2. Knjiga Samuilova 22:1-51
2. Knjiga Samuilova 22:1-51 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Давид упути Господу речи ове песме кад га Господ избави из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове. Он каза: „Господ је стена моја, утврђење моје и спасење моје. Бог је стена моја, у њега се уздам, штит мој, рог спасења мога, Снага моја и уточиште моје, спасилац мој који ме избавља из невоље. Призивам Господа, којег треба славити, избавља ме од непријатеља. Валови смрти ме окружише, бујице демонске уплашише ме. Конопци адски везаше ме, замке смрти стегоше ме. У невољи својој призвах Господа, завапих Богу своме. Он чу глас мој из станишта свога и вапај мој допре до ушију његових. Земља се потресе и задрхта, темељи небеса се уздрмаше, покренуше се јер се он разгневи. Из ноздрва његових сукну дим, из уста његових огањ који прождире, живи жар је пламтео од њега. Он сави небеса и сиђе, под ногама му облаци тамни. На херувимима је лебдео и летео, доплови на крилима ветра. Развуче таму око себе као колибу, црне воде и облаке тамне. Од сјаја пред њим распламса се жар живи. Господ с небеса загрме, Свевишњи пусти глас свој. Одапе стреле и распрши их, баци муње и разасу их. Показа се дно морско и темељи света открише се од страшне претње Господње и духа гнева његовог. Тада ме он с висине прихвати из силних вода извуче ме. Избави ме од непријатеља мог силног, од противника који су били јачи од мене. Они навалише на мене у дан невоље моје, али ме Господ заштити. Изведе ме на чистину, избави ме јер ме воли. Даде ми Господ по праведности мојој, по чистоти руку мојих награди ме. Држао сам се путева Господњих, не удаљих се од Бога свога. Све заповести његове су преда мном законе његове нисам одбацио. Био сам непорочан пред њим, чувао сам се од грешности своје. Господ ми даде по праведности мојој, чистоћа моја пред очима му је. Милостивима си милостив, постојанима си постојан. Са чистим си чист, изопаченог обараш. Спасаваш народ напаћен, обараш очи охолом. Ти си светиљка моја, Господе, Господ обасјава таму моју. С тобом разбијам чете с Богом својим прескачем зидине. Божји пут је непорочан, Реч Господња је истинита. Он је штит свима који се уздају у њега. Ко је Бог осим Господа? Ко је стена осим Бога нашег? Бог ме снажи силом и води ме путем чистим. Чини ноге моје као у јелена и поставља ме на висине моје. Учи руке моје боју и мишице да затежу лук бронзани. Дајеш ми штит спасења свог, доброта твоја ме узвисује. Продужујеш ми кораке пода мном и колена ми не клецају. Гоним непријатеље своје и уништавам и не враћам се док их не истребим. Ударам их и обарам да не устану, падају под ноге моје. Ти ми дајеш снагу за борбу, оборио си оне који устају на мене. Отерао си непријатеље моје преда мном, уништио сам оне који ме мрзе. Они се осврћу, нема им помоћи, вапе Господу, он их не слуша. Распрших их као прах земаљски, згазих их као блато на улици. Ти си ме избавио од буне народа мога, поставио си ме на чело варварима, народ који нисам видео служи ми. Туђи синови ми се клањају, чим чују послушају ме. Туђи синови вену, дрхте док излазе из градова својих. Нека је жив Господ! Нека је благословена стена моја! Нека се узвиси Бог спасења мог! Он је Бог који ми даје освету, народе ми покорава. Он ме избавља од непријатеља мојих. Уздижеш ме над онима који устају на мене и ослобађаш ме од човека силника. Зато те славим, Господе, међу варварима, и певам имену твом. Његовом цару даје спасење велико и чини милост помазанику свом Давиду и потомству његовом заувек.”
2. Knjiga Samuilova 22:1-51 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових шака, Давид запева ову песму ГОСПОДУ: Он рече: »ГОСПОД је хридина моја, тврђава моја и избавитељ. Мој Бог је стена моја, у њега се уздам. Он штит је мој и сила мог спасења, утврђење високо, уточиште моје и спаситељ – од насилника ме спасава. »Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен – и он ме од непријатељâ спасе. Таласи смрти ме опколили, бујице уништења запретиле да ме преплаве. Конопци Шеола ме омотали, замке смрти ми се испречиле. У невољи ГОСПОДУ завапих, свом Богу завапих. Он у свом Храму чу мој глас, мој вапај до ушију му допре. »Земља задрхта и затресе се, уздрмаше се темељи небеса, задрхташе јер се разјарио. Дим му покуља из ноздрва, огањ прождирући сукну му из уста, угљевље ужарено засја. Он небеса разгрну и сиђе, мрачни облаци му под ногама. Херувима узјаха и полете, на крилима ветра се вину. Тмину учини заклоном око себе, окружен облацима небеским, мрачним и пуним воде. Од његовог сјаја угљевље ужарено запламса. ГОСПОД загрме с неба, заори се глас Свевишњега. Он одапе стреле и распрши непријатеље, блеском муње у бег их нагна. Показаше се кланци на дну мора и открише темељи земљини пред прекором ГОСПОДЊИМ и силином даха његових ноздрва. »Он посегну руком са висина и дохвати ме, из силних вода ме извуче. Он ме од јаког непријатеља избави, од оних који ме мрзе. Јер, прејаки су били за мене; напали ме у дан моје несреће, али ГОСПОД ми је био ослонац. »Извео ме на пространо место, избавио ме јер сам му омилио. ГОСПОД ми узврати по мојој праведности, награди ме јер су ми руке чисте. Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ, нисам се од свог Бога злу окренуо. Преда мном су сви његови закони, нисам од његових уредби одступио. Пред њим сам беспрекоран био и клонио се греха. ГОСПОД ме награди по мојој праведности јер виде чистоту моју. »Верноме се показујеш као веран, беспрекорноме као беспрекоран, чистоме као чист, а поквареноме као препреден. Понизне спасаваш, а охоле на оку држиш, да их унизиш. Ти си моја светиљка, ГОСПОДЕ, ГОСПОД моју таму осветљава. Уз твоју помоћ на војску јуришам, са својим Богом уза зидине се верем. »Савршен је пут овога Бога, без мане је реч ГОСПОДЊА. Он штит је сваком ко се у њега узда. Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА? И ко је Стена осим Бога нашега? »Бог је тај који ми даје снагу и мој пут чини савршеним. Ноге ми чини као у јелена, даје ми да на висовима стојим. Шаке ми вежба за бој, рукама бронзани лук натежем. »Дајеш ми штит своје победе, пригињеш се да ме учиниш великим. Пут пода мном шириш, да ми се ноге не спотакну. Гоним непријатеље и затирем их, не окрећем се док их не докрајчим. Скршим их потпуно, па не могу да устану, под ногама ми попадали леже. Дајеш ми снагу за бој, моје противнике тераш да ми се поклоне. Моје непријатеље у бег нагониш, па таманим оне што ме мрзе. Гледају ко ће им помоћи, а никог да их спасе, ГОСПОДУ вапију, он се не одазива. Мрвим их у прах земаљски, сабијам и газим као блато на улици. »Избавио си ме од мог народа бунтовног, одржао ме владаром многих народа. Народи за које нисам знао сада ми служе. Туђинци ми удворички прилазе, чим чују за мене, покоре ми се. Нестаје срчаност њихова, дрхтећи излазе из својих скровишта. »Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја! Узвишен нека је Бог, Стена, мој Спаситељ! Он је Бог који се свети за мене, који ми народе потчињава, који ме од непријатељâ ослобађа. »Над мојим противницима си ме узвисио, од насилника ме избавио. Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима, псалме певам твоме Имену. »Бог свом цару велике победе дарује. Љубав показује свом помазанику Давиду и његовим потомцима довека.«
2. Knjiga Samuilova 22:1-51 Novi srpski prevod (NSPL)
David je ispevao Gospodu reči ove pesme onoga dana kada ga je Gospod izbavio iz ruku svih njegovih neprijatelja i iz Saulove ruke. Rekao je: Gospode, steno moja, tvrđavo moja, izbavitelju moj. Moj Bog je meni stena, gde zaklon nalazim. Štite moj, rože mog spasenja, zaklone moj, utočište moje! Od nasilja ti me izbavljaš. Prizvaću Gospoda slave predostojnog, i on će me spasti od mojih dušmana. Jer, smrtni me talasi okružiše, užasnut sam razornim rekama. Užad su me Sveta mrtvih opkolila, smrt me vreba sa svojim zamkama. U nevolji zavapih Gospodu, i povikah ka Bogu svojemu. Iz svog hrama glas je moj čuo, moj vapaj stiže do njegovih ušiju. Tad se zemlja uzdrma, zatrese, zadrhtaše temelji nebeski, stresoše se zbog njegovog gneva. Dim se diže njemu iz nozdrva, oganj plamti iz njegovih usta, žar ugljeni iz njega izbija. On nebesa presavi i siđe, pod nogama gusta mu je tama. Heruvima uzjaha, polete, i zaplovi na krilima vetra. Od tame načini oko sebe šator, od oblaka tamnih, od zborišta voda. Od sjaja pred njim ugalj užareni bljuju. Tada Gospod zagrme s nebesa, razleže se glas Svevišnjega. Strele odape i dušmane rasu, bljesnu munjom, smete ih i razbi. Kad je Gospod počeo da kara, kad mu dah iz nozdrva planu, doline se morske pokazaše, otkriše se temelji sveta. Ruku pruži sa visina, dohvati me, iz voda me moćnih izvuče, od moćnog me izbavi dušmana, od onih jačih što me mrze. Navališe na mene u dan moje muke, ali Gospod mi je bio oslonac. Izvede me na prostrano mesto, izbavi me jer sam mu po volji. Gospod mi po pravdi mojoj plati, nagradi mi čistoću ruku mojih, jer puteve Gospodnje sačuvah; Bogu svome ja nisam skrivio. Sudovi njegovi svi su mi pred očima, od odredbi njegovih odvratio se nisam. Pred njim sam ja bio besprekoran, sačuvao sam sebe od krivice, po pravdi me je mojoj Gospod nagradio, moja mu je nedužnost pred očima. Ti vernima iskazuješ vernost, besprekornima uzvraćaš poštenjem. S čistima ti postupaš čisto, a s opakima postupaš lukavo. Ti izbavljaš krotak narod, a uznosite gledaš da oboriš. Jer ti si mi svetiljka, Gospode, Gospod moju tamu rasvetljuje. Jer sa tobom ja razbijam četu, s Bogom mojim preskačem zidine. Put je Božiji besprekoran, reč je Gospodnja u vatri prekaljena; štit je svima što u njemu utočište traže. Jer ko je Bog osim Gospoda? Ko je stena osim našeg Boga? On je Bog, tvrđava moja jaka; on put moj čini besprekornim. Dade mi noge hitre ko u košute, postavi me čvrsto na visine. Ruke moje uči vojevanju, da luk bronzani natežem mišicama. Ti mi daješ štit spasenja svoga, tvoj odaziv čini me velikim. Širiš tlo pod korakom mojim, da mi noge ne bi posrnule. Dušmane svoje gonim i tamanim, ne vraćam se dok ih ne dokrajčim. Zatirem ih, razbijam, i neće se dići, i padaju pod moje noge. Ti me opremaš snagom za bitku, i obaraš poda mnom moje protivnike. Ti učini da dušmani moji rep svoj podviju preda mnom, da mrzitelje svoje iskorenim. Pogledaše, ali im spasa nema niotkuda; Gospodu zavapiše, ali on im ne odgovara. Izmrvih ih kao prah zemaljski, izgazih ih kao blato sa ulica. Ti me izbavi od sukoba s mojim narodom, sačuvao si me za glavu pucima. Narod koji nisam znao, taj mi narod služi. Tuđinci mi laskaju, čim me čuju, oni me slušaju. Tuđinci gube srčanost, iz svojih tvrđava izlaze drhćući. Živeo Gospod! Blagoslovena bila stena moja! Uzvišen bio Bog, stena moga spasenja! To je Bog što me osvećuje, on obara narode poda mnom; on me rešava mojih dušmana. Nad mojim si me mrziteljima uzvisio, izbavio me od čoveka nasilnog. Zato ću te hvaliti, Gospode, među pucima, tvoje ću ime pesmom proslavljati. Veliko spasenje daje svome caru; iskazuje milost pomazaniku svome, Davidu, i njegovom potomstvu doveka.
2. Knjiga Samuilova 22:1-51 Нови српски превод (NSP)
Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је: Господе, стено моја, тврђаво моја, избавитељу мој. Мој Бог је мени стена, где заклон налазим. Штите мој, роже мог спасења, заклоне мој, уточиште моје! Од насиља ти ме избављаш. Призваћу Господа славе предостојног, и он ће ме спасти од мојих душмана. Јер, смртни ме таласи окружише, ужаснут сам разорним рекама. Ужад су ме Света мртвих опколила, смрт ме вреба са својим замкама. У невољи завапих Господу, и повиках ка Богу својему. Из свог храма глас је мој чуо, мој вапај стиже до његових ушију. Тад се земља уздрма, затресе, задрхташе темељи небески, стресоше се због његовог гнева. Дим се диже њему из ноздрва, огањ пламти из његових уста, жар угљени из њега избија. Он небеса пресави и сиђе, под ногама густа му је тама. Херувима узјаха, полете, и заплови на крилима ветра. Од таме начини око себе шатор, од облака тамних, од зборишта вода. Од сјаја пред њим угаљ ужарени бљују. Тада Господ загрме с небеса, разлеже се глас Свевишњега. Стреле одапе и душмане расу, бљесну муњом, смете их и разби. Кад је Господ почео да кара, кад му дах из ноздрва плану, долине се морске показаше, открише се темељи света. Руку пружи са висина, дохвати ме, из вода ме моћних извуче, од моћног ме избави душмана, од оних јачих што ме мрзе. Навалише на мене у дан моје муке, али Господ ми је био ослонац. Изведе ме на пространо место, избави ме јер сам му по вољи. Господ ми по правди мојој плати, награди ми чистоћу руку мојих, јер путеве Господње сачувах; Богу своме ја нисам скривио. Судови његови сви су ми пред очима, од одредби његових одвратио се нисам. Пред њим сам ја био беспрекоран, сачувао сам себе од кривице, по правди ме је мојој Господ наградио, моја му је недужност пред очима. Ти вернима исказујеш верност, беспрекорнима узвраћаш поштењем. С чистима ти поступаш чисто, а с опакима поступаш лукаво. Ти избављаш кротак народ, а узносите гледаш да обориш. Јер ти си ми светиљка, Господе, Господ моју таму расветљује. Јер са тобом ја разбијам чету, с Богом мојим прескачем зидине. Пут је Божији беспрекоран, реч је Господња у ватри прекаљена; штит је свима што у њему уточиште траже. Јер ко је Бог осим Господа? Ко је стена осим нашег Бога? Он је Бог, тврђава моја јака; он пут мој чини беспрекорним. Даде ми ноге хитре ко у кошуте, постави ме чврсто на висине. Руке моје учи војевању, да лук бронзани натежем мишицама. Ти ми дајеш штит спасења свога, твој одазив чини ме великим. Шириш тло под кораком мојим, да ми ноге не би посрнуле. Душмане своје гоним и таманим, не враћам се док их не докрајчим. Затирем их, разбијам, и неће се дићи, и падају под моје ноге. Ти ме опремаш снагом за битку, и обараш пода мном моје противнике. Ти учини да душмани моји реп свој подвију преда мном, да мрзитеље своје искореним. Погледаше, али им спаса нема ниоткуда; Господу завапише, али он им не одговара. Измрвих их као прах земаљски, изгазих их као блато са улица. Ти ме избави од сукоба с мојим народом, сачувао си ме за главу пуцима. Народ који нисам знао, тај ми народ служи. Туђинци ми ласкају, чим ме чују, они ме слушају. Туђинци губе срчаност, из својих тврђава излазе дрхћући. Живео Господ! Благословена била стена моја! Узвишен био Бог, стена мога спасења! То је Бог што ме освећује, он обара народе пода мном; он ме решава мојих душмана. Над мојим си ме мрзитељима узвисио, избавио ме од човека насилног. Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима, твоје ћу име песмом прослављати. Велико спасење даје своме цару; исказује милост помазанику своме, Давиду, и његовом потомству довека.
2. Knjiga Samuilova 22:1-51 Sveta Biblija (SRP1865)
I izgovori David Gospodu rijeèi ove pjesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svijeh neprijatelja njegovijeh i iz ruke Saulove; I reèe: Gospod je moja stijena i grad moj i izbavitelj moj. Bog je stijena moja, u njega æu se uzdati, štit moj i rog spasenja mojega, zaklon moj i utoèište moje, spasitelj moj, koji me izbavlja od sile. Prizivljem Gospoda, kojega valja hvaliti, i opraštam se neprijatelja svojih. Jer obuzeše me smrtni bolovi, potoci nevaljalijeh ljudi uplašiše me. Bolovi grobni opkoliše me, stegoše me zamke smrtne. U tjeskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svojemu povikah, on èu iz dvora svojega glas moj, i vika moja doðe mu do ušiju. Zatrese se i pokoleba se zemlja, temelji nebesima zadrmaše se i pomjeriše se, jer se on razgnjevi. Podiže se dim iz nozdara njegovijeh i iz usta njegovijeh oganj koji proždire, živo ugljevlje otskakaše od njega. Savi nebesa i siðe; a mrak bijaše pod nogama njegovijem. I sjede na heruvima i poletje, i pokaza se na krilima vjetrnijem. Od mraka naèini oko sebe šator, od mraènijeh voda, oblaka vazdušnijeh. Od sijevanja pred njim goraše živo ugljevlje. Zagrmje s nebesa Gospod, i višnji pusti glas svoj. Pusti strijele svoje, i razmetnu ih; munje, i razasu ih. Pokazaše se dubine morske, i otkriše se temelji vasiljenoj od prijetnje Gospodnje, od dihanja duha iz nozdara njegovijeh. Tada pruži s visine ruku i uhvati me, izvuèe me iz vode velike. Izbavi me od neprijatelja mojega silnoga i od mojih nenavidnika, kad bijahu jaèi od mene. Ustaše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora. I izvede me na prostrano mjesto, izbavi me, jer sam mu mio. Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po èistoti ruku mojih dariva me. Jer se držah putova Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svojega. Nego su svi zakoni njegovi preda mnom, i zapovijesti njegovijeh ne uklanjam od sebe. I bih mu vjeran, i èuvah se od bezakonja svojega. Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po èistoti mojoj pred oèima njegovima. Sa svetima postupaš sveto, s èovjekom vjernijem vjerno; S èistijem èisto postupaš, a s nevaljalijem nasuprot njemu. Jer pomažeš narodu nevoljnom, a na ponosite spuštaš oèi svoje i ponižavaš ih. Ti si vidjelo moje, Gospode, i Gospod prosvjetljuje tamu moju. S tobom razbijam vojsku, s Bogom svojim skaèem preko zida. Put je Božji vjeran, rijeè Gospodnja èista. On je štit svjema koji se uzdaju u nj. Jer ko je Bog osim Gospoda? i ko je stijena osim Boga našega? Bog je krjepost moja i sila moja, i èini da mi je put bez mane. Daje mi noge kao u jelena, i na visine moje stavlja me. Uèi ruke moje boju, te lome luk mjedeni mišice moje. Ti mi daješ štit spasenja svojega, i milost tvoja èini me velika. Širiš korake moje poda mnom, te se ne omièu gležnji moji. Tjeram neprijatelje svoje, i potirem ih, i ne vraæam se dokle ih ne istrijebim. I istrebljujem ih, i obaram ih da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje. Jer me ti opasuješ snagom za boj: koji ustanu na me, obaraš ih poda me. Neprijatelja mojih pleæi ti mi obraæaš, i potirem nenavidnike svoje. Obziru se, ali nema pomagaèa: vièu ka Gospodu, ali ih ne sluša. Satirem ih kao prah zemaljski, kao blato po ulicama gazim ih i razmeæem. Ti me izbavljaš od bune naroda mojega, èuvaš me da sam glava narodima; narod kojega ne poznavah služi mi. Tuðini laskaju mi, èujuæi pokoravaju mi se. Tuðini blijede, dršæu u gradovima svojim. Živ je Gospod, i da je blagoslovena stijena moja. Da se uzvisi Bog, stijena spasenja mojega. Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode, Koji me izvodi iz neprijatelja mojih, i podiže me nad one koji ustaju na me, i od èovjeka žestoka izbavlja me. Toga radi hvalim te, Gospode, po narodima, i pojem imenu tvojemu, Koji slavno izbavljaš cara svojega, i èiniš milost pomazaniku svojemu Davidu i sjemenu njegovu dovijeka.