje Jestira mimo sve druge žene, i pridobi milost i ljubav njegovu mimo sve djevojke, te joj metnu carski vijenac na glavu i uèini je caricom na mjesto Astinino. I uèini car veliku gozbu svijem knezovima svojim i slugama svojim radi Jestire, i pokloni zemljama olakšice i razdade darove kako car može. A kad se drugom skupljahu djevojke, Mardohej sjeðaše na vratima carevijem. A Jestira ne kaza svojega roda ni naroda, kao što joj bješe zapovjedio Mardohej, i Jestira èinjaše što joj Mardohej govoraše, kao kad se odgajaše kod njega. U te dane, kad Mardohej sjeðaše na vratima carevijem, rasrdiše se Vihtan i Teres dva dvoranina careva izmeðu onijeh koji stražahu na pragu, i gledahu da dignu ruke na cara Asvira. A to dozna Mardohej i javi carici Jestiri, a Jestira kaza caru u ime Mardohejevo. I kad se stvar izvidje i naðe, biše obješena ona obojica na drvo, i to se zapisa u knjigu dnevnika pred carem.