Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, којег су прозвали Валтасар. Реч је била истинита и тицала се важних ствари. Он је обратио пажњу на реч и разумео је виђење.
У те дане ја, Данило, био сам у жалости три недеље дана. Нисам јео течна јела, месо ни вино не уђоше у моја уста и нисам се мазао уљем док не прођоше три недеље дана. Двадесет четвртог дана првог месеца био сам на обали велике реке Тигра. Подигао сам очи своје и, гле, видех човека одевеног у платно. Око паса му је био појас од злата из Уфаза. Тело му је било као хрисолит, лице као муња, очи као бакље пламене, руке и ноге као обрађена бронза, а звук речи његових био је као глас мноштва. Једини ја, Данило, гледах виђење, а људи који су били са мном нису га видели, али их обузе велики страх и побегоше да се сакрију. Остадох сам и гледао сам то велико виђење. Ја изнемогох, лице ми пребледе и снага ме напусти. Зачух глас речи његових и, кад чух глас речи његових, изгубих свест и падох лицем ничице на земљу. И, гле, рука ме дотаче и подиже ме на колена моја и на шаке моје. Потом ми рече: „Данило, драги човече! Слушај речи које ћу ти казати. Усправи се, јер сам сада теби послан.” Кад то рече, ја устадох дршћући. Тада ми рече: „Не бој се, Данило! Већ првог дана кад си усмерио срце своје разумевању и кад си се понизио пред Богом својим, услишене су речи твоје, и ја дођох због речи твојих. Поглавар царства персијског противио ми се двадесет један дан, али, гле, Михаило, један од првих поглавара, дође ми у помоћ. Ја га оставих тамо, насупрот царева персијских. Дођох да ти кажем шта чека народ твој касније. Још ће виђења бити у то време.”
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
