YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Dela apostolska 26:12-29

Dela apostolska 26:12-29 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Кад сам притом путовао у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од првосвештеника, усред бела дана, на путу, о царе, видех светлост с неба, која мене и моје сапутнике обасја јаче од сунчаног сијања. И кад сви попадасмо на земљу, чух глас како ми говори јеврејским језиком: ‘Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила ритати се.’ А ја рекох: ‘Ко си ти, Господе?’ Господ пак рече: ‘Ја сам Исус, кога ти гониш. Него, устани и стани на своје ноге: јавио сам ти се, наиме, за то да те одредим за служитеља и сведока свега овога – како си ме видео и како ћу ти се још јавити. Ја ћу те избављати од твога народа и од многобожаца, којима те шаљем, да им отвориш очи да се обрате од таме ка светлости и од сатанске власти к Богу, да верујући у мене приме опроштај грехова и удео међу онима који су освећени.’ Стога, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, него сам прво онима у Дамаску, затим у Јерусалиму, по свој јудејској земљи и многобошцима проповедао да се кају и обраћају Богу чинећи дела достојна покајања. Због тога Јудејци ме ухватише у храму и покушаше да ме убију. Али, добивши помоћ од Бога, до данашњег дана стојим и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго осим оног што су пророци и Мојсије рекли да ће се догодити, да ће Христос пострадати, да ће као први из васкрсења мртвих објавити светлост нашем народу и многобошцима.” А кад је у својој одбрани ово изнео, рече му Фест сасвим гласно: „Ниси при чистој свести, Павле; велика ученост доводи те до лудила.” На то ће Павле рећи: „Нисам луд, угледни Фесте, него изговарам истините и разборите речи. Зна, најзад, за све ово и цар, коме слободно говорим. Не верујем, наиме, да му је ишта од овога непознато, јер се то није догодило у неком углу. Верујеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да верујеш.” Агрипа пак рече Павлу: „Још мало па ћеш ме наговорити и учинити ме хришћанином.” А Павле рече: „Молио бих Бога да пре или после, не само ти, него и сви који ме данас слушају, осим ових окова, постану такви какав сам ја.”

Dela apostolska 26:12-29 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

»Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘ »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘ »А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘ »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања. »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.« Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.« »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.« Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!« »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«

Dela apostolska 26:12-29 Novi srpski prevod (NSPL)

Povodom toga sam se zaputio u Damask sa ovlašćenjem i odobrenjem od vodećih sveštenika. Negde oko podne, o, care, na putu sam ugledao svetlost sa neba, koja je mene i moje saputnike obasjala jače od sunčevog sjaja. Svi smo popadali na zemlju, a ja sam čuo glas koji mi se obratio na jevrejskom jeziku: ’Savle! Savle! Zašto me progoniš? Teško ti je da se ritaš protiv bodila.’ ’Ko si ti, Gospode?’ – upitao sam. Gospod mi je odgovorio: ’Ja sam Isus koga ti progoniš. Ustani i stani na svoje noge! Objavio sam ti se da bih te postavio za svog slugu i svedoka onoga što si video i onoga što ću ti objaviti. Ja ću te izbavljati od tvoga naroda i od neznabožaca. Njima te šaljem, da im otvoriš oči kako bi se odvratili od tame k svetlu i od satanske vlasti k Bogu, te da bi primili oproštenje od greha i deo među onima koji su posvećeni verom u mene.’ Otada, care Agripa, nisam bio neposlušan nebeskom viđenju. Prvo sam propovedao onima u Damasku, te u Jerusalimu i u celoj Judeji, a potom i neznabošcima, da treba da se pokaju od greha i da se okrenu Bogu čineći dela koja dokazuju pokajanje. Zato su me Jevreji uhvatili u hramu i pokušali da me ubiju. Međutim, Bog mi je pomagao sve do današnjega dana, te stojim tu i svedočim i neuglednima i uglednima. Ja ne govorim ništa drugo osim onoga što su Proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi: da će Hristos postradati i da će, kao prvi koji je vaskrsao iz mrtvih, navestiti svetlo narodu izrailjskom i neznabošcima.“ Dok se Pavle branio ovim rečima, Fest glasno uzviknu: „Nisi pri zdravom razumu, Pavle! Velika učenost ti muti razum!“ Pavle odgovori: „Nisam ja lud, uvaženi Feste, nego govorim istinite i razumne reči. Sve ove stvari su poznate i caru kome slobodno govorim. Uveren sam, naime, da mu ništa od toga nije nepoznato, jer se to nije dogodilo u nekom zapećku. Care Agripa, veruješ li Prorocima? Znam da veruješ.“ „Još malo, pa ćeš me ubediti da postanem hrišćanin“ – rekao je Agripa Pavlu. „Daj Bože da, pre ili kasnije, ne samo ti, već i svi koji me danas slušaju, postanu takvi kakav sam ja, osim ovih okova.“

Dela apostolska 26:12-29 Нови српски превод (NSP)

Поводом тога сам се запутио у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од водећих свештеника. Негде око подне, о, царе, на путу сам угледао светлост са неба, која је мене и моје сапутнике обасјала јаче од сунчевог сјаја. Сви смо попадали на земљу, а ја сам чуо глас који ми се обратио на јеврејском језику: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш? Тешко ти је да се риташ против бодила.’ ’Ко си ти, Господе?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Ја сам Исус кога ти прогониш. Устани и стани на своје ноге! Објавио сам ти се да бих те поставио за свог слугу и сведока онога што си видео и онога што ћу ти објавити. Ја ћу те избављати од твога народа и од незнабожаца. Њима те шаљем, да им отвориш очи како би се одвратили од таме к светлу и од сатанске власти к Богу, те да би примили опроштење од греха и део међу онима који су посвећени вером у мене.’ Отада, царе Агрипа, нисам био непослушан небеском виђењу. Прво сам проповедао онима у Дамаску, те у Јерусалиму и у целој Јудеји, а потом и незнабошцима, да треба да се покају од греха и да се окрену Богу чинећи дела која доказују покајање. Зато су ме Јевреји ухватили у храму и покушали да ме убију. Међутим, Бог ми је помагао све до данашњега дана, те стојим ту и сведочим и неугледнима и угледнима. Ја не говорим ништа друго осим онога што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: да ће Христос пострадати и да ће, као први који је васкрсао из мртвих, навестити светло народу израиљском и незнабошцима.“ Док се Павле бранио овим речима, Фест гласно узвикну: „Ниси при здравом разуму, Павле! Велика ученост ти мути разум!“ Павле одговори: „Нисам ја луд, уважени Фесте, него говорим истините и разумне речи. Све ове ствари су познате и цару коме слободно говорим. Уверен сам, наиме, да му ништа од тога није непознато, јер се то није догодило у неком запећку. Царе Агрипа, верујеш ли Пророцима? Знам да верујеш.“ „Још мало, па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ – рекао је Агрипа Павлу. „Дај Боже да, пре или касније, не само ти, већ и сви који ме данас слушају, постану такви какав сам ја, осим ових окова.“

Dela apostolska 26:12-29 Sveta Biblija (SRP1865)

Za koje iduæi u Damask s vlašæu i zapoviješæu od glavara sveštenièkijeh, U podne, care, vidjeh na putu s neba svjetlost veæu od sijanja sunèanoga, koja obasja mene i one što iðahu sa mnom. A kad mi svi padosmo na zemlju, èuh glas gdje govori meni i kazuje Jevrejskijem jezikom: Savle! Savle! zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praæati se. A ja rekoh: ko si ti, Gospode? A on reèe: ja sam Isus, kojega ti goniš; Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se za to javih da te uèinim slugom i svjedokom ovome što si vidio i što æu ti pokazati, Izbavljajuæi te od naroda Jevrejskoga i od neznabožaca, kojima æu te poslati, Da im otvoriš oèi da se obrate od tame k vidjelu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje grijeha i dostojanje meðu osveæenima vjerom mojom. Zato, care Agripa! ne bih nepokoran nebeskoj utvari; Nego najprije onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji Jevrejskoj, i neznabošcima propovijedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu èineæi djela dostojna pokajanja. Zato me Jevreji uhvatiše u crkvi i šæahu da me raskinu. Ali dobivši pomoæ Božiju stojim do samoga ovog dana, i svjedoèim i malom i velikom, ne kazujuæi ništa osim što proroci kazaše da æe biti, i Mojsije: Da æe Hristos postradati, i da æe biti prvi iz vaskrsenija mrtvijeh i propovijedati vidjelo narodu Jevrejskome i neznabošcima. A kad on ovo odgovaraše, reèe Fist velikijem glasom: zar luduješ, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti. A on reèe: ne ludujem, èestiti Fiste, nego rijeèi istine i razuma kazujem. Jer za ovo zna car, kojemu i govorim slobodno; jer ne vjerujem da mu je što od ovoga nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu. Vjeruješ li, care Agripa, prorocima? Znam da vjeruješ. A Agripa reèe Pavlu: još malo pa æeš me nagovoriti da budem hrišæanin. A Pavle reèe: molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slušaju danas bili takovi kao i ja što sam, osim okova ovijeh.