Dela apostolska 8:1-40
Dela apostolska 8:1-40 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А Савле је одобравао његово убиство. Онога дана наста и велико гоњење цркве у Јерусалиму; сем апостола, сви су били расејани по крајевима Јудеје и Самарије. А побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим. Савле је пак пустошио цркву, улазећи у куће одвлачио је људе и жене и предавао их у тамницу. Расејани, међутим, пролажаху свуда и проповедаху реч Божју. Тако Филип дође у главни град Самарије и проповедаше им Христа. И народ је једнодушно пазио на Филипове речи, слушајући и гледајући чудне знаке које је чинио. Јер из многих који су имали нечисте духове ови излажаху с великом виком; чак многи узети и хроми беху исцељени. И наста велика радост у оном граду. У том граду се одраније налазио један човек по имену Симон, који је врачао и доводио у чудо самарићански народ, говорећи за себе да је он нешто велико. Овога слушаху сви, од малог до великог, говорећи: „Овај човек је сила Божја, за коју се каже да је велика.” А слушали су га зато што их је дуже време задивљавао врачањем. Кад пак повероваше Филипу, који је проповедао јеванђеље о царству Божјем и о имену Исуса Христа, крштаваху се људи и жене. Чак и сам Симон поверова и би крштен, па оста уз Филипа; гледајући чудне знаке и велика чуда која су се догађала, беше ван себе. Апостоли који су били у Јерусалиму, чувши да је Самарија примила реч Божју, послаше им Петра и Јована, који сиђоше и помолише се Богу за њих да приме Духа Светога. Наиме, још ни на једног од њих не беше сишао, него су били само крштени у име Господа Исуса. Тада ставише руке на њих, те примаху Духа Светога. Кад пак Симон виде да се полагањем апостолских руку додељује Дух, донесе им новаца говорећи: „Дајте и мени ту власт да прими Духа Светога свако на кога положим руке.” На то му Петар рече: „Твој новац нека иде с тобом заједно у пропаст зато што си смислио да новцем стекнеш дар Божји. Нема за тебе дела и удела у овој ствари јер твоје срце није право пред Богом. Обрати се онда од ове своје злоће и помоли се Господу не би ли ти била опроштена помисао твога срца; видим да си у горком отрову и у оковима неправде.” Симон пак у одговору рече: „Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли.” Они пак, пошто су посведочили и казали реч Господњу, вратише се у Јерусалим проповедајући јеванђеље многим самарићанским селима. Анђео Господњи рече Филипу: „Устани и иди према југу, на пут који се спушта од Јерусалима у Газу; тај пут је пуст.” Тако уста и оде. И, гле, један Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандаке, етиопске царице, који је био над свом њеном ризницом, а у Јерусалим је дошао да се помоли Богу, враћао се кући седећи на својим колима и читајући пророка Исаију. Утом Дух рече Филипу: „Приђи и држи се ових кола!” Тада Филип притрча и чу како он чита пророка Исаију, те рече: „Да ли и разумеш то што читаш?” Он пак рече: „А како бих могао да разумем ако ме ко не упути?” И позва Филипа да се попне и седне с њим. А место из Писма које је читао беше ово: „Одведоше га као овцу на клање, и као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара својих уста. У његовом понижењу укиде се његов суд. Ко ће избројати његов нараштај? Јер се узима са земље његов живот.” Тада ушкопљеник у одговору рече Филипу: „Молим те, о коме то говори пророк? О самом себи или о неком другом?” На то Филип отвори своја уста и, почевши од овога места Писма, проповеди му јеванђеље о Исусу. А кад су путујући дошли до неке воде, ушкопљеник рече: „Ево воде, шта ми смета да се крстим?” Филип пак рече: „Ако верујеш од свег срца, може.” Он одговори и рече: „Верујем да је Исус Христос Син Божји.” И заповеди да стану кола, те обојица сиђоше у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изађоше из воде, Дух Господњи узе Филипа и ушкопљеник га више не виде. Путовао је даље својим путем радујући се. А Филип се наше у Азоту, а затим пролазећи проповедаше јеванђеље свим градовима док не дође у Кесарију.
Dela apostolska 8:1-40 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А Савле је одобравао његово убиство. Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима. Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише. А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу. Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли. Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа. Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио. Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми. И настаде велика радост у том граду. А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик, и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.« А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем. Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео. Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа. Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.« А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.« Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.« А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима. Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.« И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу, па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију. Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.« Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?« »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим. А одломак из Писма који је читао био је овај: »Одвели су га као овцу на клање. И као што је јагње немо пред оним ко га стриже, тако ни он не отвори своја уста. У његовом понижењу правду му ускратише. Ко може да опише његове потомке? Јер, живот му је узет са земље.« »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?« Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу. И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?« Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти. А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се. Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.
Dela apostolska 8:1-40 Novi srpski prevod (NSPL)
A Savle je odobravao Stefanovo ubistvo. Tog dana je nastao veliki progon crkve u Jerusalimu, pa su se svi, izuzev apostola, rasejali po Judeji i Samariji. Stefana su, pak, sahranili pobožni ljudi i uz veliku žalost ga oplakali. A Savle je pustošio Crkvu; zalazio je od kuće do kuće i odvlačio muškarce i žene u tamnicu. Oni koji su bili rasejani, naveštavali su Radosnu vest gde god su prolazili. Tako je Filip otišao u jedan grad u Samariji i objavljivao im Hrista. Sav narod je pažljivo slušao njegove reči i gledao znake koje je činio. Naime, nečisti duhovi su uz glasne krike izlazili iz ljudi koji su bili njima opsednuti, a i mnogo oduzetih i hromih je bilo isceljeno. Tada je nastala velika radost u gradu. U tom gradu je duže vremena živeo neki čovek po imenu Simon, koji je svojim vračanjem zadivljavao narod u Samariji. Govorio je za sebe da je on nešto posebno, te su ga uvažavali i ugledni i neugledni, izjavljujući: „Ovaj čovek je zaista sila Božija, za koju se kaže da je velika.“ Priklanjali su mu se, jer ih je duže vremena zadivljavao svojim vračanjem. Ali kada su poverovali Filipu, koji je propovedao o Radosnoj vesti Carstva Božijeg i o imenu Isusa Hrista, krštavali su se i muškarci i žene. Čak je i sam Simon uzverovao. Nakon što je bio kršten, stalno je bio uz Filipa; bio je zadivljen gledajući znake i velika čuda koja su se događala. Kada su apostoli u Jerusalimu čuli da su Samarjani prihvatili Božiju reč, poslali su tamo Petra i Jovana. Kada su ovi stigli, pomolili su se za Samarjane da prime Svetog Duha. Naime, ni na koga od njih još nije bio sišao Sveti Duh, već su bili kršteni samo u ime Gospoda Isusa. Apostoli su položili ruke na njih, te su primili Duha Svetoga. Kad je Simon video da se Duh daje polaganjem ruku apostola, ponudio im je novac rekavši: „Dajte i meni tu vlast da svako na koga položim ruke primi Duha Svetoga.“ Petar mu je odgovorio: „Neka tvoj novac propadne zajedno s tobom kad si mislio da novcem možeš da stekneš Božiji dar. Ti nemaš ni dela ni udela u ovoj službi, jer tvoje srce nije pravo pred Bogom. Pokaj se za to zlo i moli se Gospodu, ne bi li ti oprostio što si to naumio u svom srcu. Vidim, naime, da si pun gorkog otrova i u okovima nepravde.“ „Molite se Gospodu za mene – molio ih je Simon – da mi se ne dogodi ništa od ovoga što ste rekli.“ Nakon što su im svedočili i objavili im reč Gospodnju, Petar i Jovan su se vratili u Jerusalim, propovedajući usput Radosnu vest u mnogim samarjanskim selima. Tada je anđeo Gospodnji rekao Filipu: „Spremi se i kreni na jug, prema putu što se od Jerusalima spušta prema Gazi; taj put je pust.“ Filip se spremio i otišao. Baš tada naiđe neki Etiopljanin, evnuh, velikodostojnik etiopske carice Kandake, i nadglednik cele njene riznice. On je došao u Jerusalim da se pokloni Bogu. Vraćajući se kući sedeo je u svojim kočijama i čitao Knjigu proroka Isaije. Tada Duh reče Filipu: „Idi i drži se tih kočija.“ Filip je pritrčao kočijama, pa kad je čuo da Etiopljanin čita iz proroka Isaije, upita ga: „Da li razumeš to što čitaš?“ „Kako da razumem – odgovori Etiopljanin – kada nema nikoga da mi objasni?“ Zatim je pozvao Filipa da sedne s njim. U odeljku iz Pisma koji je Etiopljanin čitao, pisalo je sledeće: „Kao ovca na klanje je vođen, i kao jagnje nemo pred onima koji ga strižu, tako nije otvorio usta svoja. Bio je ponižen i pravde lišen. Ko će pričati o njegovom potomstvu pošto mu se život sa zemlje uzima?“ Evnuh je upitao Filipa: „Reci mi, molim te, o kome to prorok govori? O sebi ili o nekom drugom?“ Tada mu je Filip, polazeći od istog odeljka Pisma, objavio Radosnu vest o Isusu. Putujući tako, došli su do neke vode. Evnuh reče: „Evo vode! Šta mi brani da budem kršten?“ „Može – odgovori Filip – ako veruješ svim svojim srcem.“ „Verujem – reče evnuh – da je Isus Hristos Sin Božiji.“ Naredio je da se kočija zaustavi. Zatim su obojica, Filip i evnuh, sišli u vodu, pa ga je Filip krstio. Kada su izašli iz vode, Duh Božiji iznenada uze Filipa, i evnuh ga više nije video. Ipak, nastavio je svojim putem radujući se. Filip se, međutim, našao u Azotu, pa je putujući propovedao Radosnu vest po svim gradovima sve dok nije došao u Kesariju.
Dela apostolska 8:1-40 Нови српски превод (NSP)
А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу. Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. Тада је настала велика радост у граду. У том граду је дуже времена живео неки човек по имену Симон, који је својим врачањем задивљавао народ у Самарији. Говорио је за себе да је он нешто посебно, те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“ Приклањали су му се, јер их је дуже времена задивљавао својим врачањем. Али када су поверовали Филипу, који је проповедао о Радосној вести Царства Божијег и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. Чак је и сам Симон узверовао. Након што је био крштен, стално је био уз Филипа; био је задивљен гледајући знаке и велика чуда која су се догађала. Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса. Апостоли су положили руке на њих, те су примили Духа Светога. Кад је Симон видео да се Дух даје полагањем руку апостола, понудио им је новац рекавши: „Дајте и мени ту власт да свако на кога положим руке прими Духа Светога.“ Петар му је одговорио: „Нека твој новац пропадне заједно с тобом кад си мислио да новцем можеш да стекнеш Божији дар. Ти немаш ни дела ни удела у овој служби, јер твоје срце није право пред Богом. Покај се за то зло и моли се Господу, не би ли ти опростио што си то наумио у свом срцу. Видим, наиме, да си пун горког отрова и у оковима неправде.“ „Молите се Господу за мене – молио их је Симон – да ми се не догоди ништа од овога што сте рекли.“ Након што су им сведочили и објавили им реч Господњу, Петар и Јован су се вратили у Јерусалим, проповедајући успут Радосну вест у многим самарјанским селима. Тада је анђео Господњи рекао Филипу: „Спреми се и крени на југ, према путу што се од Јерусалима спушта према Гази; тај пут је пуст.“ Филип се спремио и отишао. Баш тада наиђе неки Етиопљанин, евнух, великодостојник етиопске царице Кандаке, и надгледник целе њене ризнице. Он је дошао у Јерусалим да се поклони Богу. Враћајући се кући седео је у својим кочијама и читао Књигу пророка Исаије. Тада Дух рече Филипу: „Иди и држи се тих кочија.“ Филип је притрчао кочијама, па кад је чуо да Етиопљанин чита из пророка Исаије, упита га: „Да ли разумеш то што читаш?“ „Како да разумем – одговори Етиопљанин – када нема никога да ми објасни?“ Затим је позвао Филипа да седне с њим. У одељку из Писма који је Етиопљанин читао, писало је следеће: „Као овца на клање је вођен, и као јагње немо пред онима који га стрижу, тако није отворио уста своја. Био је понижен и правде лишен. Ко ће причати о његовом потомству пошто му се живот са земље узима?“ Евнух је упитао Филипа: „Реци ми, молим те, о коме то пророк говори? О себи или о неком другом?“ Тада му је Филип, полазећи од истог одељка Писма, објавио Радосну вест о Исусу. Путујући тако, дошли су до неке воде. Евнух рече: „Ево воде! Шта ми брани да будем крштен?“ „Може – одговори Филип – ако верујеш свим својим срцем.“ „Верујем – рече евнух – да је Исус Христос Син Божији.“ Наредио је да се кочија заустави. Затим су обојица, Филип и евнух, сишли у воду, па га је Филип крстио. Када су изашли из воде, Дух Божији изненада узе Филипа, и евнух га више није видео. Ипак, наставио је својим путем радујући се. Филип се, међутим, нашао у Азоту, па је путујући проповедао Радосну вест по свим градовима све док није дошао у Кесарију.
Dela apostolska 8:1-40 Sveta Biblija (SRP1865)
Savle pak bješe pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu Jerusalimsku, i svi se rasijaše po krajevima Judejskijem i Samarijskijem osim apostola. A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plaè uèiniše nad njim. A Savle dosaðivaše crkvi, jer iðaše po kuæama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu. A oni što se bijahu rasijali prolažahu propovijedajuæi rijeè. A Filip sišavši u grad Samarijski propovijedaše im Hrista. A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajuæi i gledajuæi znake koje èinjaše; Jer duhovi neèisti s velikom vikom izlažahu iz mnogijeh u kojima bijahu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše. I bi velika radost u gradu onome. A bješe jedan èovjek, po imenu Simon, koji prije èaraše u gradu i dovoðaše u èudo narod Samarijski, govoreæi da je on nešto veliko; Na kojega gledahu svi, i malo i veliko, govoreæi: ovo je velika sila Božija. A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena èinima udivljavaše. Kad pak vjerovaše Filipu koji propovijedaše jevanðelje o carstvu Božijemu i o imenu Isusa Hrista, kršæavahu se i ljudi i žene. Tada i Simon vjerova, i krstivši se osta kod Filipa; i videæi djela i znake velike koji se èinjahu divljaše se vrlo. A kad èuše apostoli koji bijahu u Jerusalimu da Samarija primi rijeè Božiju, poslaše k njima Petra i Jovana. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha svetoga; Jer još ni na jednoga ne bješe došao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha svetoga. A kad vidje Simon da se daje Duh sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce Govoreæi: dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha svetoga. A Petar mu reèe: novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božij može dobiti za novce. Nema tebi dijela ni iseta u ovoj rijeèi; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvoga. Jer te vidim da si u grkoj žuèi i u svezi nepravde. A Simon odgovarajuæi reèe: pomolite se vi Gospodu za mene da ne naiðe na mene ništa od ovoga što rekoste. Tako oni posvjedoèivši i govorivši rijeè Gospodnju vratiše se u Jerusalim, i mnogijem selima Samarijskijem propovjediše jevanðelje. A anðeo Gospodnji reèe Filipu govoreæi: ustani i idi na podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je. I ustavši poðe. I gle, èovjek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice Arapske, što bješe nad svima njezinijem riznicama, koji bješe došao u Jerusalim da se moli Bogu, Pa se vraæaše, i sjedeæi na kolima svojijem èitaše proroka Isaiju. A Duh reèe Filipu: pristupi i prilijepi se tijem kolima. A Filip pritrèavši èu ga gdje èita proroka Isaiju, i reèe: a razumiješ li što èitaš? A on reèe: kako bih mogao ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sjede s njim. A mjesto iz pisma koje èitaše bješe ovo: kao ovca na zaklanje odvede se, i nijem kao jagnje pred onijem koji ga striže, tako ne otvori usta svojijeh. U njegovom poniženju ukide se sud njegov. A rod njegov ko æe iskazati? Jer se njegov život uzima od zemlje. Onda uškopljenik odgovori Filipu i reèe: molim te, za koga ovo govori prorok? ili za sebe ili za koga drugoga? A Filip otvorivši usta svoja, i poèevši od pisma ovoga, propovjedi mu jevanðelje Isusovo. Kako iðahu putem doðoše na nekaku vodu; i reèe uškopljenik: evo vode, šta brani meni da se krstim? A Filip mu reèe: ako vjeruješ od svega srca svojega, možeš. A on odgovarajuæi reèe: vjerujem da je Isus Hristos sin Božij. I zapovjedi da stanu kola, i siðoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga. A kad iziðoše iz vode, Duh sveti pade na uškopljenika, a anðeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vidje uškopljenik; nego otide putem svojijem radujuæi se. A Filip se obrete u Azotu; i prolazeæi propovijedaše jevanðelje svima gradovima, dok ne doðe u Æesariju.