Дела апостолска 21:5-32

А кад нам се навршише ови дани, отидосмо оданде и путовасмо даље; пратили су нас сви са женама и децом до изван града, а на обали клекнусмо и помолисмо се Богу. Пошто смо се опростили једни од других, уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама. Свршивши пак пловидбу од Тира, стигосмо у Птолемаиду, поздрависмо браћу и остадосмо код њих један дан. Сутрадан отпутовасмо и дођосмо у Кесарију, па уђосмо у кућу јеванђелисте Филипа, који је био један од Седморице, и остадосмо код њега. Он је имао четири кћери, девојке, које су пророковале. Пошто смо се ту задржали више дана, дође из Јудеје један пророк по имену Агав, те нам приђе, узе Павлов појас, свеза своје ноге и руке, па рече: „Ово вели Дух Свети: ‘Човека чији је ово појас Јудејци ће у Јерусалиму свезати и предати у руке многобожаца.’” Кад смо то чули, молили смо ми и мештани да не иде горе у Јерусалим. Тада Павле одговори: „Шта то чините? Што плачете и цепате ми срце? За име Господа Исуса, ја сам спреман не само да будем свезан него и да умрем у Јерусалиму!” Како се није дао наговорити, ми се умирисмо и рекосмо: „Нека буде Господња воља.” После ових дана спремисмо се и одосмо горе у Јерусалим. С нама пођоше и неки од ученика из Кесарије, па нас одведоше неком Мнасону Кипранину, старом ученику, да будемо његови гости. А кад смо дошли у Јерусалим, браћа нас примише радосно. Сутрадан Павле с нама посети Јакова, а све старешине су биле присутне. И пошто их поздрави, причаше им у појединостима све што је Бог његовом службом учинио многобошцима. А кад су то саслушали, слављаху Бога и рекоше му: „Видиш, брате, колико хиљада верних има међу Јудејцима, и сви ревнују за Закон; а о теби су обавештени да све Јудејце који су међу многобошцима учиш и отпађујеш од Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по својим обичајима. Шта ћемо, дакле, сад? Свакако ће чути да си дошао. Стога, учини ово што ти кажемо: имамо четири човека који су се заветовали; узми их, подвргни се очишћењу с њима заједно и плати за њих да ошишају главе, па ће сви дознати да нема ништа од онога што су чули за тебе, него да и сам живиш држећи се Закона. А за многобошце који су примили веру одлучили смо и поручили да се чувају од меса жртвованог идолима, и од крви, и од удављеног, и од блуда.” Тада Павле узе те људе, па следећег дана очишћен с њима заједно уђе у храм објављујући да су се навршили дани очишћења, да би за сваког од њих жртва била принета. А при истеку седам дана Јудејци из Азије приметише га у храму, побунише сав народ и ставише руке на њега вичући: „Израиљци, помагајте! Ово је човек који свуда све учи против народа, и Закона, и овога места, па је још и Грке увео у храм и оскрнавио ово свето место.” Претходно су, наиме, били видели Трофима из Ефеса с њим у граду и мислили да га је Павле увео у храм. И сав град се ускомеша, навали народ са свих страна, па ухватише Павла и стадоше га вући из храма, а врата се одмах затворише. Док су они тражили да га убију, дође глас до заповедника чете да је сав Јерусалим у пометњи. Он одмах узе војнике и капетане, па дотрча на њих. Они пак видеше заповедника и војнике, престаше да ударају Павла.