2. Knjiga Samuilova 3:22-39

Podeli

2. Knjiga Samuilova 3:22-39 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

И, гле, Давидови људи и Јоав враћали су се из боја. Носили су велик плен. Авенир није више био код Давида у Хеврону јер га је Давид отпустио да оде с миром. Кад стигоше Јоав и његови људи, казаше Јоаву говорећи: „Авенир, син Ниров, био је код цара и он га отпусти да иде с миром.” Јоав дође пред цара и рече му: „Шта си учинио? Гле, Авенир је био код тебе! Зашто си га пустио да оде? Ти познајеш Авенира, сина Нировог. Он је дошао да те превари, да види куда идеш и шта радиш.” Потом оде Јоав од Давида и посла гласнике за Авениром, који га вратише од студенца Сира. Давид то није знао. Кад се Авенир врати у Хеврон, Јоав га одведе у страну код врата, као да хоће с њим да говори насамо. Ту га убоде у бок и уби га због крви брата свога Асаила. Кад је касније Давид то чуо, он рече: „Ја и царство моје невини смо пред Господом довека за крв Авенирову, сина Нировог. Нека падне на главу Јоављеву и на сав дом оца његовог. Нека дом Јоавов никад не буде без оног који има течење, губу, који иде на штакама, који пада од мача и који нема хлеба!” Јоав и његов брат Ависај убили су Авенира јер је он убио њиховог брата Асаила у боју код Гаваона. Тада Давид рече Јоаву и целом народу који је био с њим: „Раздерите одећу своју! Обуците кострет и оплакујте Авенира!” Цар Давид је ишао за носилима. Кад су покопали Авенира у Хеврону, цар гласно заплака на гробу Авенировом. И сав народ је плакао. Тада цар испева ову тужбалицу за Авениром: „Зар да Авенир умре као и безбожник? Руке твоје нису биле везане, ноге твоје нису биле оковане. Пао си као што се пада од зликоваца!” Тада народ још више заплака за њим. Потом дође сав народ да нуди Давида да једе док је још био дан. Међутим, Давид се закле и рече: „Бог нека ми учини тако и нека дода ако окусим хлеба или нешто друго пре заласка сунца.” Сав народ је то чуо и било му је по вољи, као и све што је цар чинио, народ је одобравао. Тог дана народ и сав Израиљ увидеше да цар није крив за убиство Авенирово, сина Нировог. Потом цар рече слугама својим: „Зар не знате да је данас пао старешина и великан у Израиљу? Само, ја сам сада још слаб иако сам помазан за цара. Ти људи, синови Серујини, јачи су од мене. Нека Господ плати злочинцу према злочину његовом!”

2. Knjiga Samuilova 3:22-39 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Управо тада се из похода вратише Давидове слуге и Јоав и са собом донеше велик плен. Авнер није више био с Давидом у Хеврону, јер га је Давид пустио да оде у миру. Када је Јоав стигао са свом војском, рекоше му: »Авнер син Неров био је код цара и цар га је пустио да оде у миру.« На то Јоав оде цару и рече: »Шта си то учинио? Авнер је био код тебе, а ти си га пустио да оде! Зашто, кад знаш Авнера сина Неровог – да је дошао к теби само зато да те превари и да види куда се крећеш и сазна све што радиш?« Јоав онда оде од Давида, па посла гласнике за Авнером, и они га вратише од бунара Сире, а да Давид о томе није ништа знао. Када се Авнер вратио у Хеврон, Јоав га одведе на страну, у један улаз, као да жели с њим насамо да разговара, па га, да би осветио крв свога брата Асаела, убоде у трбух, и Авнер умре. Дознавши за то касније, Давид рече: »Ја и моје царство бићемо довека недужни пред ГОСПОДОМ за крв Авнера сина Неровог. Нека кривица за проливање његове крви буде на Јоаву и на свој његовој породици. Нека у Јоавовој породици увек буде неко ко болује од гнојних рана, или заразне кожне болести, или ко иде уз помоћ штапа, или ко ће пасти од мача, или ко нема шта да једе.« Јоав и његов брат Авишај убили су Авнера зато што је убио њиховог брата Асаела у бици код Гивона. Тада Давид рече Јоаву и свем народу с њим: »Раздерите своју одећу и обуците се у кострет, па идите ожалошћени пред Авнером.« Онда и он сам пође за мртвачким носилима. Авнера сахранише у Хеврону. Цар Давид је гласно плакао на његовом гробу, а плакао је и сав народ. Цар отпева ову тужбалицу за Авнером: »Зар Авнер да умре као безумник? Руке ти не беху везане ни ноге оковане. Пао си као што се пада од зликоваца.« И сав народ опет заплака за њим. После је сав народ долазио да наговара Давида да нешто поједе док је још дан, али Давид се закле: »Нека ме Бог најстроже казни ако окусим хлеба или нечег другог пре но што зађе сунце.« Сав народ је за то сазнао, па му је одобравао, као што је народ и иначе одобравао све што је чинио. Тога дана су сав народ и сав Израел схватили да цар није имао удела у убиству Авнера сина Неровог. Цар рече својим слугама: »Зар не схватате да је данас у Израелу пао један кнез и велик човек? Ја сам данас слаб, иако сам помазани цар, а ови људи, синови Церујини, за мене су прејаки. Нека ГОСПОД узврати злочинцу према његовом злоделу.«

2. Knjiga Samuilova 3:22-39 Novi srpski prevod (NSPL)

Uto se vrate Davidove sluge i Joav iz pohoda, donoseći sa sobom veliki plen. Avenir nije više bio sa Davidom u Hevronu, jer ga je David otpremio u miru. Kad je došao Joav i sva vojska s njim, javili su Joavu: „Došao je Avenir, sin Nerov, k caru koji ga je otpremio, pa je otišao u miru.“ Joav dođe k caru i reče: „Šta si to učinio? Avenir je, eto, došao k tebi. Zašto si ga otpremio? A sada je otišao. Zar ne znaš da je Avenir, sin Nerov, došao da te obmane? Došao je on da sazna tvoje korake i da otkrije sve što radiš.“ Joav izađe od Davida i pošalje glasnike za Avenirom. Oni su ga vratili od studenca Sire. No, David nije znao za to. Kad se Avenir vratio u Hevron, Joav ga je poveo u stranu unutar gradskih vrata da, tobože, razgovara s njim nasamo, i onde mu zadao ubod u stomak. Tako je Avenir umro zato što je prolio krv Joavovog brata Asaila. Kasnije, kad je David čuo o tome, rekao je: „Ja i moje carstvo smo doveka nevini pred Gospodom za krv Avenira, sina Nerovog. Neka krivica padne na Joava i na sav dom oca njegovoga. Ne ponestalo u Joavovom domu ljudi koji pate od izliva ili gube, ljudi koji se hvataju vretena ili ginu od mača, i ljudi koji nemaju hleba.“ Tako su Joav i njegov brat Avisaj ubili Avenira, zato što je ubio njihovog brata Asaila u bici kod Gavaona. David reče Joavu i svemu narodu koji je bio s njim: „Razdrite svoju odeću i obucite se u kostret, pa naričite pred Avenirom.“ I David je išao za nosilima. Sahranili su Avenira u Hevronu. Car je glasno plakao na Avenirovom grobu, a plakao je i sav narod. Car je ispevao tužbalicu za Avenira, rekavši: „Zar je trebalo da pogine Avenir, kao što luda umire? Ruke tvoje ne behu vezane, noge ti ne behu okovane, a ti pade kao od zlikovaca.“ Sav je narod nastavio da plače za njim. Zatim je sav narod došao nudeći Davida da pojede nešto, dok je još dan. Ali David se zakleo: „Neka me Bog kazni, i još više, ako okusim hleba ili nešto drugo pre zalaska sunca.“ Sav je narod primio to k znanju i bilo im je po volji. I što god je car činio bilo je po volji svemu narodu. Tog dana je sav narod, i sav Izrailj, uvideo da car nije bio umešan u ubistvo Avenira, Nerovog sina. Car reče svojim slugama: „Ne znate li da je danas pao knez i veliki čovek u Izrailju? Danas sam još uvek slab, iako sam pomazani car. Ovi ljudi, Serujini sinovi, prejaki su za mene. Neka Gospod plati zlikovcu po njegovom zlu.“

2. Knjiga Samuilova 3:22-39 Нови српски превод (NSP)

Уто се врате Давидове слуге и Јоав из похода, доносећи са собом велики плен. Авенир није више био са Давидом у Хеврону, јер га је Давид отпремио у миру. Кад је дошао Јоав и сва војска с њим, јавили су Јоаву: „Дошао је Авенир, син Неров, к цару који га је отпремио, па је отишао у миру.“ Јоав дође к цару и рече: „Шта си то учинио? Авенир је, ето, дошао к теби. Зашто си га отпремио? А сада је отишао. Зар не знаш да је Авенир, син Неров, дошао да те обмане? Дошао је он да сазна твоје кораке и да открије све што радиш.“ Јоав изађе од Давида и пошаље гласнике за Авениром. Они су га вратили од студенца Сире. Но, Давид није знао за то. Кад се Авенир вратио у Хеврон, Јоав га је повео у страну унутар градских врата да, тобоже, разговара с њим насамо, и онде му задао убод у стомак. Тако је Авенир умро зато што је пролио крв Јоавовог брата Асаила. Касније, кад је Давид чуо о томе, рекао је: „Ја и моје царство смо довека невини пред Господом за крв Авенира, сина Неровог. Нека кривица падне на Јоава и на сав дом оца његовога. Не понестало у Јоавовом дому људи који пате од излива или губе, људи који се хватају вретена или гину од мача, и људи који немају хлеба.“ Тако су Јоав и његов брат Ависај убили Авенира, зато што је убио њиховог брата Асаила у бици код Гаваона. Давид рече Јоаву и свему народу који је био с њим: „Раздрите своју одећу и обуците се у кострет, па наричите пред Авениром.“ И Давид је ишао за носилима. Сахранили су Авенира у Хеврону. Цар је гласно плакао на Авенировом гробу, а плакао је и сав народ. Цар је испевао тужбалицу за Авенира, рекавши: „Зар је требало да погине Авенир, као што луда умире? Руке твоје не беху везане, ноге ти не беху оковане, а ти паде као од зликоваца.“ Сав је народ наставио да плаче за њим. Затим је сав народ дошао нудећи Давида да поједе нешто, док је још дан. Али Давид се заклео: „Нека ме Бог казни, и још више, ако окусим хлеба или нешто друго пре заласка сунца.“ Сав је народ примио то к знању и било им је по вољи. И што год је цар чинио било је по вољи свему народу. Тог дана је сав народ, и сав Израиљ, увидео да цар није био умешан у убиство Авенира, Неровог сина. Цар рече својим слугама: „Не знате ли да је данас пао кнез и велики човек у Израиљу? Данас сам још увек слаб, иако сам помазани цар. Ови људи, Серујини синови, прејаки су за мене. Нека Господ плати зликовцу по његовом злу.“

2. Knjiga Samuilova 3:22-39 Sveta Biblija (SRP1865)

A gle, sluge Davidove vraæahu se s Joavom iz boja, i tjerahu sa sobom velik plijen; a Avenir veæ ne bješe kod Davida u Hevronu, jer ga otpusti, te otide s mirom. Joav dakle i sva vojska što bješe s njim doðoše onamo; i javiše Joavu govoreæi: Avenir sin Nirov dolazio je k caru, i on ga otpusti te otide s mirom. I Joav otide k caru i reèe: šta uèini? Gle, Avenir je dolazio k tebi; zašto ga pusti te otide? Poznaješ li Avenira sina Nirova? dolazio je da te prevari, da vidi kuda hodiš i da dozna sve šta radiš. Potom otišav Joav od Davida posla ljude za Avenirom da ga vrate od studenca Sire, a David ne znadijaše za to. I kad se vrati Avenir u Hevron, odvede ga Joav na stranu pod vrata kao da govori s njim nasamo; ondje ga udari pod peto rebro, te umrije za krv Asaila brata njegova. A kad David poslije to èu, reèe: ja nijesam kriv ni carstvo moje pred Gospodom dovijeka za krv Avenira sina Nirova. Neka padne na glavu Joavovu i na sav dom oca njegova; i neka dom Joavov ne bude nikad bez èovjeka bolna od teèenja ili gubava ili koji ide o štapu ili koji padne od maèa ili koji nema hljeba. Tako Joav i Avisaj brat njegov ubiše Avenira što on pogubi Asaila brata njihova kod Gavaona u boju. I reèe David Joavu i svemu narodu koji bijaše s njim: razderite haljine svoje i pripašite kostrijet, i plaèite za Avenirom. I car David iðaše za nosilima. A kad pogreboše Avenira u Hevronu, car podiže glas svoj i plaka na grobu Avenirovu; plaka i sav narod. I narièuæi za Avenirom reèe: umrije li Avenir kako umire bezumnik? Ruke tvoje ne biše vezane, niti noge tvoje u okov okovane; pao si kao što se pada od nevaljalijeh ljudi. Tada još veæma plaka za njim sav narod. I doðe sav narod nudeæi Davida da jede što, dok još bijaše dan; ali se David zakle i reèe: Bog neka mi uèini tako, i tako neka doda, ako okusim hljeba ili što drugo dok ne zaðe sunce. I sav narod èu to, i bi im po volji; što god èinjaše car, bješe po volji svemu narodu. I pozna sav narod i sav Izrailj u onaj dan da nije bilo od cara što pogibe Avenir sin Nirov. I car reèe slugama svojim: ne znate li da je vojvoda i to veliki poginuo danas u Izrailju? Ali ja sam sada još slab, ako i jesam pomazani car; a ovi ljudi, sinovi Serujini, vrlo su mi silni. Neka Gospod plati onome koji èini zlo prema zloæi njegovoj.