Dela apostolska 12:5-17
Dela apostolska 12:5-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Петра су тако чували у тамници, а Црква се уредно молила Богу за њега. Кад је пак Ирод хтео да га изведе, те ноћи Петар је спавао између два војника, свезан двоструким ланцима, а стражари су пред вратима чували тамницу. И, гле, анђео Господњи приступи и светлост засија у одаји. Он куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Устани брзо!” И спадоше му ланци с руку. На то му анђео рече: „Опаши се и обуј своје сандале!” И учини тако. Рече му још: „Огрни своју хаљину и хајде за мном!” И изашавши иђаше за њим, и није знао да је то што је анђео учинио стварност, него је мислио да види утвару. Прођоше тако прву и другу стражу и дођоше до гвоздених врата која воде у град; она им се сама отворише, те изађоше и прођоше једну улицу, па одмах анђео одступи од њега. И кад Петар дође к себи, рече: „Сад заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избави из Иродове руке и од свега што је очекивао јудејски народ.” Схвативши то, дође до куће Марије, мајке Јована, који је имао надимак Марко, где су се многи окупили и молили Богу. А кад он закуца на дворишна врата, дође служавка по имену Ружа да ослушне и, кад препозна Петров глас, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима. А они јој рекоше: Ти си луда. Но она је и даље тврдила да је тако. На то они говораху: „То је његов анђео.” А Петар је упорно куцао. И кад отворише, видеше га и беху ван себе од запрепашћења. Он пак махну на њих руком да ућуте и каза им како га је Господ извео из тамнице и рече: „Јавите ово Јакову и браћи.” И изађе, те оде на друго место.
Dela apostolska 12:5-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тако су Петра чували у затвору, а Црква се свесрдно молила Богу за њега. Те ноћи пре него што је Ирод хтео да га изведе пред народ, Петар је, везан двоструким ланцима, спавао између два војника, а стражари су пред вратима чували тамницу. Одједном се појави Господњи анђео и у ћелији засја светлост. Анђео муну Петра у ребра и пробуди га, говорећи: »Брзо устани!« Петру спадоше ланци с руку, а анђео му рече: »Опаши се и обуј сандале.« И он то учини. Онда му рече: »Огрни се огртачем и пођи за мном.« Петар пође за њим напоље, али није знао да је то што анђео ради стварност, него је мислио да има виђење. Када су прошли поред прве и друге страже, стигоше до гвоздене капије која води у град. Она им се сама отвори и они изађоше, а када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега. Тада Петар дође к себи и рече: »Сад знам да је Господ заиста послао свог анђела и избавио ме из Иродових руку и од свега што је јудејски народ очекивао.« Када је то схватио, оде до куће Марије, мајке Јована званог Марко, где су се многи били окупили и молили се. Он покуца на дворишну капију, а служавка по имену Рода дође да отвори. Када је препознала Петров глас, од радости отрча у кућу, не отворивши му капију, и јави да Петар стоји пред капијом. А они јој рекоше: »Ти си луда!« Како је она и даље тврдила да је тако, они рекоше: »То је његов анђео.« А Петар је упорно куцао. Када су отворили капију и видели га, били су ван себе од чуда. Он им руком даде знак да ћуте, па им описа како га је Господ извео из тамнице и рече: »О овоме обавестите Јакова и браћу.« Онда изађе и оде на друго место.
Dela apostolska 12:5-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Dok su Petra čuvali u tamnici, crkva se žarko molila Bogu za njega. Noć pre nego što je Irod nameravao da ga izvede, Petar je spavao između dvojice vojnika dvostruko okovan, dok su stražari pred vratima čuvali tamnicu. Iznenada se pojavi anđeo Gospodnji i svetlost obasja ćeliju. Anđeo kucnu Petra u rebra i probudi ga govoreći: „Hajde, ustani brzo!“ Okovi spadoše sa Petrovih ruku. Anđeo nastavi: „Opaši se i obuj svoje sandale!“ Petar uradi tako. Onda mu anđeo reče: „Zaogrni se ogrtačem i pođi za mnom.“ Petar je izašao i krenuo za njim. Nije znao da je to, što je anđeo uradio, stvarnost, nego je mislio da ima viđenje. Prošli su pored prve i druge straže, te došli do gvozdenih vrata koja vode u grad. Sama su se otvorila pred njima, te su izašli. Kada su prošli jednu ulicu, anđeo odjednom ode od njega. Tada Petar, došavši k sebi, reče: „Sada zaista znam da je Gospod poslao svoga anđela, te me izbavio od Irodove ruke i od svega što je judejski narod očekivao.“ Kada je to shvatio, došao je do kuće Marije, majke Jovana zvanog „Marko“, gde su se mnogi okupili na molitvu. Kad je Petar pokucao na dvorišna vrata, došla je sluškinja po imenu Ruža da osluhne. Prepoznavši Petrov glas, od silne radosti nije otvorila vrata, nego je utrčala unutra i javila da Petar stoji pred vratima. „Ti nisi pri čistoj svesti“ – rekli su joj. No, kako je ona i dalje uporno tvrdila svoje, rekli su: „To je njegov anđeo.“ Ali Petar je uporno kucao. Kada su konačno otvorili vrata i ugledali Petra, bili su zapanjeni. Petar im je dao znak rukom da budu tihi, a zatim im je ispričao kako ga je Gospod izveo iz tamnice. Još je dodao: „Javite Jakovu i ostaloj braći za ovo.“ Zatim je izašao i otišao na drugo mesto.
Dela apostolska 12:5-17 Нови српски превод (NSP)
Док су Петра чували у тамници, црква се жарко молила Богу за њега. Ноћ пре него што је Ирод намеравао да га изведе, Петар је спавао између двојице војника двоструко окован, док су стражари пред вратима чували тамницу. Изненада се појави анђео Господњи и светлост обасја ћелију. Анђео куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Хајде, устани брзо!“ Окови спадоше са Петрових руку. Анђео настави: „Опаши се и обуј своје сандале!“ Петар уради тако. Онда му анђео рече: „Заогрни се огртачем и пођи за мном.“ Петар је изашао и кренуо за њим. Није знао да је то, што је анђео урадио, стварност, него је мислио да има виђење. Прошли су поред прве и друге страже, те дошли до гвоздених врата која воде у град. Сама су се отворила пред њима, те су изашли. Када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега. Тада Петар, дошавши к себи, рече: „Сада заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избавио од Иродове руке и од свега што је јудејски народ очекивао.“ Када је то схватио, дошао је до куће Марије, мајке Јована званог „Марко“, где су се многи окупили на молитву. Кад је Петар покуцао на дворишна врата, дошла је слушкиња по имену Ружа да ослухне. Препознавши Петров глас, од силне радости није отворила врата, него је утрчала унутра и јавила да Петар стоји пред вратима. „Ти ниси при чистој свести“ – рекли су јој. Но, како је она и даље упорно тврдила своје, рекли су: „То је његов анђео.“ Али Петар је упорно куцао. Када су коначно отворили врата и угледали Петра, били су запањени. Петар им је дао знак руком да буду тихи, а затим им је испричао како га је Господ извео из тамнице. Још је додао: „Јавите Јакову и осталој браћи за ово.“ Затим је изашао и отишао на друго место.
Dela apostolska 12:5-17 Sveta Biblija (SRP1865)
I tako Petra èuvahu u tamnici; a crkva moljaše se za njega Bogu bez prestanka. A kad šæaše Irod da ga izvede, onu noæ spavaše Petar meðu dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari pred vratima èuvahu tamnicu. I gle, anðeo Gospodnji pristupi, i svjetlost obasja po sobi, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreæi: ustani brže. I spadoše mu verige s ruku. A anðeo mu reèe: opaši se, i obuj opanke svoje. I uèini tako. I reèe mu anðeo: obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom. I izišavši iðaše za njim, i ne znadijaše da je to istina što anðeo èinjaše, nego mišljaše da vidi utvaru. A kad proðoše prvu stražu i drugu i doðoše k vratima gvozdenijem koja voðahu u grad, ona im se sama otvoriše; i izišavši proðoše jednu ulicu, i anðeo odmah otstupi od njega. I kad doðe Petar k sebi reèe: sad zaista vidim da Bog posla anðela svojega te me izbavi iz ruku Irodovijeh i od svega èekanja naroda Jevrejskoga. I razmislivši doðe kuæi Marije matere Jovana koji se zvaše Marko, gdje bijahu mnogi sabrani i moljahu se Bogu. A kad kucnu Petar u vrata od dvora, pristupi djevojka po imenu Roda, da èuje. I poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrèa i kaza da Petar stoji pred vratima. A oni joj rekoše: jesi li ti luda? A ona potvrðivaše da je tako. A oni govorahu: anðeo je njegov. A Petar jednako kucaše. A kad otvoriše, vidješe ga, i udiviše se. A on mahnuvši na njih rukom da æute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice; i reèe: javite ovo Jakovu i braæi. I izišavši otide na drugo mjesto.