Dela apostolska 8:1-40

A Savle je odobravao Stefanovo ubistvo. Tog dana je nastao veliki progon crkve u Jerusalimu, pa su se svi, izuzev apostola, rasejali po Judeji i Samariji. Stefana su, pak, sahranili pobožni ljudi i uz veliku žalost ga oplakali. A Savle je pustošio Crkvu; zalazio je od kuće do kuće i odvlačio muškarce i žene u tamnicu. Oni koji su bili rasejani, naveštavali su Radosnu vest gde god su prolazili. Tako je Filip otišao u jedan grad u Samariji i objavljivao im Hrista. Sav narod je pažljivo slušao njegove reči i gledao znake koje je činio. Naime, nečisti duhovi su uz glasne krike izlazili iz ljudi koji su bili njima opsednuti, a i mnogo oduzetih i hromih je bilo isceljeno. Tada je nastala velika radost u gradu. U tom gradu je duže vremena živeo neki čovek po imenu Simon, koji je svojim vračanjem zadivljavao narod u Samariji. Govorio je za sebe da je on nešto posebno, te su ga uvažavali i ugledni i neugledni, izjavljujući: „Ovaj čovek je zaista sila Božija, za koju se kaže da je velika.“ Priklanjali su mu se, jer ih je duže vremena zadivljavao svojim vračanjem. Ali kada su poverovali Filipu, koji je propovedao o Radosnoj vesti Carstva Božijeg i o imenu Isusa Hrista, krštavali su se i muškarci i žene. Čak je i sam Simon uzverovao. Nakon što je bio kršten, stalno je bio uz Filipa; bio je zadivljen gledajući znake i velika čuda koja su se događala. Kada su apostoli u Jerusalimu čuli da su Samarjani prihvatili Božiju reč, poslali su tamo Petra i Jovana. Kada su ovi stigli, pomolili su se za Samarjane da prime Svetog Duha. Naime, ni na koga od njih još nije bio sišao Sveti Duh, već su bili kršteni samo u ime Gospoda Isusa. Apostoli su položili ruke na njih, te su primili Duha Svetoga. Kad je Simon video da se Duh daje polaganjem ruku apostola, ponudio im je novac rekavši: „Dajte i meni tu vlast da svako na koga položim ruke primi Duha Svetoga.“ Petar mu je odgovorio: „Neka tvoj novac propadne zajedno s tobom kad si mislio da novcem možeš da stekneš Božiji dar. Ti nemaš ni dela ni udela u ovoj službi, jer tvoje srce nije pravo pred Bogom. Pokaj se za to zlo i moli se Gospodu, ne bi li ti oprostio što si to naumio u svom srcu. Vidim, naime, da si pun gorkog otrova i u okovima nepravde.“ „Molite se Gospodu za mene – molio ih je Simon – da mi se ne dogodi ništa od ovoga što ste rekli.“ Nakon što su im svedočili i objavili im reč Gospodnju, Petar i Jovan su se vratili u Jerusalim, propovedajući usput Radosnu vest u mnogim samarjanskim selima. Tada je anđeo Gospodnji rekao Filipu: „Spremi se i kreni na jug, prema putu što se od Jerusalima spušta prema Gazi; taj put je pust.“ Filip se spremio i otišao. Baš tada naiđe neki Etiopljanin, evnuh, velikodostojnik etiopske carice Kandake, i nadglednik cele njene riznice. On je došao u Jerusalim da se pokloni Bogu. Vraćajući se kući sedeo je u svojim kočijama i čitao Knjigu proroka Isaije. Tada Duh reče Filipu: „Idi i drži se tih kočija.“ Filip je pritrčao kočijama, pa kad je čuo da Etiopljanin čita iz proroka Isaije, upita ga: „Da li razumeš to što čitaš?“ „Kako da razumem – odgovori Etiopljanin – kada nema nikoga da mi objasni?“ Zatim je pozvao Filipa da sedne s njim. U odeljku iz Pisma koji je Etiopljanin čitao, pisalo je sledeće: „Kao ovca na klanje je vođen, i kao jagnje nemo pred onima koji ga strižu, tako nije otvorio usta svoja. Bio je ponižen i pravde lišen. Ko će pričati o njegovom potomstvu pošto mu se život sa zemlje uzima?“ Evnuh je upitao Filipa: „Reci mi, molim te, o kome to prorok govori? O sebi ili o nekom drugom?“ Tada mu je Filip, polazeći od istog odeljka Pisma, objavio Radosnu vest o Isusu. Putujući tako, došli su do neke vode. Evnuh reče: „Evo vode! Šta mi brani da budem kršten?“ „Može – odgovori Filip – ako veruješ svim svojim srcem.“ „Verujem – reče evnuh – da je Isus Hristos Sin Božiji.“ Naredio je da se kočija zaustavi. Zatim su obojica, Filip i evnuh, sišli u vodu, pa ga je Filip krstio. Kada su izašli iz vode, Duh Božiji iznenada uze Filipa, i evnuh ga više nije video. Ipak, nastavio je svojim putem radujući se. Filip se, međutim, našao u Azotu, pa je putujući propovedao Radosnu vest po svim gradovima sve dok nije došao u Kesariju.