Dela apostolska 21:5-32
Dela apostolska 21:5-32 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad su istekli dani našeg boravka, otišli smo odande i otputovali. Ispratili su nas svi, zajedno sa ženama i decom, sve do izvan grada. Onda smo klekli na obali i pomolili se. Pošto smo se pozdravili sa njima, ukrcali smo se na lađu, a oni su se vratili svojim kućama. Dovršavajući plovidbu, iz Tira smo stigli u Ptolemaidu, gde smo pozdravili braću i ostali sa njima jedan dan. Sutradan smo otišli odatle i došli u Kesariju. Tamo smo došli u kuću evanđeliste Filipa – jednog od sedmorice đakona – i ostali kod njega. On je imao četiri neudate ćerke, koje su imale dar prorokovanja. Pošto smo se tu zadržali duže vreme, iz Judeje dođe neki prorok po imenu Agav. Došavši k nama, uzeo je Pavlov kaiš, svezao njime svoje ruke i noge i rekao: „Ovo govori Sveti Duh: ’Ovako će Jevreji u Jerusalimu svezati čoveka kome pripada ovaj kaiš i predati ga u ruke neznabošcima.’“ Kada smo to čuli, molili smo ga i mi i meštani da ne ide u Jerusalim. Pavle nam je tada odgovorio: „Zašto plačete i lomite mi srce? Ja sam spreman ne samo da me u Jerusalimu svežu, već i da umrem za ime Gospoda Isusa.“ Ali kako se nije dao nagovoriti, smirili smo se i rekli: „Neka bude Gospodnja volja!“ Nakon toga smo se spremili za put i otišli gore u Jerusalim. Sa nama su pošli i neki učenici iz Kesarije i doveli nas u kuću Mnasona s Kipra, jednog od prvih učenika, da budemo njegovi gosti. Kad smo došli u Jerusalim, braća su nas radosno primila. Sledećeg dana, Pavle je sa nama otišao k Jakovu, gde su došle i sve starešine. Pošto ih je pozdravio, Pavle im je potanko ispričao šta je Bog njegovom službom učinio među neznabošcima. Kada su to čuli, počeli su da slave Boga, pa su mu rekli: „Pogledaj, brate, koliko je hiljada Jevreja poverovalo i svi revno slede Zakon. Međutim, obavešteni su da poučavaš sve Jevreje koji žive među neznabošcima da odbace Mojsijev Zakon, da ne obrezuju svoju decu i da se ne drže naših običaja. Šta sada da radimo? Svakako će čuti da si došao. Zato poslušaj ono što ćemo ti reći: imamo ovde četiri čoveka koja su se zavetovala. Povedi ih i podvrgni se sa njima obredu očišćenja, pa im plati da obriju glave. Tako će svi znati da ništa od onog što su čuli o tebi nije istina, nego da se i sam držiš Zakona i živiš po njemu. Što se tiče neznabožaca koji su poverovali, mi smo ih pismeno izvestili o onome što smo odlučili, a to je: da se klone mesa žrtvovanog idolima, krvi, mesa udavljenih životinja i bluda.“ Pavle je poveo sa sobom onu četvoricu, pa se sutradan zajedno sa njima podvrgao obredu očišćenja. Zatim je otišao u hram i objavio da će se dani njihovog očišćenja okončati kada se za svakoga od njih prinese žrtva. Upravo kad se navršavalo tih sedam dana, neki Jevreji iz Male Azije opaziše Pavla u hramu, pa uzbuniše sav narod i uhvatiše ga, vičući: „Izrailjci, pomagajte! Ovaj čovek posvuda uči sve ljude protiv našeg naroda, Zakona i ovog mesta. Čak je i neke Grke uveo u hram, i time obeščastio ovo sveto mesto.“ (Jevreji su, naime, pre toga videli Trofima iz Efesa sa Pavlom, pa su pretpostavili da ga je Pavle uveo u hram.) U celom gradu je nastala gužva, a narod se strčao sa svih strana. Uhvatili su Pavla i odvukli ga iz hrama. Vrata su se odmah zatvorila. Dok su oni nastojali da ga ubiju, dođe glas do zapovednika rimske čete da je sav Jerusalim uskomešan. On je odmah poveo vojnike i kapetane i dotrčao do njih. Kad su Jevreji ugledali zapovednika i vojnike, prestali su da tuku Pavla.
Dela apostolska 21:5-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А кад нам се навршише ови дани, отидосмо оданде и путовасмо даље; пратили су нас сви са женама и децом до изван града, а на обали клекнусмо и помолисмо се Богу. Пошто смо се опростили једни од других, уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама. Свршивши пак пловидбу од Тира, стигосмо у Птолемаиду, поздрависмо браћу и остадосмо код њих један дан. Сутрадан отпутовасмо и дођосмо у Кесарију, па уђосмо у кућу јеванђелисте Филипа, који је био један од Седморице, и остадосмо код њега. Он је имао четири кћери, девојке, које су пророковале. Пошто смо се ту задржали више дана, дође из Јудеје један пророк по имену Агав, те нам приђе, узе Павлов појас, свеза своје ноге и руке, па рече: „Ово вели Дух Свети: ‘Човека чији је ово појас Јудејци ће у Јерусалиму свезати и предати у руке многобожаца.’” Кад смо то чули, молили смо ми и мештани да не иде горе у Јерусалим. Тада Павле одговори: „Шта то чините? Што плачете и цепате ми срце? За име Господа Исуса, ја сам спреман не само да будем свезан него и да умрем у Јерусалиму!” Како се није дао наговорити, ми се умирисмо и рекосмо: „Нека буде Господња воља.” После ових дана спремисмо се и одосмо горе у Јерусалим. С нама пођоше и неки од ученика из Кесарије, па нас одведоше неком Мнасону Кипранину, старом ученику, да будемо његови гости. А кад смо дошли у Јерусалим, браћа нас примише радосно. Сутрадан Павле с нама посети Јакова, а све старешине су биле присутне. И пошто их поздрави, причаше им у појединостима све што је Бог његовом службом учинио многобошцима. А кад су то саслушали, слављаху Бога и рекоше му: „Видиш, брате, колико хиљада верних има међу Јудејцима, и сви ревнују за Закон; а о теби су обавештени да све Јудејце који су међу многобошцима учиш и отпађујеш од Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по својим обичајима. Шта ћемо, дакле, сад? Свакако ће чути да си дошао. Стога, учини ово што ти кажемо: имамо четири човека који су се заветовали; узми их, подвргни се очишћењу с њима заједно и плати за њих да ошишају главе, па ће сви дознати да нема ништа од онога што су чули за тебе, него да и сам живиш држећи се Закона. А за многобошце који су примили веру одлучили смо и поручили да се чувају од меса жртвованог идолима, и од крви, и од удављеног, и од блуда.” Тада Павле узе те људе, па следећег дана очишћен с њима заједно уђе у храм објављујући да су се навршили дани очишћења, да би за сваког од њих жртва била принета. А при истеку седам дана Јудејци из Азије приметише га у храму, побунише сав народ и ставише руке на њега вичући: „Израиљци, помагајте! Ово је човек који свуда све учи против народа, и Закона, и овога места, па је још и Грке увео у храм и оскрнавио ово свето место.” Претходно су, наиме, били видели Трофима из Ефеса с њим у граду и мислили да га је Павле увео у храм. И сав град се ускомеша, навали народ са свих страна, па ухватише Павла и стадоше га вући из храма, а врата се одмах затворише. Док су они тражили да га убију, дође глас до заповедника чете да је сав Јерусалим у пометњи. Он одмах узе војнике и капетане, па дотрча на њих. Они пак видеше заповедника и војнике, престаше да ударају Павла.
Dela apostolska 21:5-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када су истекли ти дани, одосмо оданде и настависмо путовање, а они нас сви, са женама и децом, испратише до изван града. На обали клекнусмо и помолисмо се. Када смо се опростили једни од других, ми се укрцасмо на лађу, а они се вратише кући. Из Тира настависмо пловидбу и пристадосмо у Птолемаиди. Тамо поздрависмо браћу, па један дан остадосмо код њих. Сутрадан отпутовасмо и стигосмо у Кесарију, где уђосмо у кућу Филипа Еванђелисте, једног од Седморице, и остадосмо код њега. А он је имао четири неудате кћери, које су пророковале. Пошто смо тамо провели неколико дана, из Јудеје стиже неки пророк по имену Агав. Он нам приђе, узе Павлов појас, па веза себи ноге и руке и рече: »Ово говори Свети Дух: ‚Овако ће Јудеји у Јерусалиму везати човека чији је ово појас и предати га незнабошцима у руке.‘« Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим. Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.« Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.« После тога се спремисмо и одосмо у Јерусалим. А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости. Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише. Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине. Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу незнабошцима. Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона? А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу незнабошцима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима. Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао, па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала. Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону. А што се тиче назнабожаца који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.« Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих. Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га. »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!« Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео. Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише. Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи. Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.
Dela apostolska 21:5-32 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad su istekli dani našeg boravka, otišli smo odande i otputovali. Ispratili su nas svi, zajedno sa ženama i decom, sve do izvan grada. Onda smo klekli na obali i pomolili se. Pošto smo se pozdravili sa njima, ukrcali smo se na lađu, a oni su se vratili svojim kućama. Dovršavajući plovidbu, iz Tira smo stigli u Ptolemaidu, gde smo pozdravili braću i ostali sa njima jedan dan. Sutradan smo otišli odatle i došli u Kesariju. Tamo smo došli u kuću evanđeliste Filipa – jednog od sedmorice đakona – i ostali kod njega. On je imao četiri neudate ćerke, koje su imale dar prorokovanja. Pošto smo se tu zadržali duže vreme, iz Judeje dođe neki prorok po imenu Agav. Došavši k nama, uzeo je Pavlov kaiš, svezao njime svoje ruke i noge i rekao: „Ovo govori Sveti Duh: ’Ovako će Jevreji u Jerusalimu svezati čoveka kome pripada ovaj kaiš i predati ga u ruke neznabošcima.’“ Kada smo to čuli, molili smo ga i mi i meštani da ne ide u Jerusalim. Pavle nam je tada odgovorio: „Zašto plačete i lomite mi srce? Ja sam spreman ne samo da me u Jerusalimu svežu, već i da umrem za ime Gospoda Isusa.“ Ali kako se nije dao nagovoriti, smirili smo se i rekli: „Neka bude Gospodnja volja!“ Nakon toga smo se spremili za put i otišli gore u Jerusalim. Sa nama su pošli i neki učenici iz Kesarije i doveli nas u kuću Mnasona s Kipra, jednog od prvih učenika, da budemo njegovi gosti. Kad smo došli u Jerusalim, braća su nas radosno primila. Sledećeg dana, Pavle je sa nama otišao k Jakovu, gde su došle i sve starešine. Pošto ih je pozdravio, Pavle im je potanko ispričao šta je Bog njegovom službom učinio među neznabošcima. Kada su to čuli, počeli su da slave Boga, pa su mu rekli: „Pogledaj, brate, koliko je hiljada Jevreja poverovalo i svi revno slede Zakon. Međutim, obavešteni su da poučavaš sve Jevreje koji žive među neznabošcima da odbace Mojsijev Zakon, da ne obrezuju svoju decu i da se ne drže naših običaja. Šta sada da radimo? Svakako će čuti da si došao. Zato poslušaj ono što ćemo ti reći: imamo ovde četiri čoveka koja su se zavetovala. Povedi ih i podvrgni se sa njima obredu očišćenja, pa im plati da obriju glave. Tako će svi znati da ništa od onog što su čuli o tebi nije istina, nego da se i sam držiš Zakona i živiš po njemu. Što se tiče neznabožaca koji su poverovali, mi smo ih pismeno izvestili o onome što smo odlučili, a to je: da se klone mesa žrtvovanog idolima, krvi, mesa udavljenih životinja i bluda.“ Pavle je poveo sa sobom onu četvoricu, pa se sutradan zajedno sa njima podvrgao obredu očišćenja. Zatim je otišao u hram i objavio da će se dani njihovog očišćenja okončati kada se za svakoga od njih prinese žrtva. Upravo kad se navršavalo tih sedam dana, neki Jevreji iz Male Azije opaziše Pavla u hramu, pa uzbuniše sav narod i uhvatiše ga, vičući: „Izrailjci, pomagajte! Ovaj čovek posvuda uči sve ljude protiv našeg naroda, Zakona i ovog mesta. Čak je i neke Grke uveo u hram, i time obeščastio ovo sveto mesto.“ (Jevreji su, naime, pre toga videli Trofima iz Efesa sa Pavlom, pa su pretpostavili da ga je Pavle uveo u hram.) U celom gradu je nastala gužva, a narod se strčao sa svih strana. Uhvatili su Pavla i odvukli ga iz hrama. Vrata su se odmah zatvorila. Dok su oni nastojali da ga ubiju, dođe glas do zapovednika rimske čete da je sav Jerusalim uskomešan. On je odmah poveo vojnike i kapetane i dotrčao do njih. Kad su Jevreji ugledali zapovednika i vojnike, prestali su da tuku Pavla.
Dela apostolska 21:5-32 Нови српски превод (NSP)
Кад су истекли дани нашег боравка, отишли смо оданде и отпутовали. Испратили су нас сви, заједно са женама и децом, све до изван града. Онда смо клекли на обали и помолили се. Пошто смо се поздравили са њима, укрцали смо се на лађу, а они су се вратили својим кућама. Довршавајући пловидбу, из Тира смо стигли у Птолемаиду, где смо поздравили браћу и остали са њима један дан. Сутрадан смо отишли одатле и дошли у Кесарију. Тамо смо дошли у кућу еванђелисте Филипа – једног од седморице ђакона – и остали код њега. Он је имао четири неудате ћерке, које су имале дар пророковања. Пошто смо се ту задржали дуже време, из Јудеје дође неки пророк по имену Агав. Дошавши к нама, узео је Павлов каиш, свезао њиме своје руке и ноге и рекао: „Ово говори Свети Дух: ’Овако ће Јевреји у Јерусалиму свезати човека коме припада овај каиш и предати га у руке незнабошцима.’“ Када смо то чули, молили смо га и ми и мештани да не иде у Јерусалим. Павле нам је тада одговорио: „Зашто плачете и ломите ми срце? Ја сам спреман не само да ме у Јерусалиму свежу, већ и да умрем за име Господа Исуса.“ Али како се није дао наговорити, смирили смо се и рекли: „Нека буде Господња воља!“ Након тога смо се спремили за пут и отишли горе у Јерусалим. Са нама су пошли и неки ученици из Кесарије и довели нас у кућу Мнасона с Кипра, једног од првих ученика, да будемо његови гости. Кад смо дошли у Јерусалим, браћа су нас радосно примила. Следећег дана, Павле је са нама отишао к Јакову, где су дошле и све старешине. Пошто их је поздравио, Павле им је потанко испричао шта је Бог његовом службом учинио међу незнабошцима. Када су то чули, почели су да славе Бога, па су му рекли: „Погледај, брате, колико је хиљада Јевреја поверовало и сви ревно следе Закон. Међутим, обавештени су да поучаваш све Јевреје који живе међу незнабошцима да одбаце Мојсијев Закон, да не обрезују своју децу и да се не држе наших обичаја. Шта сада да радимо? Свакако ће чути да си дошао. Зато послушај оно што ћемо ти рећи: имамо овде четири човека која су се заветовала. Поведи их и подвргни се са њима обреду очишћења, па им плати да обрију главе. Тако ће сви знати да ништа од оног што су чули о теби није истина, него да се и сам држиш Закона и живиш по њему. Што се тиче незнабожаца који су поверовали, ми смо их писмено известили о ономе што смо одлучили, а то је: да се клоне меса жртвованог идолима, крви, меса удављених животиња и блуда.“ Павле је повео са собом ону четворицу, па се сутрадан заједно са њима подвргао обреду очишћења. Затим је отишао у храм и објавио да ће се дани њиховог очишћења окончати када се за свакога од њих принесе жртва. Управо кад се навршавало тих седам дана, неки Јевреји из Мале Азије опазише Павла у храму, па узбунише сав народ и ухватише га, вичући: „Израиљци, помагајте! Овај човек посвуда учи све људе против нашег народа, Закона и овог места. Чак је и неке Грке увео у храм, и тиме обешчастио ово свето место.“ (Јевреји су, наиме, пре тога видели Трофима из Ефеса са Павлом, па су претпоставили да га је Павле увео у храм.) У целом граду је настала гужва, а народ се стрчао са свих страна. Ухватили су Павла и одвукли га из храма. Врата су се одмах затворила. Док су они настојали да га убију, дође глас до заповедника римске чете да је сав Јерусалим ускомешан. Он је одмах повео војнике и капетане и дотрчао до њих. Кад су Јевреји угледали заповедника и војнике, престали су да туку Павла.
Dela apostolska 21:5-32 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad bi te mi dane navršismo, izišavši iðasmo, i praæahu nas svi sa ženama i djecom do iza grada, i kleknuvši na brijegu pomolismo se Bogu. I oprostivši se jedan s drugijem uðosmo u laðu; a oni se vratiše svojijem kuæama. A mi poèevši plovljenje od Tira, doðosmo u Ptolemaidu; i pozdravivši se s braæom ostasmo kod njih jedan dan. A sjutradan pošavši Pavle i koji bijasmo s njim doðosmo u Æesariju; i ušavši u kuæu Filipa jevanðelista, koji bješe jedan od sedam ðakona, ostasmo u njega. I ovaj imaše èetiri kæeri djevojke koje proricahu. Stojeæi mi pak ondje mnogo dana, doðe odozgo iz Judeje jedan prorok, po imenu Agav; I došavši k nama uze pojas Pavlov i svezavši svoje ruke i noge reèe: tako veli Duh sveti: èovjeka kojega je ovaj pojas, ovako æe ga svezati u Jerusalimu Jevreji, i predaæe ga u ruke neznabožaca. I kad èusmo ovo, molismo i mi i ondašnji da ne ide gore u Jerusalim. A Pavle odgovori i reèe: šta èinite te plaèete i cijepate mi srce? Jer ja ne samo svezan biti hoæu, nego i umrijeti u Jerusalimu gotov sam za ime Gospoda Isusa. A kad ga ne mogasmo odvratiti, umukosmo rekavši: volja Božija neka bude. A poslije ovijeh dana spremivši se iziðosmo u Jerusalim. A doðoše s nama i neki uèenici iz Æesarije vodeæi sa sobom nekoga Mnasona iz Kipra, staroga uèenika, u kojega bismo mi stajali. I kad doðosmo u Jerusalim, primiše nas braæa ljubazno. A sjutradan otide Pavle s nama k Jakovu, i doðoše sve starješine. I pozdravivši se s njima kazivaše sve redom šta uèini Bog u neznabošcima njegovom službom. A oni èuvši hvaljahu Boga i rekoše mu: vidiš li, brate! koliko je hiljada Jevreja koji vjerovaše, i svi teže na stari zakon. A doznali su za tebe da uèiš otpadanju od zakona Mojsijeva sve Jevreje koji žive meðu neznabošcima, kazujuæi da im ne treba obrezivati djece svoje, niti držati obièaja otaèkijeh. Šta æemo dakle sad? narod æe se sabrati jamaèno; jer æe èuti da si došao. Ovo dakle uèini što ti reèemo: u nas imaju èetiri èovjeka koji su se zavjetovali Bogu; Ove uzmi i oèisti se s njima, i potroši na njih neka ostrigu glave svoje, i svi æe doznati da ono što su èuli za tebe ništa nije, nego da i sam držiš zakon i živiš po njemu. A za neznabošce koji vjerovaše mi poslasmo presudivši da oni takovo ništa ne drže osim da se èuvaju od priloga idolskijeh, i od krvi, i od udavljenoga, i od kurvarstva. Tada Pavle uze one ljude, i sjutradan oèistivši se s njima, uðe u crkvu, i pokaza kako izvršuje dane oèišæenja dokle se ne prinese žrtva za svakoga njih. A kad šæaše da se navrši sedam dana, vidjevši ga u crkvi oni Jevreji što bijahu iz Azije, pobuniše sav narod, i metnuše ruke na nj Vièuæi: pomagajte, ljudi Izrailjci! ovo je èovjek koji protiv naroda i zakona i protiv ovoga mjesta uèi sve svuda; pa još i Grke uvede u crkvu i opogani sveto mjesto ovo. Jer bijahu vidjeli s njim u gradu Trofima iz Efesa, kojega mišljahu da je uveo Pavle u crkvu. I sav se grad podiže, i navali narod sa sviju strana, i uhvativši Pavla vucijahu ga napolje iz crkve; i odmah se zatvoriše vrata. A kad šæahu da ga ubiju, doðe glas gore k vojvodi od èete da se pobuni sav Jerusalim. A on odmah uzevši vojnike i kapetane dotrèa na njih. A oni vidjevši vojvodu i vojnike prestaše biti Pavla.