Dela apostolska 20:7-24
Dela apostolska 20:7-24 Novi srpski prevod (NSPL)
U nedelju smo se okupili na pričest. Pavle je poučavao narod, ali kako je nameravao da otputuje sledećeg dana, nastavio je da propoveda sve do ponoći. U gornjoj sobi, u kojoj smo se sabrali, bilo je mnogo svetiljki. Kako se Pavlovo naučavanje odužilo, jedan mladić po imenu Evtih, koji je sedeo na prozoru, utonu u dubok san, te savladan snom, pade s trećeg sprata. Kada su ga podigli, bio je mrtav. Pavle je sišao, nadneo se nad njim, zagrlio ga i rekao: „Ne uznemiravajte se, još je živ!“ Zatim se vratio gore, razlomio hleb i jeo, pa im je još dugo govorio – sve do zore. Nakon toga je otišao. A mladića su doveli kući živog, te su se veoma utešili. Mi smo se, pak, ranije ukrcali na brod i otplovili za As. Odande je trebalo da povedemo Pavla. On je, naime, tako odredio, nameravajući da sam putuje kopnom. Kada se sastao sa nama u Asu, ukrcali smo ga u lađu i otišli u Mitilinu. Sutradan smo otplovili odande i došli nadomak Hiosa. Prekosutra smo pristali u Samosu, a sledećeg dana smo stigli u Milit. Pavle je odlučio da zaobiđe Efes da se ne bi zadržavao u Maloj Aziji; žurio se da, ako je moguće, na praznik Pedesetnice bude u Jerusalimu. Iz Milita je poslao ljude u Efes i pozvao crkvene starešine. Kada su došli k njemu, Pavle im je rekao: „Vi znate kako sam se sve vreme vladao među vama od prvog dana kada sam stupio u Malu Aziju. Služio sam Gospodu sa svom poniznošću, uz suze i nevolje koje su me zadesile zbog judejskih zaseda. Nisam propustio ništa korisno da vam navestim i da vas poučim, kako javno, tako i po kućama. Uveravao sam i Jevreje i Grke da se moraju okrenuti Bogu u pokajanju i verovati u našeg Gospoda Isusa. A sad, evo, po nalogu Duha, idem u Jerusalim i ne znam šta me čeka tamo. Jedino što mi Duh Sveti potvrđuje u svakom gradu je da me čekaju okovi i nevolje. Do svog života mi nimalo nije stalo, već samo do toga da istrčim trku i dovršim službu koju sam dobio od Gospoda Isusa – da objavim Radosnu vest o Božijoj milosti.
Dela apostolska 20:7-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А кад смо се у први дан недеље састали да преломимо хлеб, Павле им је проповедао; како је намеравао сутрадан да отпутује, продужи говор до поноћи. У горњој соби, где смо били окупљени, биле су пак многе светиљке. Како је Павле подуже говорио, један младић по имену Евтих, седећи на прозору, обузет дубоким сном и савладан од сна, паде с трећег спрата и дигоше га мртва. Тада Павле сиђе, баци му се у загрљај и рече: „Не узнемиравајте се, јер је његова душа у њему.” Затим оде горе, преломи хлеб и једе, и пошто им је још много говорио до зоре, отпутова. А младића доведоше живог и утешише се врло. Пошто смо се раније укрцали у лађу, одвезосмо се у Асос с намером да оданде Павла узмемо на лађу; тако је, наиме, он наредио, желећи да сам иде пешице. А кад се састао с нама у Асосу, узесмо га у лађу и пођосмо у Митилину. Отпловисмо и оданде, па сутрадан дођосмо према Хиосу; други дан пристасмо на Самос, те следећег дана дођосмо у Милит. Павле је, наиме, био одлучан да се прође мимо Ефеса да се не би задржао дуже време у Азији; јер се журио, ако би му било могућно, да на дан Педесетнице буде у Јеруслиму. Из Милита посла у Ефес и дозва црквене старешине. А кад дођоше к њему, рече им: „Ви знате како сам с вама провео све време – од првог дана откако сам дошао у Азију, служећи Господу са сваком понизношћу, са сузама и искушењима која су ме снашла од јудејских сплетки, како ништа корисно нисам пропустио да вам кажем и да вас поучим јавно и идући од куће до куће, преклињући Јудејце и Грке да се обрате Богу и да верују у Господа нашега Исуса. А сад, ето, дух ми је везан и идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити, осим што ми Дух Свети од града до града сведочи и говори да ме чекају окови и невоље. Али мени није нимало стало до мога живота, само да завршим свој пут и службу коју сам примио од Господа Исуса – да посведочим јеванђеље о благодати Божјој.
Dela apostolska 20:7-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи. У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки. А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав. Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.« Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова. А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени. Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице. Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину. Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту. Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице. Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса. »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.
Dela apostolska 20:7-24 Novi srpski prevod (NSPL)
U nedelju smo se okupili na pričest. Pavle je poučavao narod, ali kako je nameravao da otputuje sledećeg dana, nastavio je da propoveda sve do ponoći. U gornjoj sobi, u kojoj smo se sabrali, bilo je mnogo svetiljki. Kako se Pavlovo naučavanje odužilo, jedan mladić po imenu Evtih, koji je sedeo na prozoru, utonu u dubok san, te savladan snom, pade s trećeg sprata. Kada su ga podigli, bio je mrtav. Pavle je sišao, nadneo se nad njim, zagrlio ga i rekao: „Ne uznemiravajte se, još je živ!“ Zatim se vratio gore, razlomio hleb i jeo, pa im je još dugo govorio – sve do zore. Nakon toga je otišao. A mladića su doveli kući živog, te su se veoma utešili. Mi smo se, pak, ranije ukrcali na brod i otplovili za As. Odande je trebalo da povedemo Pavla. On je, naime, tako odredio, nameravajući da sam putuje kopnom. Kada se sastao sa nama u Asu, ukrcali smo ga u lađu i otišli u Mitilinu. Sutradan smo otplovili odande i došli nadomak Hiosa. Prekosutra smo pristali u Samosu, a sledećeg dana smo stigli u Milit. Pavle je odlučio da zaobiđe Efes da se ne bi zadržavao u Maloj Aziji; žurio se da, ako je moguće, na praznik Pedesetnice bude u Jerusalimu. Iz Milita je poslao ljude u Efes i pozvao crkvene starešine. Kada su došli k njemu, Pavle im je rekao: „Vi znate kako sam se sve vreme vladao među vama od prvog dana kada sam stupio u Malu Aziju. Služio sam Gospodu sa svom poniznošću, uz suze i nevolje koje su me zadesile zbog judejskih zaseda. Nisam propustio ništa korisno da vam navestim i da vas poučim, kako javno, tako i po kućama. Uveravao sam i Jevreje i Grke da se moraju okrenuti Bogu u pokajanju i verovati u našeg Gospoda Isusa. A sad, evo, po nalogu Duha, idem u Jerusalim i ne znam šta me čeka tamo. Jedino što mi Duh Sveti potvrđuje u svakom gradu je da me čekaju okovi i nevolje. Do svog života mi nimalo nije stalo, već samo do toga da istrčim trku i dovršim službu koju sam dobio od Gospoda Isusa – da objavim Radosnu vest o Božijoj milosti.
Dela apostolska 20:7-24 Нови српски превод (NSP)
У недељу смо се окупили на причест. Павле је поучавао народ, али како је намеравао да отпутује следећег дана, наставио је да проповеда све до поноћи. У горњој соби, у којој смо се сабрали, било је много светиљки. Како се Павлово научавање одужило, један младић по имену Евтих, који је седео на прозору, утону у дубок сан, те савладан сном, паде с трећег спрата. Када су га подигли, био је мртав. Павле је сишао, наднео се над њим, загрлио га и рекао: „Не узнемиравајте се, још је жив!“ Затим се вратио горе, разломио хлеб и јео, па им је још дуго говорио – све до зоре. Након тога је отишао. А младића су довели кући живог, те су се веома утешили. Ми смо се, пак, раније укрцали на брод и отпловили за Ас. Оданде је требало да поведемо Павла. Он је, наиме, тако одредио, намеравајући да сам путује копном. Када се састао са нама у Асу, укрцали смо га у лађу и отишли у Митилину. Сутрадан смо отпловили оданде и дошли надомак Хиоса. Прекосутра смо пристали у Самосу, а следећег дана смо стигли у Милит. Павле је одлучио да заобиђе Ефес да се не би задржавао у Малој Азији; журио се да, ако је могуће, на празник Педесетнице буде у Јерусалиму. Из Милита је послао људе у Ефес и позвао црквене старешине. Када су дошли к њему, Павле им је рекао: „Ви знате како сам се све време владао међу вама од првог дана када сам ступио у Малу Азију. Служио сам Господу са свом понизношћу, уз сузе и невоље које су ме задесиле због јудејских заседа. Нисам пропустио ништа корисно да вам навестим и да вас поучим, како јавно, тако и по кућама. Уверавао сам и Јевреје и Грке да се морају окренути Богу у покајању и веровати у нашег Господа Исуса. А сад, ево, по налогу Духа, идем у Јерусалим и не знам шта ме чека тамо. Једино што ми Дух Свети потврђује у сваком граду је да ме чекају окови и невоље. До свог живота ми нимало није стало, већ само до тога да истрчим трку и довршим службу коју сам добио од Господа Исуса – да објавим Радосну вест о Божијој милости.
Dela apostolska 20:7-24 Sveta Biblija (SRP1865)
A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše uèenici da lome hljeb, govoraše im Pavle, jer šæaše sjutradan da poðe, i proteže besjedu do ponoæi. I bijahu mnoge svijeæe gore u sobi gdje se bijasmo sabrali. A sjeðaše na prozoru jedno momèe, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdoga sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dolje s treæega poda, i digoše ga mrtva. A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reèe: ne bunite se, jer je duša njegova u njemu. Onda iziðe gore, i prelomivši hljeb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide. A momèe dovedoše živo, i utješiše se ne malo. A mi došavši u laðu odvezosmo se u As, i odande šæasmo da uzmemo Pavla; jer tako bješe zapovjedio, hoteæi sam da ide pješice. A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i doðosmo u Mitilinu. I odande odvezavši se doðosmo sjutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u Sam, i noæismo u Trigiliju; i sjutradan doðosmo u Milit. Jer Pavle namisli da proðemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hiæaše, ako bude moguæe, da bude o Trojièinu dne u Jerusalimu. Ali iz Milita posla u Efes i dozva starješine crkvene. I kad doðoše k njemu, reèe im: vi znate od prvoga dana kad doðoh u Aziju kako s vama jednako bih Služeæi Gospodu sa svakom poniznosti i mnogijem suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi raðahu o glavi; Kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas nauèim pred narodom i po kuæama, Svjedoèeæi i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i vjeru u Gospoda našega Isusa Hrista. I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajuæi šta æe mi se u njemu dogoditi; Osim da Duh sveti po svijem gradovima svjedoèi, govoreæi da me okovi i nevolje èekaju. Ali se ni za što ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim teèenje svoje s radošæu i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvjedoèim jevanðelje blagodati Božije.