Књига о Јестири 2:13-23

А девојка би овако отишла цару: било би јој дано све што би затражила да са собом из харема понесе на царев двор. Увече би ушла, а ујутро би се вратила у други харем и била би предана Сазгазу, царевом евнуху и надгледнику иноча. Више није смела да иде цару осим ако би му се свидела и ако би је цар позвао по имену. Када је дошао ред на Јестиру – ћерку Авихеја, стрица Мардохеја, који ју је узео код себе као ћерку – да иде цару, није захтевала ниједну ствар осим онога што јој је одредио Игај, царев евнух и надгледник жена. Тако је Јестира освојила наклоност свих који су је видели. Јестира је одведена цару Артаксерксу на његов царски двор десетог месеца, то јест месеца тевета, седме године његове владавине. Цар је заволео Јестиру више од свих других жена. Стекла је његову наклоност и љубав више од свих девица, па је ставио царску круну на њену главу и прогласио је царицом уместо Астине. Тада је цар у Јестирину част приредио велику гозбу за све своје главаре и своје слуге. Прогласио је празник за области и дао дарове какви доликују царевој дарежљивости. Када су девице поново биле окупљене, Мардохеј је седео на царевим вратима. Јестира није рекла ко јој је род и из ког је народа, јер јој је Мардохеј забранио. Наиме, Јестира је све радила по Мардохејевим речима, као када је код њега била одгајана. Тих дана, док је Мардохеј седео на царевим вратима, двојица царевих евнуха од оних који чувају праг – Вихтан и Тарес – су се разгневили, те настојали да убију цара Артаксеркса. Али та ствар је била јављена Мардохеју и он ју је пренео царици Јестири, а она, Јестира, је испричала цару у Мардохејево име. Када се ствар разоткрила и доказала, обојица су била обешена о дрво, а све се у царевом присуству записало у Књигу дневника.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Књига о Јестири 2:13-23