Дела апостолска 12:5-17

Петра су тако чували у тамници, а Црква се уредно молила Богу за њега. Кад је пак Ирод хтео да га изведе, те ноћи Петар је спавао између два војника, свезан двоструким ланцима, а стражари су пред вратима чували тамницу. И, гле, анђео Господњи приступи и светлост засија у одаји. Он куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Устани брзо!” И спадоше му ланци с руку. На то му анђео рече: „Опаши се и обуј своје сандале!” И учини тако. Рече му још: „Огрни своју хаљину и хајде за мном!” И изашавши иђаше за њим, и није знао да је то што је анђео учинио стварност, него је мислио да види утвару. Прођоше тако прву и другу стражу и дођоше до гвоздених врата која воде у град; она им се сама отворише, те изађоше и прођоше једну улицу, па одмах анђео одступи од њега. И кад Петар дође к себи, рече: „Сад заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избави из Иродове руке и од свега што је очекивао јудејски народ.” Схвативши то, дође до куће Марије, мајке Јована, који је имао надимак Марко, где су се многи окупили и молили Богу. А кад он закуца на дворишна врата, дође служавка по имену Ружа да ослушне и, кад препозна Петров глас, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима. А они јој рекоше: Ти си луда. Но она је и даље тврдила да је тако. На то они говораху: „То је његов анђео.” А Петар је упорно куцао. И кад отворише, видеше га и беху ван себе од запрепашћења. Он пак махну на њих руком да ућуте и каза им како га је Господ извео из тамнице и рече: „Јавите ово Јакову и браћи.” И изађе, те оде на друго место.