Дела апостолска 22:1-29

»Браћо и очеви, саслушајте сада моју одбрану.« Када су чули да им се обраћа на хебрејском језику, они се још више утишаше. Он рече: »Ја сам Јудејин, рођен у Тарсу у Киликији, али сам одрастао у овом граду. Код Гамалиилових ногу сам васпитан тачно по Закону праотаца. Ревносно сам служио Богу као и сви ви данас. Следбенике овога Пута прогонио сам до смрти. Мушкарце и жене сам окивао и предавао у тамнице, као што првосвештеник и све старешине могу да посведоче. Од њих сам добио писма за браћу у Дамаску, па сам пошао да оне који су тамо били доведем у Јерусалим у оковима да буду кажњени.« »Али, док сам путовао и приближавао се Дамаску, око поднева силна светлост са неба изненада засја око мене. »Падох на земљу и зачух глас како ми говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш?‘ »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘ »А он ми рече: ‚Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш.‘ »Моји сапутници су видели светлост, али нису чули глас онога који ми је говорио. »‚Шта да учиним, Господе?‘ упитах. »А Господ ми рече: ‚Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да учиниш.‘ »Како нисам видео, због сјаја оне светлости, моји сапутници ме поведоше за руку, па тако уђох у Дамаск. »А неки Ананија, човек побожан по Закону и веома угледан међу свим Јудејима који су тамо становали, дође к мени, стаде поред мене и рече ми: ‚Брате Савле, прогледај!‘ И ја истог часа прогледах и видех га. »Он рече: ‚Бог наших праотаца предодредио те је да упознаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста. Јер, ти ћеш му пред свим људима бити сведок за оно што си видео и чуо. А сад, шта чекаш? Устани и крсти се, и спери своје грехе, призивајући његово име.‘« »Када сам се вратио у Јерусалим и молио се у Храму, падох у занос и видех Господа. »‚Пожури‘, рече ми, ‚и одмах иди из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени.‘ »Ја рекох: ‚Господе, они знају да сам бацао у тамнице и тукао по синагогама оне који у тебе верују. И када се проливала крв твога сведока Стефана, и ја сам тамо стајао, одобравајући и чувајући одећу оних који су га убијали.‘ »А он ми рече: ‚Хајде! Послаћу те далеко – незнабошцима.‘« Слушали су га до ове речи, а онда повикаше: »Уклони таквога са земље! Не треба да живи!« Док су они викали, витлали огртачима и бацали прашину у ваздух, заповедник нареди да Павла одведу у касарну, избичују га и испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега. Али, када су га полегли и везали каишевима, Павле упита капетана који је тамо стајао: »Зар смете да бичујете римског грађанина коме још није суђено?« Када је капетан то чуо, приђе заповеднику и обавести га рекавши: »Шта то хоћеш да урадиш? Овај човек је римски грађанин.« Заповедник приђе Павлу и упита: »Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?« »Јесам«, одговори Павле. »Мене је стајало прилично новца да стекнем ово грађанство«, рече заповедник. А Павле одврати: »Ја сам се с њим и родио.« И одмах од њега одступише они који су хтели да га испитају. А заповедник се уплаши када је сазнао да је Павле, кога је он везао, римски грађанин.