Knjiga proroka Danila 10:1-14
Knjiga proroka Danila 10:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, којег су прозвали Валтасар. Реч је била истинита и тицала се важних ствари. Он је обратио пажњу на реч и разумео је виђење. У те дане ја, Данило, био сам у жалости три недеље дана. Нисам јео течна јела, месо ни вино не уђоше у моја уста и нисам се мазао уљем док не прођоше три недеље дана. Двадесет четвртог дана првог месеца био сам на обали велике реке Тигра. Подигао сам очи своје и, гле, видех човека одевеног у платно. Око паса му је био појас од злата из Уфаза. Тело му је било као хрисолит, лице као муња, очи као бакље пламене, руке и ноге као обрађена бронза, а звук речи његових био је као глас мноштва. Једини ја, Данило, гледах виђење, а људи који су били са мном нису га видели, али их обузе велики страх и побегоше да се сакрију. Остадох сам и гледао сам то велико виђење. Ја изнемогох, лице ми пребледе и снага ме напусти. Зачух глас речи његових и, кад чух глас речи његових, изгубих свест и падох лицем ничице на земљу. И, гле, рука ме дотаче и подиже ме на колена моја и на шаке моје. Потом ми рече: „Данило, драги човече! Слушај речи које ћу ти казати. Усправи се, јер сам сада теби послан.” Кад то рече, ја устадох дршћући. Тада ми рече: „Не бој се, Данило! Већ првог дана кад си усмерио срце своје разумевању и кад си се понизио пред Богом својим, услишене су речи твоје, и ја дођох због речи твојих. Поглавар царства персијског противио ми се двадесет један дан, али, гле, Михаило, један од првих поглавара, дође ми у помоћ. Ја га оставих тамо, насупрот царева персијских. Дођох да ти кажем шта чека народ твој касније. Још ће виђења бити у то време.”
Knjiga proroka Danila 10:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Треће године владавине Кира, цара Персије, Данилу, који се звао и Валтасар, би објављена порука. Порука је била истинита, али било ју је веома тешко разумети. Разумевање поруке дође му у виђењу. »Ја, Данило, био сам тада три седмице у жалости. Нисам јео бирана јела, нисам окусио ни меса ни вина и нисам се мазао уљем док не прођоше те три седмице. Двадесет четвртог дана првог месеца, док сам био на обали велике реке Тигар, подигох поглед, а кад тамо – човек обучен у ланену одећу, а око струка му појас од најчистијег злата! Тело му је било као хризолит, лице као муња, очи као горуће бакље, руке и ноге као углачана бронза, а глас као жамор мноштва. Само сам ја, Данило, гледао ово виђење. Људи који су били са мном нису га видели, али их обузе силан страх, па побегоше и сакрише се. »Тако сам остао сâм и гледао ово велико виђење. Снага ме остави, лице ми насмрт пребледе и осетих се беспомоћно. Тада га чух како говори и, кад га чух, онесвестих се и падох ничице. »Онда ме дотаче рука и подиже ме на дрхтава колена и руке. »Он ми рече: ‚Данило, Божији миљениче, добро пази на речи које ћу ти говорити и усправи се, јер сам сада послат теби.‘ »Када ми је то рекао, устадох дрхтећи. »Он ми рече: ‚Не бој се, Данило. Од првог дана када си одлучио да разумеш и да се понизиш пред својим Богом, твоје речи су услишене и ја сам дошао због њих. Али, заповедник персијског царства опирао ми се двадесет један дан. Тада ми је Михаило, један од главних заповедника, прискочио у помоћ, јер сам био остао сâм против цара Персије, а ја дођох да ти објасним шта ће се догодити твоме народу у последња времена, јер ово је виђење за дане који тек треба да дођу.‘
Knjiga proroka Danila 10:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
U trećoj godini Kira, cara Persije, Danilu, koji je nazvan Valtazar, bila je otkrivena poruka. Poruka je bila istinita, a odnosila se na veliki rat. On je razumeo poruku; njeno značenje mu je došlo u viđenju. U te dane, ja, Danilo, bio sam u žalosti tri sedmice. Nisam jeo probrana jela, meso i vino nije ulazilo na moja usta, niti sam se mazao uljem dok se nisu navršile tri sedmice. Dvadeset četvrtog dana prvog meseca, stajao sam pored velike reke Tigar. Kad sam podigao pogled, ugledao sam jednog čoveka obučenog u lanenu odeću. Bokovi su mu bili opasani pojasom od čistog zlata iz Ufaza. Telo mu je bilo kao hrisolit, lice kao munja, a oči kao upaljena baklja. Njegove ruke i noge izgledale su kao uglačana bronza, a glas mu je bio kao buka velikog mnoštva. Samo sam ja, Danilo, video viđenje; ljudi koji su bili sa mnom nisu videli viđenje. Njih je obuzeo veliki strah, pa su pobegli i sakrili se. A ja sam ostao sam gledajući ovo veliko viđenje; snage je nestalo u meni, lice mi se izmenilo, izobličilo se, ostavila me snaga. Tada sam začuo kako mi govori glas, i čim sam čuo njegov glas kako mi govori, pao sam licem na zemlju utonuvši u dubok san. Ali ruka me je dotakla i pomogla mi da se pridignem na kolena i ruke. On mi reče: „Danilo, izabrani čoveče, razmotri reči koje ti govorim. Ustani, jer sam poslan k tebi.“ Kada mi je rekao ove reči, ustao sam tresući se. Zatim je rekao: „Ne boj se, Danilo, jer su tvoje reči bile uslišene još prvog dana kad si odlučio da razumeš ovo i da se poniziš pred svojim Bogom; zbog tvojih reči sam i došao. Međutim, knez persijske vojske mi se odupirao dvadeset jedan dan, ali mi je Mihailo, jedan od vodećih knezova, pritekao u pomoć kad sam ostao sam s persijskim carevima. Došao sam, dakle, da ti razjasnim šta će zadesiti tvoj narod u poslednjim danima. Ima, naime, još jedno viđenje za te dane.“
Knjiga proroka Danila 10:1-14 Нови српски превод (NSP)
У трећој години Кира, цара Персије, Данилу, који је назван Валтазар, била је откривена порука. Порука је била истинита, а односила се на велики рат. Он је разумео поруку; њено значење му је дошло у виђењу. У те дане, ја, Данило, био сам у жалости три седмице. Нисам јео пробрана јела, месо и вино није улазило на моја уста, нити сам се мазао уљем док се нису навршиле три седмице. Двадесет четвртог дана првог месеца, стајао сам поред велике реке Тигар. Кад сам подигао поглед, угледао сам једног човека обученог у ланену одећу. Бокови су му били опасани појасом од чистог злата из Уфаза. Тело му је било као хрисолит, лице као муња, а очи као упаљена бакља. Његове руке и ноге изгледале су као углачана бронза, а глас му је био као бука великог мноштва. Само сам ја, Данило, видео виђење; људи који су били са мном нису видели виђење. Њих је обузео велики страх, па су побегли и сакрили се. А ја сам остао сам гледајући ово велико виђење; снаге је нестало у мени, лице ми се изменило, изобличило се, оставила ме снага. Тада сам зачуо како ми говори глас, и чим сам чуо његов глас како ми говори, пао сам лицем на земљу утонувши у дубок сан. Али рука ме је дотакла и помогла ми да се придигнем на колена и руке. Он ми рече: „Данило, изабрани човече, размотри речи које ти говорим. Устани, јер сам послан к теби.“ Када ми је рекао ове речи, устао сам тресући се. Затим је рекао: „Не бој се, Данило, јер су твоје речи биле услишене још првог дана кад си одлучио да разумеш ово и да се понизиш пред својим Богом; због твојих речи сам и дошао. Међутим, кнез персијске војске ми се одупирао двадесет један дан, али ми је Михаило, један од водећих кнезова, притекао у помоћ кад сам остао сам с персијским царевима. Дошао сам, дакле, да ти разјасним шта ће задесити твој народ у последњим данима. Има, наиме, још једно виђење за те дане.“
Knjiga proroka Danila 10:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
Treæe godine Kira cara Persijskoga objavi se rijeè Danilu, koji se zvaše Valtasar; i rijeè bješe istinita i o velikim stvarima; i razabra rijeè i razumje utvaru. U to vrijeme ja Danilo bjeh u žalosti tri nedjelje dana. Jela ugodna ne jedoh, ni meso ni vino ne uðe u moja usta, niti se namazah uljem dok se ne navršiše tri nedjelje dana. A dvadeset èetvrtoga dana prvoga mjeseca bijah na brijegu velike rijeke Hidekela. I podigoh oèi svoje i vidjeh, a to jedan èovjek obuèen u platno, i pojas bješe oko njega od èistoga zlata iz Ufaza; A tijelo mu bješe kao hrisolit, i lice mu kao munja a oèi mu kao luèevi zapaljeni, a ruke i noge kao mjed uglaðena, a glas od rijeèi njegovijeh kao glas mnogoga ljudstva. I ja Danilo sam vidjeh utvaru, a ljudi što bijahu sa mnom ne vidješe je, ali ih popade strah velik, te pobjegoše i sakriše se. I ostah sam, i vidjeh tu veliku utvaru, i ne osta snage u meni, i ljepota mi se nagrdi, i ne imah snage. I èuh glas od rijeèi njegovijeh, i kad èuh glas od rijeèi njegovijeh, izvan sebe padoh nièice licem na zemlju. I gle, ruka me se dotaèe i podiže me na koljena moja i na dlanove moje. I reèe mi: Danilo, mili èovjeèe! slušaj rijeèi koje æu ti kazati, i stani pravo, jer sam sada poslan k tebi. I kad mi reèe tu rijeè, ustah drkæuæi. I reèe mi: ne boj se, Danilo, jer prvoga dana kad si upravio srce svoje da razumijevaš i da muèiš sebe pred Bogom svojim, uslišene biše rijeèi tvoje, i ja doðoh tvojih rijeèi radi. Ali knez carstva Persijskoga staja mi nasuprot dvadeset i jedan dan; ali, gle, Mihailo jedan od prvijeh knezova doðe mi u pomoæ; tako ja ostah ondje kod careva Persijskih. I doðoh da ti kažem šta æe biti tvome narodu poslije; jer æe još biti utvara za te dane.