Dela apostolska 22:1-29
Dela apostolska 22:1-29 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Браћо и оци, саслушајте сада моју одбрану којом се браним пред вама.” А кад су чули да им се обраћа јеврејским језиком, умирише се још више. И рече: „ја сам Јудејац, рођен у Тарсу киликијском, а одгајен сам у овом граду и код Гамалилових ногу васпитан строго по отачком закону, ревнујући за Бога као и ви сви данас. Гонио сам ову науку до смрти, везујући људе и жене и предајући их у тамнице, што ми може посведочити првосвештеник са свим старешинама. Примивши од њих писма за браћу у Дамаску, ишао сам онамо да и тамошње свезане доведем у Јерусалим да се казне. А кад сам путовао и приближио се Дамаску, око подне обасја ме одједном велика светлост с неба, те падох на земљу и чух глас како ми говори: ‘Савле, Савле, зашто ме гониш?’ Ја пак одговорих: ‘Ко си ти, Господе?’ На то ми рече: ‘Ја сам Исус Назарећанин, кога ти гониш.’ Моје друштво виде светлост, али није чуло гласа који ми је говорио. Рекох још: ‘Шта да радим, Господе?’ А Господ ми рече: ‘Устани, иди у Дамаск и тамо ће ти се казати шта ти је све одређено да чиниш.’ И како нисам могао да гледам од сјаја оне светлости, водили су ме моји другови за руку и тако дођох у Дамаск. А неки Ананија, човек побожан по Закону, за кога су добро сведочили сви тамошњи Јудејци, дође к мени, приђе ми и рече: ‘Савле, брате, прогледај!’ И ја у тај час прогледах на њега! Он пак рече: ‘Бог наших отаца унапред те је одредио да упознаш његову вољу и да видиш Праведника, те да чујеш глас из његових уста јер ћеш му бити сведок пред свим људима за оно што си видео и чуо. И што сад оклеваш? Устани, крсти се, призови његово Име и спери своје грехе!’ Кад сам се пак вратио у Јерусалим и молио се Богу у храму, падох у занос. И видех га где ми говори: ‘Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће усвојити оно што ти сведочиш за мене.’ Ја још рекох: ‘Господе, знају они да сам ја ишао од синагоге до синагоге, бацао у тамницу и тукао оне који верују у тебе. И кад се проливала крв твога сведока Стефана, стајао сам и ја онде, одобравао и чувао хаљине оних који су га убијали.’ И рече ми: ‘Иди, јер ћу те послати далеко међу многобошце.’” До ове речи слушали су га, затим подигоше свој глас говорећи: „Узми таквог са земље јер не треба да живи.” Док су они тако викали, витлали своје хаљине и бацали прашину у ваздух, заповедник нареди да га одведу у логор, рекавши да га батинама испитају да би дознао због чега су тако викали на њега. А кад га опружише и каишевима свезаше, Павле рече капетану, који је стајао према њему: „Зар смете да шибате римског грађанина – још неосуђеног?” Кад пак капетан чу ово, приђе заповеднику, обавести га и рече: „Шта хоћеш да чиниш? Та овај човек је римски грађанин.” Тада му приђе заповедник и рече: „Кажи ми, јеси ли ти римски грађанин?” А он рече: „Да.” Заповедник пак одговори: „Ја сам за прилично велику цену стекао то грађанство.” На то Павле рече: „А ја сам се и родио с њим.” И одмах одсупише од њега они који су хтели да га шибањем испитају. А заповедник се уплаши сазнавши да је Павле римски грађанин и што га је свезао.
Dela apostolska 22:1-29 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Браћо и очеви, саслушајте сада моју одбрану.« Када су чули да им се обраћа на хебрејском језику, они се још више утишаше. Он рече: »Ја сам Јудејин, рођен у Тарсу у Киликији, али сам одрастао у овом граду. Код Гамалиилових ногу сам васпитан тачно по Закону праотаца. Ревносно сам служио Богу као и сви ви данас. Следбенике овога Пута прогонио сам до смрти. Мушкарце и жене сам окивао и предавао у тамнице, као што првосвештеник и све старешине могу да посведоче. Од њих сам добио писма за браћу у Дамаску, па сам пошао да оне који су тамо били доведем у Јерусалим у оковима да буду кажњени.« »Али, док сам путовао и приближавао се Дамаску, око поднева силна светлост са неба изненада засја око мене. »Падох на земљу и зачух глас како ми говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш?‘ »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘ »А он ми рече: ‚Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш.‘ »Моји сапутници су видели светлост, али нису чули глас онога који ми је говорио. »‚Шта да учиним, Господе?‘ упитах. »А Господ ми рече: ‚Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да учиниш.‘ »Како нисам видео, због сјаја оне светлости, моји сапутници ме поведоше за руку, па тако уђох у Дамаск. »А неки Ананија, човек побожан по Закону и веома угледан међу свим Јудејима који су тамо становали, дође к мени, стаде поред мене и рече ми: ‚Брате Савле, прогледај!‘ И ја истог часа прогледах и видех га. »Он рече: ‚Бог наших праотаца предодредио те је да упознаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста. Јер, ти ћеш му пред свим људима бити сведок за оно што си видео и чуо. А сад, шта чекаш? Устани и крсти се, и спери своје грехе, призивајући његово име.‘« »Када сам се вратио у Јерусалим и молио се у Храму, падох у занос и видех Господа. »‚Пожури‘, рече ми, ‚и одмах иди из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени.‘ »Ја рекох: ‚Господе, они знају да сам бацао у тамнице и тукао по синагогама оне који у тебе верују. И када се проливала крв твога сведока Стефана, и ја сам тамо стајао, одобравајући и чувајући одећу оних који су га убијали.‘ »А он ми рече: ‚Хајде! Послаћу те далеко – незнабошцима.‘« Слушали су га до ове речи, а онда повикаше: »Уклони таквога са земље! Не треба да живи!« Док су они викали, витлали огртачима и бацали прашину у ваздух, заповедник нареди да Павла одведу у касарну, избичују га и испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега. Али, када су га полегли и везали каишевима, Павле упита капетана који је тамо стајао: »Зар смете да бичујете римског грађанина коме још није суђено?« Када је капетан то чуо, приђе заповеднику и обавести га рекавши: »Шта то хоћеш да урадиш? Овај човек је римски грађанин.« Заповедник приђе Павлу и упита: »Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?« »Јесам«, одговори Павле. »Мене је стајало прилично новца да стекнем ово грађанство«, рече заповедник. А Павле одврати: »Ја сам се с њим и родио.« И одмах од њега одступише они који су хтели да га испитају. А заповедник се уплаши када је сазнао да је Павле, кога је он везао, римски грађанин.
Dela apostolska 22:1-29 Novi srpski prevod (NSPL)
„Braćo i oci, poslušajte sada reči moje odbrane koju upućujem vama.“ Kada su oni čuli da im se obraća na jevrejskom jeziku, još pažljivije su ga slušali. „Ja sam Jevrejin – nastavio je Pavle. Rođen sam u Tarsu kilikijskom, ali sam odgojen u ovom gradu, gde sam pod Gamalilovim nadzorom bio strogo podučen Zakonu naših otaca. Bio sam revan za Boga, baš kao i vi danas Do smrti sam proganjao sledbenike ovog Puta; vezivao sam i muškarce i žene i predavao ih u tamnicu. To može da mi potvrdi Prvosveštenik i celo Veće starešina. Od njih sam, naime, primio pisma za njihovu sabraću u Damasku, gde sam otišao da sprovedem u Jerusalim tamošnje svezane, da budu kažnjeni. Dok sam se putujući približavao Damasku, oko podne me je odjednom zabljesnulo jako svetlo s neba. Pao sam na zemlju i čuo glas kako mi govori: ’Savle! Savle! Zašto me progoniš?’ Upitao sam: ’Ko si ti, Gospode?’ On mi je odgovorio: ’Ja sam Isus iz Nazareta koga ti progoniš.’ Moji pratioci su videli svetlo, ali nisu razumeli glas onoga koji mi je govorio. ’Šta da radim, Gospode?’ – upitao sam. Gospod mi je odgovorio: ’Ustani i idi u Damask. Tamo će ti biti rečeno sve što ti je određeno da činiš.’ Pošto sam bio obnevideo od bljeska onog svetla, moji pratioci su me poveli za ruku, pa sam tako došao u Damask. A izvesni Ananija, pobožan čovek koji je živeo po Zakonu, o kome su pohvalno govorili svi tamošnji Jevreji, dođe k meni, priđe mi i reče: ’Brate Savle, progledaj!’ Istog časa sam progledao, te sam ga video. Ananija je nastavio: ’Bog naših otaca te je izabrao da saznaš njegovu volju, da vidiš Pravednika i da čuješ glas iz njegovih usta. Jer ti ćeš biti njegov svedok pred svim ljudima, pa ćeš govoriti što si video i čuo. Šta sad još čekaš! Ustani, krsti se, te se očisti od svojih greha prizivajući njegovo ime!’ Nakon što sam se vratio u Jerusalim, dok sam se jednom molio u hramu, pao sam u zanos i video Gospoda. On mi je rekao: ’Požuri i idi brzo iz Jerusalima, jer neće prihvatiti tvoje svedočanstvo o meni!’ A ja rekoh: ’Gospode, znaju oni da sam bacao u tamnicu i tukao po sinagogama one koji veruju u tebe. A kada se prolivala krv tvoga svedoka Stefana, ja sam stajao tamo, odobravao i čuvao odeću onih koji su ga ubijali.’ Ali on mi je rekao: ’Idi, jer ću te poslati daleko među neznabošce.’“ Jevreji su ga slušali sve do ovih reči. Međutim, tada su počeli da viču: „Istrebi takvog sa zemlje! Taj ne zaslužuje da živi!“ Pošto su oni vikali, vitlali ogrtačima i dizali prašinu u vazduh, zapovednik je naredio da Pavla odvedu u kasarnu i bičevanjem ga ispitaju kako bi saznao zbog čega to narod diže toliku viku protiv njega. Kada su ga opružili i svezali kaiševima, Pavle reče kapetanu koji je stajao do njega: „Zar vi smete da bičujete rimskog građanina koji nije osuđen?“ Kad je to čuo, kapetan je prišao zapovedniku i obavestio ga o tome. Rekao je: „Šta to hoćeš da učiniš? Pa, ovaj čovek je rimski građanin!“ Zapovednik je prišao Pavlu i upitao ga: „Reci mi, jesi li ti rimski građanin?“ „Jesam“ – odgovori Pavle. Zapovednik reče: „Ja sam velikom svotom stekao to građanstvo.“ „A ja sam se s njim i rodio“ – reče Pavle. Vojnici koji su pristupili da bičevanjem ispitaju Pavla istog su trenutka ustuknuli. I sam zapovednik se uplašio kad je saznao da je on rimski građanin, a on ga je svezao.
Dela apostolska 22:1-29 Нови српски превод (NSP)
„Браћо и оци, послушајте сада речи моје одбране коју упућујем вама.“ Када су они чули да им се обраћа на јеврејском језику, још пажљивије су га слушали. „Ја сам Јеврејин – наставио је Павле. Рођен сам у Тарсу киликијском, али сам одгојен у овом граду, где сам под Гамалиловим надзором био строго подучен Закону наших отаца. Био сам реван за Бога, баш као и ви данас До смрти сам прогањао следбенике овог Пута; везивао сам и мушкарце и жене и предавао их у тамницу. То може да ми потврди Првосвештеник и цело Веће старешина. Од њих сам, наиме, примио писма за њихову сабраћу у Дамаску, где сам отишао да спроведем у Јерусалим тамошње свезане, да буду кажњени. Док сам се путујући приближавао Дамаску, око подне ме је одједном забљеснуло јако светло с неба. Пао сам на земљу и чуо глас како ми говори: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш?’ Упитао сам: ’Ко си ти, Господе?’ Он ми је одговорио: ’Ја сам Исус из Назарета кога ти прогониш.’ Моји пратиоци су видели светло, али нису разумели глас онога који ми је говорио. ’Шта да радим, Господе?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да чиниш.’ Пошто сам био обневидео од бљеска оног светла, моји пратиоци су ме повели за руку, па сам тако дошао у Дамаск. А извесни Ананија, побожан човек који је живео по Закону, о коме су похвално говорили сви тамошњи Јевреји, дође к мени, приђе ми и рече: ’Брате Савле, прогледај!’ Истог часа сам прогледао, те сам га видео. Ананија је наставио: ’Бог наших отаца те је изабрао да сазнаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста. Јер ти ћеш бити његов сведок пред свим људима, па ћеш говорити што си видео и чуо. Шта сад још чекаш! Устани, крсти се, те се очисти од својих греха призивајући његово име!’ Након што сам се вратио у Јерусалим, док сам се једном молио у храму, пао сам у занос и видео Господа. Он ми је рекао: ’Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени!’ А ја рекох: ’Господе, знају они да сам бацао у тамницу и тукао по синагогама оне који верују у тебе. А када се проливала крв твога сведока Стефана, ја сам стајао тамо, одобравао и чувао одећу оних који су га убијали.’ Али он ми је рекао: ’Иди, јер ћу те послати далеко међу незнабошце.’“ Јевреји су га слушали све до ових речи. Међутим, тада су почели да вичу: „Истреби таквог са земље! Тај не заслужује да живи!“ Пошто су они викали, витлали огртачима и дизали прашину у ваздух, заповедник је наредио да Павла одведу у касарну и бичевањем га испитају како би сазнао због чега то народ диже толику вику против њега. Када су га опружили и свезали каишевима, Павле рече капетану који је стајао до њега: „Зар ви смете да бичујете римског грађанина који није осуђен?“ Кад је то чуо, капетан је пришао заповеднику и обавестио га о томе. Рекао је: „Шта то хоћеш да учиниш? Па, овај човек је римски грађанин!“ Заповедник је пришао Павлу и упитао га: „Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?“ „Јесам“ – одговори Павле. Заповедник рече: „Ја сам великом свотом стекао то грађанство.“ „А ја сам се с њим и родио“ – рече Павле. Војници који су приступили да бичевањем испитају Павла истог су тренутка устукнули. И сам заповедник се уплашио кад је сазнао да је он римски грађанин, а он га је свезао.
Dela apostolska 22:1-29 Sveta Biblija (SRP1865)
Ljudi, braæo i ocevi! èujte sad moj odgovor k vama. A kad èuše da im Jevrejskijem jezikom progovori, još veæa tišina posta. I reèe: Ja sam èovjek Jevrejin, koji sam roðen u Tarsu Kilikijskome, i odgajen u ovome gradu kod nogu Gamaliilovijeh, nauèen upravo otaèkom zakonu, i bijah revnitelj Božij kao što ste vi svi danas. Ja ovaj put gonih do same smrti, vežuæi i predajuæi u tamnicu i ljude i žene, Kao što mi svjedoèi i poglavar sveštenièki i sve starješine; od kojijeh i poslanice primih na braæu koja žive u Damasku; i iðah da dovedem one što bijahu onamo svezane u Jerusalim da se muèe. A kad iðah i približih se k Damasku, dogodi mi se oko podne da me ujedanput obasja velika svjetlost s neba. I padoh na zemlju, i èuh glas, koji mi govori: Savle! Savle! zašto me goniš? A ja odgovorih: ko si ti, Gospode? A on mi reèe: ja sam Isus Nazareæanin, kojega ti goniš. A koji bijahu sa mnom vidješe svjetlost i uplašiše se; ali ne èuše glasa koji mi govoraše. A ja rekoh: šta æu èiniti, Gospode? A Gospod mi reèe: ustani i idi u Damask, i tamo æe ti se kazati za sve šta ti je odreðeno da èiniš. I kad obnevidjeh od silne svjetlosti one, voðahu me za ruku oni koji bijahu sa mnom, i doðoh u Damask. A neki Ananija èovjek pobožan po zakonu, posvjedoèen od sviju Jevreja koji žive u Damasku, Došavši k meni stade i reèe mi: Savle brate! progledaj. I ja u taj èas pogledah na nj. A on mi reèe: Bog otaca našijeh izabra te da poznaš volju njegovu, i da vidiš pravednika, i da èuješ glas iz usta njegovijeh: Da mu budeš svjedok pred svijem ljudima za ovo što si vidio i èuo. I sad šta oklijevaš? Ustani i krsti se, i operi se od grijeha svojijeh, prizvavši ime Gospoda Isusa. A dogodi se, kad se vratih u Jerusalim i moljah se u crkvi Bogu, da postadoh izvan sebe, I vidjeh ga gdje mi govori: pohiti te iziði iz Jerusalima, jer neæe primiti svjedoèanstva tvojega za mene. I ja rekoh: Gospode! sami znadu da sam ja metao u tamnice i bio po zbornicama one koji te vjeruju. I kad se proljevaše krv Stefana svjedoka tvojega, i ja stajah i pristajah na smrt njegovu, i èuvah haljine onijeh koji ga ubijahu. I reèe mi: idi; jer æu ja daleko da te pošljem u neznabošce. A oni ga slušahu do ove rijeèi, pa podigoše glas svoj govoreæi: uzmi sa zemlje takovoga; jer ne treba da živi. A kad oni vikahu i zbacivahu haljine i bacahu prah u nebo, Zapovjedi vojvoda da ga odvedu u oko, i reèe da ga bojem ispitaju da dozna za kakvu krivicu tako vikahu na nj. I kad ga pritegoše uzicama, reèe Pavle kapetanu, koji stajaše ondje: zar vi možete biti èovjeka Rimljanina, i još bez suda? A kad èu kapetan, pristupi k vojvodi, i kaza govoreæi: gledaj šta æeš èiniti; jer je ovaj èovjek Rimljanin. A vojvoda pristupivši reèe mu: kaži mi jesi li ti Rimljanin? A on reèe: da. A vojvoda odgovori: ja sam za veliku cijenu ime ovoga graðanstva dobio. A Pavle reèe: a ja sam se i rodio s njime. Onda otstupiše odmah od njega oni što šæadijahu da ga ispituju; a vojvoda se uplaši kad razumje da je Rimljanin i što ga bješe svezao.