Дела апостолска 20:7-24

Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи. У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки. А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав. Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.« Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова. А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени. Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице. Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину. Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту. Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице. Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса. »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.